Шумадинка

' 10 У Београду, v Петакт, 1. Фебруара. * 11152. шуиддвакд, ЛИСТЂ 3 А уд^шжмтаадт 3 ШШУ Ж ШФВФ129Ж. УчредникЋ {i издавателв Лгобомирљ 18. НенадовнКЂ,

Оваи .1нстђ нзлази Вториикоит. и Петкомт.. Цена лу e годишнн безт. заеитиа 14. цв. а подгод. 7 цв. — са завиткомт, no' цв. на по' год. екуп-it.. Ко жели v Београду да му се носи кући а не у дућанЂ h.ih у канцелар^го по' цв. на поиа год.

КО U ТУђОМТ) ВУНОМЂ ПОђЕ, САМЂ ОСТРИЖЕНЂ КУћИ ДОђЕ. Пређе, кадг. пароброди пису ишли Дунавомт., Бечт, и Пешта бмли cv ирено света далеко, и као што е садт, редко да кои трговацт, изђ Београда hie неколико пута отишао у Бечх. или у Пешту. тако су онда пружали прстомђ и показинали едант, другомт, онога кои е 6wo у Пешти и у Бечу. Бмо у Бечу — то е онда толико значило, колико: бмо у брусалиму. Али путованК оногј> времена бшло е дуго, и што е ioiiitt, горе бмло е опасио. Онда путовати крозт, маџарске песковите пустаре, бмло е исто тако несигурно као крозт, шумовиту Руменлпо. Мало е онда путника изт, Београда ишло, па се мало несрећнм случаева и догађало. — бдант, трговацЂ, пошто е продао савт. свои еспапЂ, науми поћи у Пешту, да новогт, еспапа за своа дућанх. накупуе. Прибере све свое новце, промени у дукате да му е лакше узасе носити. И ммслећи да у крштеномг, царству, нема никакве опасно сти за жнвотђ, непонесе ништа одт, оружи, да га небм иутемт, полицич узиемиравала. Контроманцира у Земуну, и немавдћи никаква друшгва, креие се самт. преко Карловаца и Новогт.-Са,1,а за Пешту. — Но учини му се скупо самомт. плаћати кола, и прорачуна, да бм могао купити готово кона за оне новце што ће за кирно одт. НовогђСада до Пеште платити. И у Пешти кона могао бм за исте новце продати а може бмти што годђ и на нћму добити. РачунЂ буде готовђ, да га подвозђ до Пеште ништа нестане. И еданЂ нћго†пр1нтел1, понуди му конн на продаш. Погодба се сврши, и онђ сутра рано крепе се на путЂ. Путовао е вмше дана н свагда е за panie гледао, да на конакг, пада. врЂ добро е знао да у Маџарскои, кога годђ СрбЈннца виде, они ммсле, да свак!и узасе носи по три ћемера дуката. Разпитивао е и држао се главногт, пештанскогЂ пута, и по ономђ песку брже е на kohio путовао него кадЂ бм на колима бмо. врЋ нигди на свету горега пута нема иего крозЂ оне пусте пешчане равнице, гди точакт, одђ кола до оглавчине у песакЂ упада, и често кадв су велики ветрови. онда незна човект, гди е прави пугт., него се управлн по сунцу као лађарЂ по компасу. Онђ е ишао едно цело после подне, н никога јкивогђ nie срео. — Небо се наоблачи, и киша почне плгоскомт. падати, онђ ободе кона да побрже иде, ишао е премда готово Hie знао кудт, е ишао. У томе и сунце изгуби се у непрегледанои равницм, и онђ тумаpao е далћ крозт. поирчину на конго. Нншта се nie могло видити ни на небу ни на землг.и. Никака†гласЂ ни

нвђ nie могао допрети до нћгози yiuiio. Бадава е по кад' кадт, по иеколико минута зауставлло свогђ уморногЂ конн и ослушкавао, ни одт, кое стране Hie могао чути ни човека да виче ни нсето да лае, ни овцу да блен. Само е киша плгоскомЂ падала, и по гди кол мунл пресецала e безграничну шуплг,ину изподђ неба. Онђ е све вбпле и више свогђ кона roHio. Наипосле види ватру. и пошто е ближе дошао позна кућу. То е бмла гостилница, и неколико пушкомета далћ лежало е село. Трговацт, се обрадуе, стане предт, томђ меаномЂ, одаше конм, меашцл изађе те му намири коин, а онђ међу тммт, пресвлачјо е свое мокре алвине. И ту се извћсти да е одђ пештаискогђ друма заврлао, ербо е изђ Халаша окренуо деснммђ путемт,, а требало е да иде управо и да се држи све леве стране. Меана бмла е сиротпа и што но веле глува. брбо осимђ меаш,пе и нћговон, смна, нико се друпи Hie могао видити. Hie бмло доцканЂ, и меагпџл текг, е бмо поставш да вечера са свонмђ смномђ, на ту вечерз' позову н трговца кои радо пристане сђ нвима. И разговарали су ce како су могли, меашпа кои е 6tio правми Maiiapi., знао е по нешто Словачки, и тако могли су се подпуно о свему разумети. Меатпд бмо е натмушенЂ и зверскогЂ погледа. Чесго се освртао на врата и гоBopio свомт, смну с „што ли га небБ1?" трговацЂ примћти то и запмта га: „а на кога чекате?" „Та на стар1егт. могђ смна кои е овде у село на едно веселћ отцшао, па самЂ врло у бриги да се неоше, ербо е такавв веселнкЂ, да у друпггву незна за никакву меру.„ одговори меашцл. Вечера се сврши, а меаиџ1л заповеди свомђ СБ1ну те спреми собу и креветт, за трговца, кои се опрости сђ меанџшмЂ и оде у свого собу. Заклгоча добро врата, прегледа са свећомЂ све краеве собе, завири подђ креветт. и за Фуруну, проба тштт, еданЂ путЂ есу ли врата затворена. Мане сумнително главомЂ, слегне раменима и предагоћи се са свимћ бож!ои волби — скине се, мете новце подђ главу, прекрсти се неколико пута, легне, и онако уморант, сладко заспи. Али меанџјл и нКговђ сб 1 нђ неспаваго. Чимђ е трговацт, отишао у свого собу, меанша рекие свомђ смиу: „СадЂ ћу видити еси ли правни мои ctini,. Овде можемо он9лико наћн да се немучимо вмше." „И н то ммслимђ зацело" одговори му сбшћ „ерЂ кадт, е хтео да скине свон) горнго алг.ину, да е суши, н самг, му беагн помогао скидати, и тако напипао самв му ћемерЂ око поа_ са мора бнти пунЂ самм д} г ката." „То су наши дукати" рекне меанџш, и преврне чашу гпна, што е одђ трговца