Шумадинка

заостала. „Да причекамо ioiirrb мало, нећели и Лношт. (старји cwH b) доћи. па ако недође, мм ћемо сами свршити." Они су чекали, а путникЋ e мирно спавао, и санно е да е кодђ свое куће , и нћгова деца око нћга играго ce-, а онћ имћ дели играчке што е за нби изђ Пеште донео. КадЋ на еданЋ пјтћ нешто као громЋ лупи на прозорЋ нћговљ. О нћ се тргне изђ CBoiii лепи санова, и види са CTpaoMt, да nie кодћ свое куће, него да е у аидучкимЋ рукама. И немагоћи никаква оружн при себи завуче се подђ креветЂ. РазбЈенЂ пенцерЂ отвори се, и неко псугоћи и ст ^нгоћи узпуже се узЂ дуварЂ и крозЂ прозорЋ прекорачи у собу. Ништа се Hie видило. Сирома трго. вацЂ изподћ кревета, дрктао е одђ стра, Mticaio е да нигда више неће видити свое куће. Онаи што е ушао, тунио е iio соби, непрестано псугоћи промуклимЋ своимђ гласомЂ , наипосле напипа у мраку креветЂ. ПутникЂ е броло минуте свога живота, и праштао се са овммђ светомЂ. Но како се зачуди, кадЂ онаи легне у креветЂ, и после неколико минута утаи се и заспи као мртавЂ, само е ркао. ТекЂ што е хтео да изподђ кревета нзађе и да зове меанџпо у помоћЋ да виде пгга е то. Алћ иредЂ вратмма чуе Јпапутап ћ, и позна гласЂ MeaHpie н нћговогЂ млађегЂ смна. Мало затшмЂ, чагркне клгочћ у брави и нрата се отворе, и обадвоиџа уђу у собу. ПутникЋ на ново притаи се подђ креветомЂ, да види шта ће ова двоица. Они су обоица полако боси преко собе тако ишли, да е едва и путникЂ што е подћ креветомЂ буданЋ бмо могао примћтити, а камо ли бм осет!о онаи што е посвои прилицм niaHb у креветЂ лего и заспао. „Полако аиде да се непробуди" шаптао е меанџ!а свомћ смну. — ,,Па нека се пробуди, насЂ смо двоица, а онђ е самЂ" одговори сб 1 нђ мало ичимћ гласомЋ: „Да су насЂ десеторица опетЂ гледаи добро да се непробуди, ербо чјдновзти су Раџм а то е ioiiiTb онаи правми ВадраџЂ па насЋ може обоицу свладати." Рекне нолако меашџл, н све су ближе кревету ишли. ВећЂ су по кревету пипали: „Ево, н осећамЂ већЋ изподћ мое руке ићгову косу" рекне сбјнђ . Mean^ia приђе ближе, и рекне полако свомђ смну : „уклони ce тм, л ћу вешие и брже таи посао свршити." За оногђ будногђ изподђ кревета већш e стра бмо, него за оногђ у кревету, ербо е онаи мнрно спавао. •— На едаиЂ путЋ чу се еданЂ тежакЂ и силанЂ ударЂ, и онаи у кревету крклао е и копрцао се изђ све снаге. П врућа крвБ процури крозЂ креветЂ, и капала е на уплашеногЂ путника. Они обадвоица притисну ону несрећну жертву. И за кратко време онћ се са свимђ уиири. — „Добро самв га потреФШ" рекне меанцја свомђ смну манћ се мучјо него да е одђ ехтике умро, садЋ узми новце, они су за цело подђ дстукомђ." „Н самљ већЂ нашао" одговори сјлнћ весео, „и нисмо се преварили, ево пунЂ ћемерЂ дуката." „Осгавн иовце, па аиде брзо у шталу да изкопамо рупу" рекне отацЋ. Обадвоица изађу, заклгочаго врата, и све се утиша. ПутникЂ поврати се одђ стра, изађе изподђ креве. та, обрише крвЂ са свои npciro, скочи крозЋ пенџерЋ у ae^iro, и оданде отрчи у село. Два сата могло е одђ прилике проћи, и путникЂ бмо е предЂ вратима исте меане , са едно 20. селака, кои су вилама бмли оружани, и предЂ нг,има нбј"овћ кметЂ. Врата су бмла затворена они почну лупати. „Ко то лупа на вратима у ово доба ноћи?" запБ1та изнутра меанџјн. „Мм лупамо" одговори кметЂ, ,,и у име закона заповедамо ти да отворишЂ." —- Меанша морао е отворити. •—

Врата се полако отворе, и кметЂ сћ неколико лгодј"и уђе ундтра. ПутннкЂ и други остану на полго. „ЗаЈпто тм до ово доба ноћи ниси заспао, него си шштђ буданЂ и обученЂ?" запмта кметЂ меанцЈго — „чекамЂ могђ стаpier^ смна, кои јоштђ nie дошао". Одговори са свимђ мирншмЂ гласомЋ меанџјд. „А гди ти е отишао смнђ?" запБ1та опетЋ кметЂ. „Одазвали су га у село па частБ и веселћ" одговори млађш смнћ. КметЂ и селнцм почну сумндги о убиству, што имђ е путникЂ приповедјо. Али ипакЂ продуже далћ изпнтиванћ. „бли едаиЂ човекЂ на конго синоћЂ кодђ взсђ дошао?" „6 стђ управо у сутонЂ" „бли онђ хтео да ноћи у овои TBoioft меани?" Hie хтео, ербо рече да има важна и итна посла, па зато, пошто е сђ нама вечерао, отишао е далћ." Одговори меанџјд безЋ икакве забуне. „ПознаешЂ ли тм тога човека ? " ,,До гоче ннгда га нисамБ видш." ,,Таи путникЋ уваћенЂ e и обтуженЋ, да е y6io едногЂ чо. века, — бм ли га могао познати да га видишћ ?" запм га на ново кметЋ, мотрећи точно, на CBai:ifi нћговЂ поглеДЂ и одговорЂ, али изђ ничега Hie могао заклгочити, да меаншл Hie чисте совћсти. — „И бм га познао, између хилдду лгодји" одговори меанџ!'н смешећи се. 6рЋ е Mrjc.iio да нигда више онаи иеће изаћи предЋ нћгове очи. „Доведите тога уваћеногЂ" заповеди кметЂ. На ове речш на ново се врата отворе, и трговацЂ ступи унутра. ТекЂ што е онђ преко npai-a прекорачјо , а меашџи и нћговЂ смнћ сгледе се. "Очи имћ се узплаире. езмкЂ имћ се веже, но нвшва бледа и уплашена лица говорнла су, и сведочила нб ^ ово дћло. „Познаете ли вм мене ?" запмта ifi трговацЋ, на коме е i'ouitb крвава кошула станла. •—- „бстЂ, л васЂ познаемЂ, али шта оћете вм одђ мене? " одговори меашџн уплашенимЋ и сбунћнимЂ гласомђ . „Одите замномЂ" рекне ПутникЂ кмету и селнцмма „паћете Се о свему увћрити , аии наипре свежите та два разбоиника." —• Одма, на зановестЋ кмета буду обоица свезани, и путникЂ напредЋ а они сви за нбимђ, пођу у онј собу гди е се то убиство догодило. — Али како се зачуди путникЂ, кадЂ нађе собу са свимђ у свомђ реду, све узпремлћно и намешћено, строго су загледали по кревету и изподђ кревета нигди нису могли видити ни едне каплћ крви, све е чисто и променуто бмло. ПутникЂ пошто нигди nie могао какавЋ знакЂ убиства наћи, да увери кмета и селнке, лупи се шзкомђ по челу, и замишлћнЂ рекне: ,,Та да нисамЂ н све то санно?'' — Селацн сгледе се, и мало е шштђ требало па да ону двоицу одреше, а нћга као лажу да вежу. 6рЂ меашца употреби ту прилнку и сумнго, и ночне протестирати, и викати на кмета и селлке, како они могу сдномђ странцу изђ света таково што веровати. Селнцм псугоћи и грдећи путника, почну дрешити меанџпо н нћговогЂ смна — ТрговацЂ после дугогЂ мишленл, повиче на ново: ,,Али чуите лгоди, nie могуће да самБ н санло, л самБ буданЂ и при себи бмо, н самБ овде у овомђ кревету лежао, кадЂ е еданЋ човекЂ гпннђ кроЗЋ оваи пенцерЂ у собу ушао, н самБ ммслш да е лоповђ и canpio самв се подђ креветЂ, а онђ е лего у креветЂ и заспао. И ова двоица ушли су и заклали су га ножемЂ. То nie бмо санЂ. Н самБ чуо нћгово ечанћ, oceTio самБ нћгово праћаканћ у кревету. Ова крвЂ на моимћ прсима Hie санЂ — та двоица убили су ове ноћи овде едногЂ човека." Meaiinin на еданЂ путЂ стресе се — дође му нешто на паметЂ, кое му сву крвЂ запали — и гласомЂ кон е-