Шумадинка

^ŽsS, J->

иибомб. И срећа e веиика, за свакогЂ оногђ владатела бмла, кои е имао поштене будале ири себм. Кодђ насљ и данаске у ново време, има тога старогЂ обичан, и заступанз место будала чауши, глумцм и воиводе, у сватовима, коима е слободно све чинити, шалу заметати, срамотне речи говорити, лонце лупати, свинћ и кокоши по авлш гући, кацу сђ купусомЂ превалити и тако далћ. Па гди старми сватЂ, немари ни зашто, него само у зачелго да еде и nie, а пушти чауше, глумце, и воиводе да чинешта оће, после свадбе таква кућа, остане обично пуста. Треба добро да гледаго сватови и младоженл, кога ће узети за старогЂ свата. Бува — бува! млоги ће читателБИ рећи: „штаће буве у Мирођш?" исто тако има доста ФилосоФа, кои наслоне главу па руку, на тако седе по неколико сатји заммшлћни — човекЂ кадЂ iS види тако удублћне у разсуђаванћ, рекао бм Богђ зна какву велику мнсао имаго у глави, а кадЂ тамо, а оно млоги ммсле само o томе: шта ће буве на свету? и какву оне имаго цћлЂ? — А незнаду да буве имаго еднако право сђ човекомЂ иа овомђ свету ншвити, и божЈегЂ сунца греати се. Буве, као и свако друго створенћ, имаго свое опредћленЈе. — Што е годђ јкивотинн на овои нашои окр^глои землБИ, свака има по неко своиство, чиме едно другогЂ иадвишава, у чему е едно одђ другогЂ савршеше или слабЈе. •— Тако на примерЂ, зецЂ е бржи одђ човека, во е лчш, магарацЂ е озбилвгмн, псето има болћ обонпте, и болћ уме да изнађе трагове лисице, славуи лепше пева одђ човека, па и малои буви дала е природа едно ствоиство, сђ коимђ она човека надвишава. Бува скаче болћ него човекЂ — ербо кадЂ ce прорачуна, да онако мала бува, скочи онолико; видимо, да човекЂ, кадт> бм са свошмђ величиномЂ тћла, могао скочити у соразмћрности са бувомг., — онда човекЂ требало бм да скочи, као изђ Београда у ТопчидерЂ.

Т И Т И Р Ђ н MEHAJIKA (Иднла одђ Геснера.) На едномЂ брежулвку гди су благи зрацм сунца бмли, лежао е старацЂ Меналка, и гледао е тио чудећи се кроЗЂ есенви предћлЂ, докђ е ТитирЂ нћговЂ наимлађји синђ, беЗЂ да га е онђ примћтш, поредЂ нћга стало; пунЂ нћжногЂ узхићенн уздисао е старацЂ, а синђ е дуго сђ немомЂ радосћу на отца гледао. Отче! рекне онђ благимђ гласомЂ: како сладко мора твое узхићенћ бити !већЂ дуго гледамЂ а како твои погледЂ кроЗЂ есенЂИ предћлЂ пролази, и чуемЂ твое уздисанћ. Отче испуни ми садЂ едну молбу. Менелка. Кажи твого молбу лгобезнћш сине! и седи поредЂ мене да те у чело полго 6 имђ; ТитирЂ седне поредЂ нћга, и отацЂ нћжно полгоби чело сина свогђ. Отче! тако продужн младићћ, мени е преповедао мои наистар1и братЂ •— ербо често кадЂ ми у ладу поредв стада седи. мо говоримо о теби, и онда намЂ сузе изђ очнго теку, сузе радости •— онђ е преповедао да е тебе иегда цео предћлЂ, наиболљимЂ певцемЂ називао, и да си ти по гди кого козу у обкладу за певанћ добио. О кадЂ бм ти хтео садЂ покушати да ми едну песму певашЂ; садЂ кадЂ те есенви предћлЂ у таково усхићенћ доводи. Испуни ми отче! ис. пуни ми ту молбу. Тио смешећи се рекне Меналка. Оћу да покушамЂ да ли ме музе шштђ лгобе, кое су ми, тако често награ-1

ду за певанћ, и певати ломагале; а ћу ти едну песму певати. СадЂ прође нћговЂ погледЂ 1*оштђ еданпутЂ крозЂ предћлЂ и онђ почне опако: „слушаите ме музе! слушаите мое промукло виканћ. У пролећу мои дана нисте ми нигда кодђ жуборећи потока, иумирнимЂ гаевима молбу мого одрицале. Допустите и садЂ, да ми ова песма успћ, мени седомЂ старцу. Какво лгобко усхићенћ тече сђ тебе мени, есенвн предћлу! како ce кити умирагоћа година! врбе се жуте око бара; нбуке и крушке, жуте се по шаренимЂ брежулвцмма, и у зеленомЂ полго изцресецане ватренимЂ црвениломЂ трешнћ. всенљи гаи шаренЂ е као годђ ливада у иролеће, кадЂ е пуна цвећа. Црвеникаста смеса простире се сћ брега у долину, одђ свагда зелени ела и борова ирошарана. ВећЂ шушти. опаднуто лишће подђ ногама пролазећегЂ, озбилљно тумараго стада, по увелои цвећа лишенои трави, само црвеникаста зпмска ружа стои ту, усамлћнм вћстникЂ зиме, садЂ долази тишина зиме, ви дрва код намћ благо, нашт, зрео плодђ , ладећу сенку вашу, пастиру и стаду даете. О! да нико неиде у тишину гроба докђ nie сладакЂ плодђ nocio, и нужду трпећегЂ подђ свои опоравлнгоћи сенЂ npHMio. брбо сине! благословђ лежи на колеби и житници честитогЂ. О сине! ко е честитЂ и повереић у боговима има, таи не иде по варлЂивомЂ глибу, кадЂ онђ жертву приноси, оида се диже димђ жертве високо до олимпа, и богови слушаго благодарностг. и молбу. Нћму не пева сова ни жалосно грактагоћи ГавранЂ, страшну несрећу, онђ обитава и почива безЂ бћдно подђ нћговимЂ мирнимЂ кровомЂ, добри домаћи богови гледе послове, и слушаго добро разговоре н!.гове, благосилагоћи га. Истина и пролеће нма мутни дана, и благословено лето севагоћш облака; али, сине! не роптаи кадЂ ЗевсЂ у шаку дана твои, и мјтни часова умеша. Незаборавлаи мое науке сине! н идсмђ пре тебе у гробЂ. Штедите ви олуе штед^те есенЂи накитЂ, пустите да тишш ветрови, играгоћи се, умирагоће лишће, полако сђ дрва краду, да неможе шарени предћлЂ шштђ често, у узхићенћ довести. Може бити кадЂ ти опетЂ дођешЂ, лепа есеии! може бити да те н нећу, онда више видити. И коегЂ ће дрвета, онда одпасти умирагоће зеленило, на мои мирни гробЂ." Тако е певао старацЂ, а ТитирЋ плакагоћи претисне руку отца свогђ , на свое образе. вдна Србкнни.

Д 0 М А ћ Е Н 0 В 0 С Т И. Ужице 8. Фебру&р1н. HeisiK СтеванЂ НевесмннцЂ, кои .сада на Мокрои Гори држи меану, пре 12. година изгуби у Ужицн 2. #. цес. кои некш Ннко НиколићЂ изђ Ужица нађе, и хтео е Стевану одма казати, но будући да нигди паре nie имао, него е бмо гоо а притомЂ Ј оштђ и болестанЂ, тако употреби себи за лекове и одећу речена 2. #. ммслећи у себи, да ће ш Стевану, ако икада имао буде поштено вратити, као што е то и учишо, дошавши пре неколико дана Стевану и 2. tt положи сђ благодариостјго казавши му притомЋ: „брате Стеване, л бм ти и онда одма за ове иовце, кздђ си iS изгуб1о казао, него з6огђ слабога здравлн, нао самг. бмо у краинћ сиромашство, и да самв ти онда на заамЂ поискао, 6 огђ зна бм ли ми дао, и тако онда а ca»ii> мого смротинго aaupnio, иа сади. ево ти враћамЂ." Изћ оког-б малогЂ случаа, иои сред-