Шумадинка

№ I«.

У Београду 3 у Петакт> 29. Фебруара.

1852.

ШУМАДНВКА, ЛИСТЂ 3 А дмжшвдмт 3 вжжжвт S м®В@ОТШ< УчредникЂ и издавателв ЛгобоиирЂ П. НеиадовићЂ.

Oeaii листђ излази ВторникомЂ и Петвом -б. Цена му e годишни безт. завитка 14. цв. а полгод. 7 цв. са завиткомт. по цв. на по год. скупл^. Ко жели у Београду да му се носн кући а не у дућант. нии у канцелар1н> по цв. ва пола год.

П У Т II И Ч К А II И С М А (Продужен1е.) БЈваицерци борећи се крозЂ то дуго време за cboio слободу, добмли су име и важноств храбрм лгодш, кое су име и доцше свуда осведочили, и цела Европа и данасЂ почитуе ш за гонаке. Они су често побћдили непр!нтел1. свое са воискомђ у пола манг>омЂ, него гато е противна страна имала; то сведоче битке кодђ Гранзона иМуртена гди су Шваицерцш са 34. хиллде воиника , побћдили 60, хил. непрЈнтелд. Слога Шваицерска толико е успћла, да су сие околне сусћдне државе, шта више и сама АуCTpia, гледале да ^o6iro прјдтелБСтво шваицерскогЂ сагоза, и да имђ у помоћи ако бм узтребали, буде. Фран-

тике године, многимђ додатцима, завшне или изопачене бмле. Много боева бмло е између католика, и они кои су се одђ римске цркве отргли. Та неслога подпиривана e шштђ више, одђ страни владателн ■— а особито изђ Рима. И у то време бмо е тако названми: „Златнши сагозЂ" кои е с.е за одрнганћ римске вере, противу новм протестанта 6opio. — ■ КадЂ се та црквена распра у немачкои стиша, онда се и нг,има опетЂ слога и мирЂ поврати. ДоцHie пошто су се околне дргкаве оснажиле, грозила е малои шваицерскои опасностЂ, она е према сили свои сусћда бмла слаба, и само околности политичне бмле су емацЂ нћне независимости; ерЂ ни една држава nie могла допустити другои да заузме ШваицЂ. Французи после нвтве револуцГе, безЂ икаквогЂ узрока уђу сђ воискомђ у Шваицерску, и млоге вароши а особито БернЋ

т^уска, Иапа и Млћтачка република, шилнли су велике су-{оплћне, и почну заповедати као у CBoiofl кући. — За

ме новаца, барнке и друге поклоне обштинама, да бм ifi вмше кђ себи привукли. Тммђ начиномЂ успћ се млого, те се у Шваицерскои млоге вароши, измеђЂ себе сбогЂ зависти позавађаго. •— Максими .нинЂ царЂ Аустриск1и, заедно са целшмЋ немачкимЂ сагозомЂ завогое наново на Шваицерце, но они се одрже, и у седамЂ крвави боева побћде непрЈнтелћ свое независимости. У Базелу учине мирЂ 22. Септем. 1499. год. и ту се са свимђ разделе и разтаве одђ немачкогЂ царства, и огресу ce свакогЂ туђегЂ туторства. Одђ тогђ времена рачунаго Шваицерци свого независимостђ . После годину дана тукли су се са ФранцускомЂ и оружћмЂ своимђ продру чакЂ до Дижона, гди су Французи одђ нђи мирЂ за новце купили. ДоцнЈе нремести се позориште рата v Ита.то; освое за туђЂ рачунЂ целу Ломбард^го — и године 1513. побћде Французе на Новари тако, да су се одђ бћгства едва у Лјону задржали. Француска почитугоћи гонашство Шваицерске, учинн 1516. год. вћчни мирЂ сђ нвоме, кои одђ стране Шваица Hie нигда, а одђ стране Француске текЂ 1798. год. нарушенЂ. КадЂ ce tj у Немачкои поведе тридестогодишнЂИ ратЂ с 6 огђ pei-opma ^ie, кого е ЛутерЂ започео, Шваицерска такођерЂ неостане мирна; Лутерове, на здравомЂ разуму основаие ммсли, нађу и у Шваицерскои послћдователн: кои противу католика наипре речима и основима, а после и оружћмЂ почну се борити. Осигурани у cBoiofi независимости, почели су свои верозаконЂ поправлнти, и сбогЂ тога међу собомЂ тући се. — Цвингли у Циригу, ЕколампадјусЂ у Базелу, ХалерЂ и МануелЂ у Берну, ФарелЂ и КалвинЂ у Ген«.у и млоги други, заузму се да доведу екого цркву на праве Еванглзске истине, кое су кроЗЂ то-

време рата, кадЂ е Француска тукла се са целомЂ ЕвропомЂ* Шваицерска рада е бмла немешати се ни у едну страну, но то nie могла чинити, ерЂ воиске Француске, руске и аустриске, ишле су крозЂ Шваицерску и тукле су се међу со 6 омђ гди су се годђ среле — Суваро†и Масена делили су мегдане, по овммђ предћлима. Шваицерци иису знали кое ће се стране држати —■ видили су да ни една неммсли сђ нвима искрено, и да свака ради и вогое само у свомђ интересу. Пошто НаполеонЂ падне и мирЂ се у Еврогш поврати — и Шваицерска е продужила уживаги свок npatfa. Доцн1е с6огђ слободне печатнћ, кон е спрамЂ европски владагела као што имђ се чинило, неумерена бмла; и с 6 огђ тога што е Шваицерска едино прибћжиште политичнм слободно мислећи бегунаца бшла, све главше силе почну протестирати, и опоро са Шваицомђ поступати, наивише с 6 огђ политични бегунаца, кои су после догађан у 1830. год. изђ cbi' io земалн скупллли се ту, и одатле бунили по средствомЂ кнвига и новина свое землћ. Шта вмше Француска, стави воиску на границу, и тражила е Луи-Наполеона, кои е после осуећене буне у Штрасбургу утеко бмо у ШваицЂ у Тургау гди е се ' оштђ пре неколико година за шваицерскогЂ грађанина уписао. Шваицерска дигне такође воиску да брани своа права, но Луи-НаполеонЂ 22. Септ. 1838. године, обећа се, да ће оставити Шваицерску, да 'бм тмме уклоnio свађу између те две државе, као што и буде, и старо^ пр1 - лтелЂсство поврати се опетЂ. Шваицерска има само едну гагрицу, кол iofi слогу гризе, коа ioft одђ толико година унутрашић незгоде, немире и честе међусобне боеве узрокуе . а то су езуити, кои су се уселили, и кои немогу иикако да се избаве, epi) они кои су католици нко се за нви заузимаго, и све