Шумадинка

гчвџ

иа плата одреди, и да ову изћ еднм руиу, уредно и на месецЂ примаш? Исто таио питати монЈемо: коимђ се начиномЋ учинити мон!е, да народљ целогЋ отечества нашегЂ еднаио у морално-христ^ннскомЋ воспитаванш и просвети напредуе? Ми драшмо, да се ово на оваи начинЂ иаилакше учинити моше: да се установе окружнм училиштнм фондови , кои да се састое изђ приреза. Оваи прирезЂ да се изЉдначи у целомЂ отечеству, н. п. да се на еданЂ цванцикЂ за годину сведе, и да га сви безЂразлике плаћамо, изузииашћи: слуге, надничаре и калФе. Да се по Yi цванцика узЂ свакЈи полгодишнбш порезЂ купи, и надлежномЂ началничеству предае, кое да учителвима свакогЂ месеца плату дае. Гди се одђ донкошнћгЂ приреза извћстна и нуждна сума у готовипи неналази, ту, да бм се учителвима плата на месецЂ давати могла, да се прирезЂ за по године еданпутЂ за свагда напредЂ покупи. У исто време да се пропише, гди мораго, школе постонти, и гди могу бмти. Учителћ поделити на разреде, у смотренго плате, имагоћи предЂ очима величину обштина, и скупоћу места у коима училишта постое. Гди се одђ опредћленогЂ приреза ие бш могла опредћлена плата учителн (особито окружнм вароша и паланки) подмиривати. ту да се извћстна сума одђ обштински прихода по на по године узима, имагоћи у виду: колико се учителвима кои обштина плаге дае и колико оне годишнћгЂ приреза даго. — . На оваи начинЂ мислимо, да бм наилакше бмло станћ учителл поболЂшати и у нужданЂ поредакЂ довести, па и народЂ у то положенћ ноставити, да еднако у морално -христ1ннскомЂ воспитаванго и просвети напредуе. Ово в тммђ лакше у дћло привести, што се овако одђ части и садЂ практицира, само га треба у редЂ довести и изћдначити. Ова пакЂ еднакостЂ и з 6 огђ тога е нуждна, што се у опммђ окруж1 *ама и срезовима лгодима неправедно види, кадЂ чуго, да се у другимЂ окруж1"дма и срезовима н. пр. по три, или четири ; а кодђ нђи по шестЂ гроша приреза школскогђ плаћа. Кои е по народу путовао и о томђ разговорЂ водго, на више е места и често могао чути, да лгоди кажу: Ми едногЂ кндза сви имамо и слушамо, и у еднои землЂИ живимо, па зашто да ми даемо за школе вмше, кадЂ еднако валнду свима, па еднако за нђи и да плаћамо." бднакостЂ дакле еднакои и цћли води и едно цело сачинива, а гди е ово, ту е и правда. Може се и го помислити, да бм болћ бмло, да се оваи прирезЂ за учителћ изђ целе Cp6ie у едну касу, н. пу глав. фондђ школскји , стнче, па да се изђ ове учителви плаћаго. Но ми друголч1е о томђ мислимо. Овако стицанћ новаца у едну гомилу само бм оида сђ неке стране полезно бмти могло, кадЂ бм одђ ти новаца знатне суме претицале, и тако у исто време и фондђ бм се умножавао. Али, кад& се само толико новаца одђ народа узима, , колико е нуждно, да се настоећи учителви издржаваго, то бм се тммђ начиномЂ само већш трошакЂ причинавао, и безполезанЂ посао умножавао. Ово пакЂ чинити фмло бм по све не економично и неумћстно. (Кран сл^дув.) Д 0 М А h Е Н 0 В 0 С Т М. — У окр. пожаревачкомЂ у селу ПрЂОву, некш бремјн МаксићЂ секући дрва, свади се са своимг. старшмЂ

братомЂ, и кадЂ оваи полети да га туче, онђ га сикиромЂ јОштримице тако удари по плећки, одђ кога ударца после три дана умре. —• 1ованЂ Митро†изђ Азанћ, кои е одђ дужегЂ времеиа слабогЂ здравлл, оде са сватовима у Крнћво по свого давно изпрошену девоику. Тогђ истогђ дана дође ca девоикомЂ и сватовима натрагтБ, у надежди да се сутра са невестомЂ венча; но исте ноћи тако ослаби да е до зоре издануо. А девоика буде враћена своимђ родителЂима. — У Неделго 2. Марта држаће се главна скупштина о театру, на когоу Читалиште позиваго се сви ГГ. чиновници, трговци, и свакш прјателв народнћгЂ напредка. С Т Р А Н Е II 0 В 0 С Т И. •— У Белгш кадЂ е гвозденн путЂ 1835. год. отворенЂ бмло е те године свега путника 400. хил. 1836. год, 800. хил. ланвске пакв 1851. год. прешло е путника 4. милшна и 200. хил. — КанингЂ енглезки посланикЂ за когђ се говори да ће псстати мннистерЂ иностранм дћла у Енглезкои, отишао е већЂ изђ Цариграда. •— У Паризу изашла е една уредба, когомђ се одпушта изђ службе и у neH3iro меће сваши онаи судеиски чиновникђ кои пређе преко 70. година. — ГенералЂ МармонтЂ последнЂИ маршалЂ Францускогђ царства умро е у Венецш. То е онаи што е за време Наполеона тукао се , и бмо побеђенЂ одђ Црногораца. Оглас%. (з) (з—3) Кућу мого, коа ленш до куће браће Молеровића, у сокаку сђ Tepa3ia на Саву водећемЂ, оћу да продамЂ. У нђои, кон е двокатна, има 5. соба, 1. оџаклЈн и две куине са ioiHTB некимЂ зградама у авл!и. Кон е жели купити, некЂ се мени лви, или у трговини Браће Барловаца. Цена е врло умћрена. М. I. БарловацЂ.

(4) l3—^З^) У Банату у варошицм Саска три х штацЈе одђ на дунаву лежеће вароши Баз1аша, налазећа се гвоздена Фабрика, коа е одђ скоро прорадила, икврло лепе бронзане еспапе издае, препоручуе се почитаемимЂ ГГ. трговцмма кои бм такове желили, сђ уверенћмЂ да ће купацЂ еспапе исте евтише добмти, него изђ осталм места, а врло су малимЂ трошковима изложене, почему се изђ Багнаша дунавомЂ за данЂ у ЗемунЂ може доћи. Умоллвасе сваки кои буде радЂ кодђ подписаногЂ обширнје извћститисе. У Београду 2. Фебр. 1852. калФа трг. кодђ госп. Браће Димитр1евићЂ у Здан!го. Коста МарковићЂ. (5) ^ (>—») Мого кућу с'ниже ВарошЂ - Kanie, према ТипограФш, кон има одоздо дућане и изгледЂ на обадва сокака, продаемЂ, ко жели узети, нека ми се ради погодбе у истои кући npiiiBii. Д и м и т р i е НенадовићЂ.

У КнБИГОПЕЧАТНЂИ КнНЖЕСТВА CpBIe.