Шумадинка

ду. 1 оштђ вамЂ имамЂ нешто важно рећи, али пре него што вамЂ кажемЂ, разгледаите добро да нема кои човекЂ међу вама, кои е дошао да шшонира, и кои бм ову таину могао одкрити." У таи ма, почну сви ланти и викати: „ево едногЂ човека" и за нљимђ сви полете и тако та прва скупштина сврши се." — То самг, чито у Хумористу, и ммслјо самг, да ће сви пси изђ Беча изаћи — кадЂ сутра данЂ рано, одемЂ у Штирбекову каФану да доручкуемЂ, или по србски да кажемЂ да ФруштукуемЂ; видимђ на велико мое чудо све псе са брнвицомЂ на нгошки, како око астала трче и мрвице купе — међу тммђ они безЂ брнвице иду одђ астала до астала и узЂ гредЂ слушаго. шта се лгоди разговараго.

РАЗМНШЛНВАН1. О употреблент гл. фонда школскогг о побплЂшашо станн основгш училигита и учителн. Главнши фондђ школскји заведенЂ е сђ намћромЂ, да се школе и дчителви одђ лихве истогђ издргкаваго. Но у устроет'го новоп. Фонда нема ни едне точке, коа 6bi опредћливала: Кое школе. и кои школа учителћи да ce одтуда издрЈкаваго. СадЂ кадЂ узмемо, да е оваи фондђ постао изђ доброволвнБ1 прилога, читавогЂ народа, то е праведно, да цео народЂ, одтуда и ползе има. И за иста наиправедше бм бмло по нашемт. мнћшго, да ce сви учителви народнм основнм школа овммђ фондомђ издршаваго. Али кадЂ знамо, да се глав. фондђ школскш одђ прилога врло слабо умножава , то ћемо тежко до тога до ћи м оћи, да ce наведено постигне. Ов^ цћлв постићи тммђ е теже, што, у колико фондђ растао буде, у толико ће шштђ веће потребе и издатцм носталти. НародЂ ће се умножавати, школа се све више подизати, па и већш трошкови бмвати. Изђ наведеногЂ види се, да гл. фондђ школскш, по постоећемЂ умножавашо нћговомђ , ни за млого година до тогђ станн доћи неможе, да се одтуда сви учителБи народнБ! школа издржавати могу. СадЂ се питанћ порађа: Да како и коимђ бм начиномђ реченми фондђ ову цћлБ постићи могао ? Помислити се и рећи може: кадЂ бм свака данакЂ плаћагоћа глава за неколико година по еданЂ талирЂ приреза на таи фондђ давала, илл.кадЂ бм сви обштински приходи за неколико годин ai у ;истми утицали, онда бм се цћлБ за цело постигла. Илзаиста, другимЂ начиномЂ гл. фондђ школскји скоро никадЂ до тогђ станн доћи неможе, да се сви народни учителБи, па и други училиштнм заведеши, издржавати могу. Но ми немислимо тако. Народу бм доста тежко бмло толикји прирезт, давати, или обштинске приходе уступити, па ма то и за мало година бмло; а невиди намЂ се ни пробитачно, новце одђ народа узимати и капитале за нћгове по-гребе, градити. НародЂ е живми и наипостоннш изворЂ за све оно, што му треба Онђ за свое потребе, а по наредби правителБства свагда е давао, дае и дават' ће онолико, колико е нуждно. Што е више народа, и што су нћгове потребе веће, то ће онђ све више и давати. Ово и садЂ постои, и народЂ радо, а TbiMT. ioniTTj рад1*е дае, кадЂ види, да се оно. што дае на нћгове потребе и опредћлену цћлБ троши. Онђ свое школе и учителћ и садг. издржава, и то кое прирезомЂ, кое обштинскимЂ приходима; и ово ће чинити докле га годђ буде.

Може намЂ когодђ рећи: па то е све едно, или давао народЂ за неколико година више, или сваке године no мало; а болћ е еданпутЂ за свагда дати, ria чакЂ и потомке свое одђ даванн за школе и учителћ ослободити. Ми овоп, мнћн1н нисмо , и о ствари другонч ^е судимо. Свак1и човекЂ истина да е дужанЂ по природи старати се о саданБимЂ и будућимЂ потребама своимђ; но ни еданЂ човекЂ Hie у станго, па буди сђ кошмђ потребомЂ, за навекЂ с 'набдћти се, ria и потомке одђ исте ослободити ЧовекЂ е опредћлћнЂ да ради, па да има што му е потребно. Ово колико важи за поедине лгоде, толико ioiiiT'b више за читаве народе. Нама nie познато, да игди у свету има народа, кои бм н. п. давши за неколико година великш данакЂ, толике капитале имао, да се државне потребе интересомЂ подмируго и разходи застиру; а онђ да никаквогБ данка недае. Ово ако и Hie савршено немогуће, али држимо за непрактично, и опредћленго човеческомЂ противно; ерЂ потребе човека радити нагоне, и одђ ленБОсти га чуваго. — Овако стои и са другимђ обштенароднммЂ потребама. Са предизложенммЂ ми немислимо , нити кажемо, да Hie ни требало гл. фондђ школскш заводити. Не Боже сачуваи! Онђ е за добру цћлв и срећу народа заведенЂ; ерЂ има таковм заведешн, кол су читавомЂ народу врло нуждна, и кол бм се иначе, н. п. прирдвомЂ тежко издржавати могла. Овакова заведе!па издржаваго се установлћнммЂ Фондовима, или државномЂ касомЂ. КадЂ смо казали, да се неможе, или да e врло тежко речену цћлБ постићи сђ глав. фоидомђ школскимт!, то е питанК: да како ће се моћи то уредиги, да се учителБИ болћ награде и обезбћде? Ми држимо, да се ово наилакше учинити може прирезомЂ. Оваи дае народЂ за издржаванћ учителн и сад-b, и то у целомЂ отечеству нашемЂ; но само гди мангЛи, а гди eehiB. Има окружЈл и срезова, гди свака данакЂ плаћагоћа глава дае два, три четири и/ли шестБ гроша годишнћ за издржаван!. учителн. Колико е у комђ окружто или срезу школа заведено, и колика е плага учителБима опредћлена, по томђ се и прирезЂ дае: има окружЈн, гдн на едну школу, три до петЂ стотина порезки глава долази; а има и такови, у коима хилнду и шштђ више порезки глава едну школску обштину сачинлва. Неки дакле окруниа народЂ четири путЂ болћ напредуе, него други; и ово намЂ се невиди, да цћли државнои одговара. — Гди заведенммЂ прирезомђ немогу учителБи ни среднћ да се награде и издржаваго, ту неке обштине своимђ учителБима одђ свои прихода кђ прирезнои плати по 10. 20. или више талира годишнћ додаго. Одђ приреза припадагоћу плату добиваго учителБи одђ началничества, или одб срезки старетпина. а додатке изђ г)бштински каса, одђ кметова. На оваи начинђ млоги учителБИ едиу частт, плате одђ едне стране, а ДРУ Г У °A -| b ДРУ Г « добиваго; кое е доста незгодно за нби Но и ово nie сва незгода. У некнмЂ окружјама, и по већои части, добиваго учителт.и плату на месецЋ , а у друг имђ по на два или три месеца . па и на дуже времена; ерЂ докђ се прирезЂ неиокупи, немаго одкуда нсту примити. И ово, зло и бћдно станћ учитела, јоштђ горимЂ чини; ерЂ кудЂ имб е мала плата, тудЂ е 1 - оштђ и па преме недобивзи), па зло за нби. КадЂ смо навели, како учителБи плату cboio примаго, и казали, да се прирезомЂ може наилакше станћ учителн поболшати и обезбћдиги. то се и ово питанћ намеће: како ћемо то моћи учинити. да се учителБИма болн и стал-