Шумадинка

•№ 19.

У Београду, у Вторникв 'А. Марта.

18S2.

ШУИДДВВБА, Л И С Т Ђ 3 А УчредникЂ и издавателв Лн>бомирт» П. НенадовићЂ.

Ован ,1ИсгЂ излази ВторникоиЂ н Петкои-b. Цена му i годншнн безЂ завитка 11. цв. а полгод. 7 цв. са завнткомЂ по цв. на по год. скупл^. Ко жели у Београду да иу се носи кућн а не у дуаанЂ или у канцеларто по цв. на пола год.

II У Т II И Ч К А П И CJI А (Продужетв.) Ево ме у Цириху , и ово писмо могкешЋ назвати да е прво из' Шваицерске. На што годг> погледамЂ предамномђ и око мене , све ме опоминћ гди самг., и све ми подиже чуства душевномљ уживанго. Мои гостилннца гди самћ одсео, и одакле ти сада пишемЂ, стои управо до овогт> лепогЋ езера. ИзпредЋ мои очјш плаве се брда на десно, а на лево виде се високи Алпи, покривени снегомђ тако, да се едва одг. облака разликуго — гамо, преко они снћжни брегова мени е путљ! Нигда нисамЈ. бол1. разположен -b бшо за писанћ , него сада. И лето и зима у еданЂ ма', стое ми пред' очима. Шуштанћ таласа, певанћ весели лађара , заедно са овимђ чистимђ и здравимЂ воздухомЂ, долази мн кроЗЂ отворене прозоре. И изђ ове лепе Геснерове вароши , кадЂ небм имао шта друго, наирад1*е 6w ти идиле гшсао. Али исто тако радо приповеди ћу ти што годђ, о момђ путованш довде ; па тек' после, ако узмогу уштеди ћу кои сатЂ н за описаше овогђ лепогЂ пастирскогЂ живота , кои е овде правми идеалЂ, као што га текЂ може Геснерв измислити. Но не измислити. — ер' ГеснерЂ, кога идиле држе се за игр^' поезие и уображен1н, ние ништа друго pa^io, него копирао животђ CBoiK срећнм земллка. За оне нои нису овуда путовали, сђ брега ЦирихЂ, и нћгово езеро гледали, изобилностљ не само у меду и млеку, него и у поштенш, искрености и лшбави примћтили ; за оие кои су у великимЂ варошима Европе одрасли, за нби све ово и кздђ очима виде, ништа друго ние, него лепо написана идила, кош чуствуш безда могу себи представиаи, да nie измишлћна. Из' Констанца хгео сам' ти ioiuTt писати, али нисам' остао онолико колико самг> ммслјо. И могу ти се Фалити да се некаемЂ , што самв оваи путт, довде на колима прешао. Имао самг> прилику упознати ближе духЂ и карактерћ овогђ народа , кое е теже, него упознати брда и езера. У последнћмЂ момђ писму, hbio самБ ти , да самв у Констанцу остао само са два друга. Но да бм ти сцене о коима ћу иисати, нсние бмле, и да бм више. забаве имао, морамв те наипре са овомђ двоицомђ, а после и са осталима кои се у мое путованћ ближе уплету, упознати. бданЂ е изђ Магдебурга и зове се МарксЂ; другш изђ Позена , и по свему нћговомЂ изгледу одђ крви е полвске, и нћгово доста чудновато име: ЗахорштаинЂ, ако непотврђуе то , а оно барЂ види се да е нека смеса, изђ полвскогђ и немачкогЂ елемента. О иђ е и полвски знао, и тиме бмли смо isao землаци, на obomii

путованш. О нђ е слабо Mapio за Немце, али ние нигда хтео признати ни да е П ол.чкђ . И све едно му е или га звао Захорскш или ЗахорштаинЂ. То су обадва мон познаника изђ Берлина, гди смо заедно читаву годину, а по томђ у Хаиделбергу ово лето учили и друговали , садЂ пак& на овомђ путованш искре. ни принтелви постали. —- Особито Захорскш 6faio ми е наиближш срцу, и сђ нвиме самв наирадје се другк^о. Онђ ие само да е добарЂ другв и прјателћ , Лего е шштђ и добре ћуди а притомЂ врло веселнкЂ и свагда добро разположеиЂ. При томђ према своимђ младимЂ годинама, имао е знанл о свачему. — У Копстанцу седнемо на колаОсимћ наст, троаце седио е шштђ еданЂ су†, прилично сгарЋ . али притомЂ врло приатна и весела лица, странацЂ. Улазећи у кола сваши га е одћ насв учтиво поздравш, и онђ е свакомБ иодвгао шеширљ, и наше поздраве учтиво примао. Мм будемо готови — 6 ичћ постнл!'она пукне , и конђи у галопу протрче крозЋ варопш , и за кратко време примимо се уз' брдо. Д окђ су конби ишли брзо , ћутали смо, и текЋ ио гдикош речЂ ако е кои и рекао едва е се чула , одђ лупе и тресенн кола. Узбрдо смо ишли полако , и нигди лепше згоде ние бмло за разговорЂ иего ту* — Н извадимЋ вдно цигаре за мене , а другимЂ понудимЂ оногђ странца — онђ учтиво прими, и изкочи изђ кола да узме одт^ кондуктера ватре — чимђ онђ изиђе изђ кола, ЗахорскЈи каже ми: „Аиде да пробамо, ели ово правми ШваицерацЂ." ТекЂ што самв га n хтео пмтати: како ће то пробати — и онаи попенћ се опетЂ у. кола, и помогне намЂ запалити цигаре. Д окђ смо ми палили цигаре, онаи непознатни започне разговорЂ: ,,Вм за цело пркми путЂ сада путуете по Шваицерскои." „6 стђ, првми путЂ !" одговоримЂ му н, и отворимЂ малми прозорчићЂ одћ кола да димђ изилази. „Имаћете шта видити" рекне онђ на ново сђ таквимЂ изразомЂ поноса и радости . као да е изђ оне землћ, у noiofi се сами Катони и Леониде рађаш. „Шта ћемо друго видити" умеша се Захорскш кои е до мене седио: „него брда велика, и то ће само за наст, 6 бјти ново , а лшди су свуда еднаки." ШваицерацЂ се осмене , али то смешенћ бмло е сатирично: „ !i ммслимћ господине, баип, у лшдима , и уређеш'ама землћ, да нађете iiito ново за васт, , а брда —• то можете свуда видити — велика брда нису тако редка, као што су редки понггени лшди, и слободне државе — одакле сте молимђ васЋ?" „ Л самг, изђ Праиске " одговори Захорскш — „Наравно да ће за взсђ велика брда одвећЂ нешто ново бмти, ерЂ у Праискои немате нигди брегова,