Шумадинка

«v^

тамо су све саме пешчане равнице, али исто тако у Праискои немате ни овм шваицерски обичан , ни слободе, ии овакви на народномт> основу начинкни државни уређенн, — и ано иоле, на путовашо вашеиг пазиБиви будете; наћиће ге и осимђ брегова за себе доста што ће вамљ ново 6б1ти , и ш то ће вамљ се више него брегови допасти." незнамћ " предузме далћ 3axopcniir. „ С ђ чимђ се та мала Шнаицерска поноси толико , и зашто у моралномЂ свету више готово значи него Праиска? А л мшслимђ да она као република треба шштђ манћ, у сада монархичнои Европи да важи." „Ха господине опростите" настави шваицерЂ мало вмшимђ гласомЂ. „Форма нашегЂ управллнн такова е, да се болн пожелити неможе. Ни едногЂ Шваицерца неће те наћи , кои бш за вашим-Б кралћвима , кннзевима и херцозима поже.по; међу тммђ у вашимЂ землама, кое имаш свое владателћ , наћи ће те хиллдама, и то све учение и разборитЈе, коп уздишу за оваквимЂ управлннћмЂ, и кои су млоги — исторја сведочи —• често главе у торбу мећали ; да бм могли свое отечество, претворити као што е Шваицерска. И гш слободно овде можете противу републике говорити, и свое мнћше о целомЂ нашем' управлашо казати , нико вамЂ неће зато ни замерити , а камо ли да васт> когодђ гони, а кадЂ 6bi н у вашемЂ Берлииу , оволико за републику говорио колико сте bbi за владател!, говорили , а 6 i>i сместа бмо загворенЂ у Моа 6 итђ или у КепникЂ." „Али ипакЂ гди има кралћва и владателн, HCTopia тога народа лепша е и снинин," рекне Захорски ; али му ШваицерацЂ иеостане дужанЂ : „Шта ми споминћте HCTopiro гди има кралћва? то ннсу HCTopie, не го су само чисте житие и 6norpa«>ie вашји кралћва'. У вашим7> HCTopiaMa, иаилепше листове запремаго описагпн владателљске слапе , ваше истор]'е напунћне су сђ описан|'емЂ како се венчао сђ којомђ принцезомЂ, како е се на хлестЂ кона возио, кадЂ су солдати предЂ нбимђ станли •— ваше истор|'е пуне су придворни интрига , пуне себични партал — ваше HCTopie господине мои, говоре само о неколико лгодш — наша пакЂ Шнаицерска исторјн, говори о целомЂ народу , свака добродћтелв, свака побћда свако добиено право приписуе се народу — ваше побћде приписуго се само вашимЂ кралћвима. У вашои HCTopin стои: да е великш ФридрихЂ добБ^о побћду на Росбаху •— наша ncTopia каже свету : слободни шваицерци, побћ" дили cv неприателл на Семпаху. Неколико кралћва, не. колико Генерала, неколико придворнм ласкатела — го е ваша историн, и цћле ваше Фалћне изображене Гермагме." У томђ разговору или болћ рећи инату, приспћмо на едну малу равницу , гди конби потрче и далБЈи разговорЂ труцагоћи пресеку — 3axopcuiE! иои се беше у чуду нашао, гурне ме лактомЂ: „Та реци и тш кого",,кадЂ си почео, а ти продужи" одговоримЂ му н, и едва самБ чекао, да се разговорЂ опетБ започне. БрегЂ е прилично велиKiii 6 бш — кола су опетЂ полако ишла, шкаицерацЂ послужи насЂ новимђ цигарама — и мало ладше и тишимђ гласомЂ рекне ЗахорскомБ: „изволите едно републиканско цигаре, i! надамЂ се, кадЂ свршите ваше путованћ и по. ђете изђ Шваицерске, да ће те сасвимЂ другч!е мцслити брбо вама, кои сте се родили и непрестано до сада живили, у онбшђ землама кое су научиле да имаго свагда осимђ закона ннптђ rio едногЂ господара, вама мора шваицерска необична 6б 1 ти ." 3axopcisifi пошто е запалш цигаре, одговори: „Фала вамЂ на цигари, алн ако вб ! мислите да а непознаемЂ шваицерске уредбе, онда незнаге да се мо. же на нашимЂ универзитетима и школама крозЂ кое самБ л прошао о кинескомЂ правителству и о Америки, точно

научити, а камоли о вашои земБИ кон намЂ е близу." „О свему другомЂ, о правама, о медецини, о философш o свимђ землама, али што ce тиче шваицерске, t> томђ немоите се Фалити сђ вашимЂ школама — знамЂ л добро све су ваше школе и науке основане по начелима онима кои вашимЂ владателЂима идуурачунЂ; у ваншмЂ школалама, говори ће вамЂ се сђ наивећимЂ одушевлениемЂ о шваицерскимЂ брдима, о шваицерскомЂ меду и млеку али о шваицерскои слободи, и о шваицерскои Форми управлннл, npehn ће ладно , и узгред' само спомену ће шваицескјн уставЂ. —■ .У вашимЂ школама има катичизисђ , у комб учителБ пБ1та ђака: кон е наисрећниа земла? а дете мора да одговори Германиа; учителБ га опетЂ ПБ1та: зашто е Германиа иаисрећнии землн? ђакЂ одговори: Зато што има 'i кралн и други више одђ 20 владатела. •По томђ опетЂ учителБ пита: коп е иаинесрећниа земла? К ђакЂ одговори: Шваицерска. — а зашто? за то што нема ни едногЂ владатела. — И онда е ђакЂ добро знао свого лекцнО; и буде нохвалћнЂ. То су ваше школе! такве мисли и понатја вм добиете чимђ изђ колевке корачите , на и кадЂ одрастете, неможете да се обавестите. Несрећна шваицерска, нема ни едиогЂ малогЂ воиводе, а камоли едногЂ великогЂ кралн, кога на рукама праизи носе кадЂ само рекне: „мои верни поданици ■—• шваицерацЂ сврп1и те речи , смегоћи се из' читавогЂ грла: ха, ха, ха, — Захорскш ше имао шта да одговори, него и без' каш.ш почне кашллти, и гурне мене лактомЂ да га изменимЂ. Меии недаде ђаво мира, него се и н уплетемЂ, и продужимЂ инатЂ место нћга. „Али добро господине" рекнемЂ н , и ШваицерацЂ почне прилћжно слушати: „али добро господине, вм зато cai\io имате право и чиии вамЂ се да е тако, што сте одђ вашегЂ детинБсгва таквимЂ мислима напунћии, ерЂ агивите у таквои држави ; па и мм рођеии и одгаени у државама гди само но еданЂ влада , налазимо у себи исто толико узрока за онакво станћ државе, колико ивнусеби налазите за такво.— Мш држимо, да е лобћда> честЂ и слава крала, скопчана са народнвомЂ славомЂ." „Е, господине," одговори ми ШваицерацЂ, „томе е лако одговорити, ер' то ние ништа друго него као кадЂ 6bi п стекао едно велнко иманћ, па онда дошао па сђ вама поделш. А тако и бкжа не само у слави народнои , иего и у приходу и новцима народнБимЂ, ер' кодђ васЂ у Гер. маши има доста владателн, кои са своимђ принцевима управо онолико троше, колико се троши ua све остале народнћ потребе." „Али кадт^ се владателБ ограничи, кадЂ му се оцекомЂ даде годишна плата , кадЂ онђ неможе ни наиманћ што учинити иреко устава и народнћ волћ шта ћо те онда рећи?" н самБ то сђ некимБ тр1 - умФ0МЂ одговор]'о, и мислш самБ да ће ми рећи: „Еивала" али онб гроотомЂ се насмее : „па кадЂ га тако ограиичите , кадЂ закоиЂ као што и треба , метете да влада, кадЂ онђ неузмогке ништа чинити, шта ће вамн онда ? Зашто 6 bi му онда толике милшне плаћали ? Зашто небм узели кои е наиспособнш, за президента, и кои бм служ!о за мало а болћ." Л место да му на то одговоримБ погледамЂ кроЗЂ прозорЂ, и гуриемЂ ногомђ према мени другогЂ могђ другара, да уместо мене одговори, ако што зна, кои се окрене Шваицерцу и рекне : ., вм савршено господине право имате, и оно е све тако , али Еврона ннптђ ние сазрела за такова управленин, и ову већт> навикнуту и уобичаену Форму неможе да промеии.'' — Но ШваицерацЂ ние му дао ки свршити, него се почео смедти, и смешећи се сасвимђ принтно , одговори у тону едногЂ отца, кои савћтуе свогђ смна: ,,3а Бога господине, докђ се а сђ овомђ