Шумадинка

- ocv »; ч дћтелвима свогћ господара иреплведа6| и оваи ирекраснии примћрв ведикогЂ мjsisa под^иствопао е толико на младића, да e одђ онако ватреногЂ •— самбколвногг. и на праситоп. младића, наимирнји и наискромши човекг. постао. КадЂ е v друго.пЂ пуничномЂ рату <t>a6ie Л/писимЂ римску воиску против-Б Ханибала предводт, бмо му е неisift Мипугџв придруженЂ, кои е у воисцм еднаку власт^ сћ нбимђ имао. Но оваи е бшо преко мере продрзлвивЂ и ynycTio се, противу савета Фаб1ввогг, сђ едномЂ части воиске у бои, гди е одђ Аагшбалови чета обколћнЂ бмо; и у опасности се налазЈо тако, да ће са свошмћ воискомђ пропасти. Но Фаб1(, заборавл«1оћи на све увреде, кое му е МинуцГв учинт, поитао му е сђ другомЂ части воиске у помоћх,, растерао Картагенце, избави обколћну воиску и BpaTio се у свои станЂ, беЗЂ да е и едну едину преку речцу MuHuu,iy рекао, нли да га е и наиманК укорео. Но Минуцгв бмо е овимђ великодуш1емЂ тако тронутЂ, да е одма са свошмђ воискомђ у станЂ ФабЈовЂ отишао, и чимђ е предводителв изђ свогђ шатора нзашао, заставу кђ ногама нћговшмЂ полон <јо, и нћга нвно своимђ отцсмђ назвао. Минуц1в слћдушће е Фa6iy изговорт. „Диктаторе двоструку си данасЂ побћду одржао; едну тво|'омђ храброшћу надЂ непр1 *ателБима, а другу тв 010 мђ мудрошћу и човечноЈићу надЂ другомЂ твоимђ. ПрвомЂ си насЂ спасао, а другомЂ си ме научт, да ми е исто тано иолезно бшти одђ тебе надвладанимЂ, као што 6w ми срамно бмло одђ Ханибала побеђенимЂ бмти. 36 огђ тога те моимђ отцемг називамЂ, ерЂ ти незнамЂ никакво друго више чести одавак >ће име дати." Пошто е ово изговорш, sarp^io га е и rio .no6io Фаoie , нћгови воиницм изгрлили су и излшбили свое другове, и у цћломЂ се стану нншта друго nie могли видити него иеселћ и сузе радости. КадЋ е Фок1оиу поднешенЂ отронЂ да га ис-nie, запмганЂ е бмо, има ли наипре шштђ што смну свомђ Фокусу, кои е tv башЂ присутствовао, казати? „ Мои сиtie u рече Онђ, „ д tu затговедалп,, » те молимг, да се никадт, Лтинннима за ову неправду неискетиип,. 1 ' превео Влад. 1овановнћт».

Д 0 М А ћ Е SS 0 В 0 С Т II. Нови Пазарт, 1. Марта НародЂ е христјлнск1и овуда врло ожалошћенЂ , што му е оружћ покуплћно. Све е жалостно немо и глуво, и све слути на горе. Вели-иаша, опредћленБШ изђ Стамбола губернатор-Б за Босну, прошао е овш дана овуда крозЂ ПазарЂ, и кадЂ е вндт тугу и стра Христјнна, с 6 огђ покупл ћногЂ оружа, изговоpio е екуплћномЂ народу слћдушће речи: „Немоите се плашити paio, што вамБ е оружћ покуплћно, до неколико дана и одђ турака ће се покупити, ерЂ то e наш -Б царЂ заповедш, и то е нћгова волн да се землл умири, и да се некрвите ме1 )ђ со 6 омђ ." И одатле е отишао у Босну. — У последнћмЂ брош нвили смо на итнби, и у кратко, панрасиу смртБ Г. Стодна Симића. Онђ е се снремао на путЂ у БукарештЂ да нође; v неделго е бмо у цркви, и целогЂ дана поодјо е свое прјлтелћ и са свакимЂ е се опростјо, и рекао сбогомЂ. У 11. сати ноћи ударенЂ одћ шлога jKHBio е мирно лежећи до 9. сатш сутра данЂ, у

88 Igšr ВторникЂ 12: Марта пре подне нћгово тћло праћено одђ овдапшБи чиновника, и грађана саранћно е у овдашнћмЂ гроблго. Г. МитрополитЂ чинодћиствовао е при опелу, и Нћгова СвћтлостБ допратила е спроводЂ до гроба. Слово У цркви одђ Г. Митрополита говорено, побродло е све за. слуге покоиника, и побудило све нћгове одђ 30. год. другове сузама. Осимђ нћгове породице, сродни. 11р1'лтелн, и почитателн; жале га шштђ толике нБиме одгаене и уcpjehene сироте. Колико е онђ у Cp6in служ|'о и шта е oi,>0, то е познато свакомЋ читателш. Нћгово име одђ 20. година уплетено е у исторш Cp6ie међу прва имена.

С Т Р А Н Е II 0 В 0 С Т И. •— У Шведскои е велика гладБ. У Вермеландуу и Естмарку ели су .no^iS самлевену кору одђ дрвета и кувану сламу. Гомилама иде народЂ одђ места до места, да проси или краде. — Шта ратЂ кошта, кадЂ дуго трае, изчислава еданЂ историкт, по имену ГарденЂ. По нКговомђ рачуну водила е ратЂ Енглезка сђ ФранцузскомЂ одђ 1688. до 1815. — и потрошила е 72. ми.иарда Франки. Да бм имали поnnrie о тои огромнои суми, узећемо 23. пута године, кое одђ створенн света|до Христа броиио. узимамо обнчно 4000. год. дакле доеадт, 5852. гОд. а кадч, ово умножимо са 123. излази близу 135.000. У овомђ грдномЂ количеству година не бм ни 72. мил1*Арди минута прошло. — По званичнимЂ извћстЈнма прошле 1851. год. изселило се изђ саме Гермаше, и отишло у Америку: вшше одђ 120. хил. душа. —• Може се предпоставити, да свакш са собомЂ понео е, едно на друго рачунашћи или у нов= цу или у другои вредности баремт,: 200. талира — и тако данле изђ саме Гермаше изнешено е вмше одђ 24. милталира. — У БечЂ стигао е еданЂ nap b ленм бивола , кое е царт, Николаи, цару АустрискомЂ на дарЂ послао- — Биволи, кои су негда у Европи обични н свуда познати 6biли, сада су постали редкостБ, н шта више нигди у звериннцима ЕвропеискимЂ немогу се видити. Нби се 10штђ налази дивлбш у Pycin по шумама Литваше —• и забранћно е, подђ каштигомЂ прогнанства у Сибир -б да се y6iflro, и тако су постали питоми. Године 1849. исто тако послао е царЂ рускш Енглезкои кралБИци на дар^, едногЂ бивола и биволицу, но после краткогЂ времена, обов у Јондону цркну — два бивола буду одведена у ПетерсбургЂ у царски звериндКЂ 1843. год. но и они одма цркну — и вештн лгодш кажу да они немогу да се навикну на другу зем.по и климу осимђ свое рођене землћ. — Таи послани парЂ бивола, врло е с.е путемЋ неговао. И свуда на гвозденомЂ путу обозрително е поступано сђ нбима — осимб остале пратнћ, ишла су узт, нби четири проста литванца, кои су знали добро биволске обичае, и осимђ остали потреба донешено е сена изђ Литваше, кое имђ се помешано са аустрискнмЂ сеномЂ дае докђ се ненавикну. Таи поклонђ изложиће се у Шенбруну, у царскомђ звериннку публикуму на угледЂ. Но млоги се бое да непоцркаго. А у обште свуда ш у Европи врло мало ма. ( Кодћ насЂ у Београду има бивола и сувише.)

У Кнбигопечатни Кннжества Cpbic.