Шумадинка

№

У Београду, у Петак -Б 14. Марта.

1853.

ЖЖМАД ,ПШКА, Л ИСТЂ 3 А жш&шеаившошдав» зжвжвж ш шфвфффш . УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ П. НенадовиКх..

Ован листђ излази Вторникоит, и Петком*. Цена му e годишнн безт. завитка 14. цв. а полгод. 7 цв. - са завиткомт, no' цв. на no' год. скупл%. Ко жели у Веограду да иу се носн куНи а не у дуКанг или у канцеларјго по цв. на пола !од.

РУЖА И БАШТОВАНЂ. Дивин руи:а на средт> полн изниче широка, Трнд гложђемЂ обколћна, растла е вмсока. И разшири свога стабла, шиблћ на све стране, Преко гложђа трнн лштогђ иуштагоћи гране. ПодиЈке се сасвимЂ силно, горе у вмсину, И заузе око себе просторЂ у ширину. Али залудЂ сва вмсина, кадЂ е дивлл струка, Па за цветЂ iofi немаша се, никакова рука. Но деси се некш близу ceocrtifi баштованЂ, Кои разно дргка цвеће и сађаше дуванЂ. Онђ науми ископати, препитомит' рv:ку, Да лгодима мила буде, ria се и сђ нбомђ c.iyaty. Ho копагоћ' заборави, увати за грану, А ома ти оштромЂ 6 одлбомђ шнну га по длану. ТадЂ баштованЂ налготи се, спопаде сикиру, Говорећи, да е неће оставитЂ на миру. Па сикиромЂ заманувши удари no ружи, Ал' она ти оштре гране узЂ лице му пружи. ТадЂ баштованЂ кђ себи дође, и рече у еду: Hie асне ВБ1ше диратЂ ову силну беду. ПакЂ остави ружу дивлго на дивлћму иолго, а онђ себи одђ тогђ доба узе паметЂ болго. (Кадт. ко неће оно да е, што треба да буде, Остави се, недираи га, да т' се зло несбуде.) Ст. ђурђевићт.

0 Д Г 0 В 0 Р Ђ. Господину дописателт Шумадинке С. иа nieoeo „Ра.Јлшшлнванк о поболмианњ училишта и учителл." Господинђ дописателБ с. послћ размипгллвани, како бм се главнми фондђ ynorpe6io, вели: „садЂ да укратко видимо, ели намЂ нуждно завести семинар1 *умЂ за воспитаванћ и изображаванћ учители основнм училишта", и послћ дугогЂ безЂ основногђ разглаголствин вели да e нуждно. А н наиротивЂ у кратко велимЂ, да Hie нужно, зато. што мн таково заведеше већЂ имамо у нашои духовнои семинарш. Али Господинђ с. вели: да „свак5и човеиЂ мора ннитђ у младостн cuoioir оно запимаше учити (заниманЈе учити? чуданЂ изражаи! !), сђ коимђ мисли буДЈћЈи животђ обезбћдити и сђ ползомђ га одправлнти. Ово како е у свакои струцм занимашн лгодскогђ нужно, e гако и у учител£.ству али „Богослови ни теоре тичиогђ знана за учигелћ немаго, а практичногЂ имати не

могу", и потоме, по MHi.niio Гос. С. Богослови немогу бмти добри учителЂИ. — И н се самЂ саглашавамЂ са Госп. С. у томе: да се „свакш човекЂ мора у младости учити ономе, шта мора у будућемЂ своемЂ животу дћлати," него у исто време и питамЂ Господина С. зарЂ се наши богослови неуче, шта ћеду у будућемЂ животу дћлати? И кадЂ Господинђ С. вели, да „свакш богословЂ посамомђ свомђ опредћленго иде нато, да свештеникЂ буде; & а међутимЂ дал1. вели: да „богослови, ни теоретичногЂ знанн за учителћ немаго, а практичногЂ имати немогу", онда се види, да онђ не разумћ како е опредћленћ свештеника; ерт^ кадЂ 6bi то разумћо, небм тако што неслано могао рећи. Каково е дакле опредћлеић свештеника?—свештени. ка е опредћленћ, осимђ извршаванн обреда наше православне цркве, учити свое napoxiflHe христ1ннскои науцм, и свему ономе.што човека истински користити може, или друкчје рећи: свештеника е опредћленћ бмти учителћмЂ лгодји; а потоме и богослови, сиремагоћн се бмти свештеницима спремаго се у исто време бити и учителвима лгодш. СадЂ свакЈи некЋ запита господина С. дали онаи чо 5 векЂ кои умћ учити лгоде, може дечицу не умћти }'чити? На ово може Госп. С. рећи: то е све лепо кадЂ 6 bi тако бмло али кадЂ сђ „практичне точке живота иосмотримо онда ћемо се увћрити да иаше мисли о овоме нису наиболћ", ерЂ богослови, ни теоретичногЂ знанн неимаго, а ирактичногђ добити немогу." Али ако бм заиста тако што рекао, онда бм показао, да онђ, ни теоретичногг. ни практичногђ знанн неима; ерЂ ; Hie могуће провести 8. година по школама, и неимати теоретичногЂ знанн. Но рецимо да богослови немаго теоретичногЋ знанн, кои се наиманћ 8. годнна воспитаваго; онда нека намЂ каже Госп. С. колико ће година требати, да изђ тогђ , нЂиме предполаганогЂ семинар^ума способни. и са знанћмЂ теоретичнимЂ н практичнимћ снабдћвени учителљи изнђу. По момђ мћнно такви учителЂИ, у нћговомЂ семинар1уму, проведши текЂ 24. године могли бм способнима заучителћ ochobhbi училмшта, излазнти; а пређе никако; ерЂ кад1. Господинђ С. вели? да богослови за 8. година недобјну теоретнчногЂ знанн; то за цћло и у нћговомт! семинарјуму пређе.тогЂ времена немогу таково добити, и нужно ће бмтн шштђ toлико, па се текЂ онда може успћху надати: дакле за теоретична знанн нужно ће бмги 16. година. Но будући да се н за пракгику требуе барЂ пола тога времена т. е. 8. година, и потоме у семинир!уму Госп. С. треба се 24 год. воспитавати, па ћемо онда добре учнтелћ имати. (Красна економјн!) Али ако Госп. С. рече, да ће онђ моћи за маић година, неголи колико богослови уче, у нћговомљ