Шумадинка

семинарјуму способне учителћ спремити, и то болћ одђ богослова, онда, ако то за ц!>ло моше учинити, еФала му, и молииђ га нека предложи правителству таи свои методљ, па ће за цћло добити иаграду; ерљ ће правителство одт. толики трошкова ослободити, и опетЂ ће бол!« воспитане СБшове имати. Но може ми Госп. С. замћрити ирећи; да га л нисамЂ разумео; и да онђ не вели да богослови немаго теоретичногЂ знанл у обште, већЂ да неман) теоретичногЂ зианн, каково е нужно за учителћ основим училишта. И на то одговарамЂ Госп. С. да кадЂ богослови имаго теорстнчногЂ знаин, кое е нужио за учителћ лгодш^ то валвда ће имати теоретичногЂ знанн, кое е ну;кно за учителћ основнм школа? Кђ томе и у самои духовнои семинарји, преподае се са особитимЂ старанћмЂ методђ унителвскш, или начинЂ наставлднн у обште, и поединм предмета, и тимђ сзмимђ наши богослови доб|'лду и теоретичиа знана, како требаго они преподавати предмете кои ce у основнбшђ школама преподаго, и rio момђ мнћн1го више имђ ништа Hie ни нужно; дакле наши богослови добЈнду подпуно теоретична знанл, кол су за учителћ основим школа нужна. На ово ће рећи Госп. С. да ако и имаго богослови теоретична знана, алн они немаго „нити могу имати лрактична"; ерЂ богословЂ, „кадЂ богослов1го сврши, ако napoxiro одма добити не може. прима се учителвства, и у овои дужности донде буде, докђ му се гди место не укаже. да свештеникомЂ постане, и текЂ што се са учителБСКимЂ дужностима мало, за две или три године упозна, произведенЂ буде за свештеника. А ако за две или три године ово небуде; онда почне очанвати и за чиномђ свештеничкимЂ чезнути, и тако на сванш начинЂ сђ волћомЂ и ревности, а кроЗЂ ово и сђ ползомђ , учителћску дужност& неодправла. fl самБ казао, да богослови доб!ну теоретичнопз зманн у преподаванго и дужностима учителн у самои семинарш^ а сђ добромЂ теорЈомЂ практика се лако доб!н, и потоме што Госп. С. полаже рокЂ 3. године, за кое текЂ време, може и то мало практичне вћштине оогословђ имати, види ми се не основано; ерЂ видимо у нашемЂ отечеству, да учителћи, кои никаквогЂ скоро теоретичногЂ знанл, што се тиче одправллни дужностш учителвске, иемаго, па опетЂ послћ две или три године доста добрмма учителћима 6tiBaro; а богослову кои теоретичногЂ знанн у томђ одношенпо има, доста е и една година дана на лрактику, па ће врло добарЂ учителв бмти. А што Госп. С. вели, да богосло†у учителвскомЂ званпо дотле о. стае, докђ му се гдћгодЂ место неукаже , да свештеникомђ постане; и ако му то наскоро не испадне, онда онђ стане очанвати и то е вели узрокЂ, залито богослови „св волђомђ и ревности, а крозЂ то и сђ ползоиђ учителБСку дужностЂ не одиравлнго. На тому опетЂ кажемЂ, да е без Ћ основа; ерЂ е естествено, да онаи, кои жели веће зваше добити (а зваше свештеника свагда е веће одћ зван1а учителд основнм школа) таи се стара да се своши власти препоручи; а препоручиће се само тиме, ако дужноста, у KoioH се налази, сђ ревношћу одправлн. Ово а самЂ знамЂ по себи, а мислимђ да зна и Госп. С. ако се е у каквомЂ, нигкегЂ ранга зваш'го налазт, или се и сада налази, кђ томе, не само да се богослови стараго учителвско зваше оставити; него се стараго и они: кои нису у богословЈго нн завирили. На ово бм могли и вмше при. мћра навести. Но зашто то тако бБша? По момђ мнћniro, прво зато, што учителБи нису сђ добромЂ платомЂ снабдћвени, и што имђ CBaKiit, коме годђ се прехте судити може; а друго и зато, што се при даванго учителвск!и

мћста, негледа на успћхЂ и способности просећегЂ учителвство; него се првомЂ богослову, кои е са превосходствомђ све школе сврлпо, дае учителвство на селу, а не свршенимЂ и кои су текЂ намирисали богословпо или трговцима маисторима и калФама шустерскимЂ кои просе да е се и по варошима, (види ШабацЂ). И оно су главни узроци, зашто богослови коихђ се успћхЂ учинћни у школама презире, сђ ревношћу и сђ волђомђ учителвску дугкноств неодправлнго. Нека Госп. С. ако е кадарв ове препоне уклоки, па га л, као опитанв у овомђ дћлу, увћравамЂ, да се богослови веће за чиномђ свештеничким7з тако грабити, већв да ће CBauiS по еданв десетакЂ година а неки и цћлии животђ у томе провести, немћннгоћи извћстно за неизвћстно. Онда бм и учителви по желви Г. С. 6 бјли, и као што самв наипре казао, и тогђ нћговогђ семинар1*ума за учителћ основнм школа, неће бм•ги нуждно заводити. вдант. изђ 6bibluih учнтела Београдскјн.

0 Д Л 0 М Ц bl. Изт. внБиге: ,,i discorsi di Niccolo Machiavelli sopra la priina deea di Tito Livio." 1. Tepduni u градови у обште су више шкод-ibueu неео полезни. Може бмти, да ће се мудрацима нашегЂ времена чинити добро нерасуђена стварв, што Римлнни, желећи задржати подђ со 6 омђ народе лац!ума, нису ммслили, да тамо лодигну какве тврдинћ, кое 6 bi бмле узда за одржати ifi у вћрности. Но будући да су Римлнни имали другч1е добродћтелви, другчЈе разсуђенћ , другч1го силу у него данашнви народи, зато нису тврдинћ ни подизали. И докђ е Римђ живт слободанв, докђ е слћдовао своимђ уређенлма, никадЂ Hie тврдинћ подизао, да задржи подђ со 6 омђ вароши или провишуе. КадЂ су дакле Римлнн н другчје у тои ствари, него владателви у данашнћмЂ времену, то ћемо посмогрити, да видимо, да ли е добро, подизати тврдинћ, и дали оне наносе ползу или штету ономе, кои iH подиже. Треба дакле посмотрити, да ли се тврдинћ подижу ради обране протнвв поданика или противЋ сполншнви непрЈателл. У првомЂ случаго оне нису иуждне; у другомЂ су шкодлвиве. А питагоћи, за узрокЂ зашто су оне шкодлвиве, велимЂ да ондћ, гди се владателв или држава, бое свои поданика, ту постои и међусобна мрзоств поданика, мрзоств на лвно поступанћ, кое се рађа или шго се ммсли, да се поданици могу насилно у покорности задржати, или што су управителви непаметни: а еданв одђ узрока кои причиндва, да се ммсли, да се поданици могу силомђ у покорности задржати, таи е, да се подигну тврдинћ, а оне су више шкодлвиве, него полезне, ерЂ све смле, кое се употреблгого, за одржати подћ собомЂ еданЂ народЋ, нису ништа , осимћ двое: или ако будешЂ имао доволвно воиске, као Римлнни; или ако поданике у неслогу доведешЂ, тако да се немогу сложити, даустану проти†тебе; ерЂ ако iK осиромашишЂ, остае шмђ шштђ оругкћ: „spoliatis arma supersunt"; ако ш обезоружашЂ, лроств јимћ е оружћ: „furor arma ministrat"; ако погубишЂ немирне поглаваре, доћи ће други поглавари; ако подигнешЂ тврдинћ, оне бмће гхолезне у мирно време, ерЂ те ободраваго, да шмђ више зла наносицгв; а у време воине сасвимЂ су неполезне, ерЂ се обседну одћ непрштелл и одђ поданика, и нш могуће, да едномЂ и другомљ противстанешЂ. ЗаклгочуемЂ дакле, да су тврдинћ шко-