Шумадинка

25.

У Пеограду, у Вторникч. 25. Марта. 1852. 7МДДИНКА, ЛИС ТЂ 3 А шшжиткт, ш м®теотж с УчредникЋ и издавателв ЛмбомирЂ П. HeiiaAonHltii.

Оваи лнстђ нзлазн Вторннкоит. Петкомт,. Цена иу e годишнн безт, завитка 14. цв. а полгод. 7 цв. - са завнткомт. no' цв. на no' год. CKyn.it. Ко шели у Београду да му се носн кућн а не у дуКант. нли у канцелар|ш по цв. иа пола год.

ПУТНИЧКА II Н С М А U Луцерну — Августа 1847. Последнћ мое писмо послао самв ти изђ Цириха; та варошх, оста ће ми свагда у памети са нћном-b лепотомЂ, уредностћу и npiaTnochj. Bapoiut е стара и лежи на дну езера, одкле тече крозт> варошв една лепа река. Она е бмла негда градЂ, али сада редко е гди видити зидове ер-Б по већои части развалћни су, и лепе куће онуда озидане. И зђ Цириха иде гвозденБШ путЂ у БаденЂ — и то е единми гвозденми путЂ у Шваицерскои; на другимЂ местима можда неможе ни 6бп'и с6огђ великЈи брегова. Ту смо поодили ону цркву, у itoiofi е Цвингли (1519. год.) првБ1и путЂ почео предиковати евангеличну истину, и гди е изобличавао притворности тадашнБИ римскји папа. ЦирихтЈ се дели иа малу и велику варошБ, и свеra, заедно са своимђ предградјама има 15. хилдда душа, трговина е жива и велика — а особито Фабрике су на гласу, и Фабрика што са самомБ свиломђ раде има преко 40. — У Цириху има велика школа, гди су проФесори, по већои част i они чувени и учени лгоди, кои су с6огђ нб Ј овогђ слободногЂ мишлена и гшсанл изђ ^pyrifi монархичнш држава изтерани. — Но докторЂ изђ Тибингена ШтраусЂ, морао е и одатле отићи. — Славнми и чувенБШ изпитателБ природе ОкенЂ ту живи и проФесорЂ е у гои школи. Mw смо ишли да га поодимо и видимо, но за нашу несрећу, онђ Hie 6б10 кодђ куће, него е отишао у АхенЂ гди се сада држи саборЂ ученБ! немачгпи естествоизпитателн. ОкенЂ е врло старЂ, али тште чита на уни. верзитету свое лекфе ()ац|.ша. •— ЦирихЂ е 6б10 гнбиздо ученБ! и славнБ! шваицерскЈи лгод!и. У нћму се po^io Хе. мерлинЂ, Песталоци, ГеснерЂ, ЛаФатерЂ и млоги други. На пјдци лепЂ Геснеро†споменикЂ стои. ЛаФатеро†гробЂ само е простБШЂ каменомЂ означенЂ; кад -б су Французи за време Наполеона заузели ЦнрихЂ, нћга е y6io предЂ нћговомЂ кућомЂ изђ пушке еданЂ Француск!и солдатЂ, то е 6б 1 ло 1800. год. И Масена кои е онда Француску воиску комендирао, толико е уважавао тогђ славногђ мужа, да е велину награду обећавао ко му прокаже тога солдата. У орунгници (Арсеналу) измеђ' осталогЂ показуго оружћ и оклопђ , о коима приповедаго да е ноcio ВилхелмЂ ТелЂ. И зђ Цириха пошли смо насЂ неколико опетЂ сђ поштомђ , друго друшство отишло е сб паробродомЂ у зђ езеро до Хоргена, и уговорили смо били да ce у Цугу или у Арту састанемо, ерЂ главно е да се заедно сви пенћмо на брегове —• Захорскш nie се никако са мномђ ра-

стано. Чекагоћи у еднои каФани докђ буде време да пођемо, »i самг. нграо сђ еднБШЂ одђ нашегЂ друшства шаха, и да небБ! време то изгублћно 6 б1ЛО , ногодили смо ko изгуби napTiro да плати за обоицу пошту до Цуга. За лгобавт> неколико шваицерскш Франака, седили смо обадва за асталомЂ замБпплћни, и помицали Фигуре по дасчици шаховекои, а друго наше друшство, седило е око насЂ и пазлБиво е ћутећи гледало. У гомђ Захорскш кои е у другомЂ краго каФане читао дође и донесе ми Цирихске новине, и са свимђ зачуђенЂ мете преда ме „прочитаи ово иеколико врста" рекне ми онђ показугоћи ми у новинама, „и видићешЂ ко е оно 6i>io што е сђ нама изђ Констанца довде путовао." Н прекинемЂ игранћ шаха и узмемљ новине, у коима сгаише : „Шче послеподне нрошао е нашЂ слзвнбш ХерникЂ Чоке крозЂ нашу варошБ, онђ е, путугоћи у АарЂ свратш се да пооди свогђ npinTe^H Окена, и кадЂ га nie нашао, отишао е сђ поштомђ нстогђ дана далћ." „Дакле по свои прилици то е 6 б 10 Чоке што е сђ нама путовао!" повикне МарксЂ, и одђ великогЂ чуда, луни рукомЂ по асталу, и све лепе Фигура одђ шаха помешаго се и полете у наивећемЂ нереду на землго. Ilap'ria несвршена тако се сврши. У томђ са торонн избје 8. сатш, и чуемо предЂ каФаномЂ топотђ поштанскш конн н звеку пранораца, ерЂ свуда по Шваицерскои, прва два кона носе око врата крупне прапорце. Време е за полазакЂ. Mw платимо нашЂ доручакЂ, и кренемо се на путЂ ненрестано МБ1слећи о Чокеу. То е онаи човекЂ, кои е у своимб кнБигама, наивештје одђ cniio списателл, философјго т . е. ону праву философ!го за човека, обукао у лепу алБину и предао е свегу. То е oиаи човекЂ кога цела Европа чита са одушевлешемЂ и са наивећимЂ задоволБСтвомБ. То е онаи човекЂ, кои е писао уедно и за наипростје и за наиучен!е. Нћгова дћла чине га човекомЂ изнадЂ cbi'jo лгод!и нћговогЂ времена, Идући на колима разговарали смо се дуго о нћму, чудили смо се, повторавали смо нћгове речи, и нашБ ишвотђ и наше очи више смо уважавали. Но врло смо сумннли —• да ли е за цело то онђ бмо. Но нћгонЂ разговор -б сђ нама до Цириха, наивећи намЂ е емацБ о томе бмо, ербо све нћгове речи, слагале су се са нћговимЂ новелама, кое смо ми вмше пута читали и све у прсти знали. И зђ Цириха непрестано пенлли смо се уз' брдо, и то пенанћ траало е вмше сатји, у колима кон су врло полако ишла, mi>icmo ћутали и дремали, и често смо поммслили: „Гдие садЂ оиаи Шваицерацт., Чоке. да намБ своимБраз= говоромЂ неда дремати!" На врЂ брда, има една гост1"оница, гди е такође бБма и поштанска штацја. ДокЂсу се конби про менули, МБ1 смо седили, и гледали ЦирихЂ и нћгово лепо и узано езеро. То e опетЂ еданЂ погледЂ, кои се неможе на ар-