Шумадинка

9©! 107 Ш

ito названог -b Сондербунда — У башти renepa.ia ПФИФера има еда-иЋ лепљ епоменикљ, еданЋ лзфљ нзрезанљ е одђ камена, таи лаФЂ представлћнт. е смртно ранћнЂ, и опетљ тако ранћнљ, напрегнуо е се изђ све снаге и заштнћава грбљ ст. криновима, т. е. грбћ Францусгии кралћва. — То е подигнутЂ споменикЂ онммђ шваицерцима, што су у Паризу у првои ревоиуцш, изгинули око Тилћрја, бранећи династио кралн ФранцускогЂ противу републиканаца. Таи споменикЂ кои е преко 28. стопа дугачакљ, а 18 стопа високђ , гди лаФЂ представлл Шваицерску гарду . а грбЂ ca криновима кралћвскЈи престолЂ, поставлћнЋ е на едномђ лепомЂ месту у каменомЋ брегу удублћмЂ, изподђ кога су сва имена оФицира и солдати написана златнимЂ словима кои су изгинули у служби за францускогЂ кралн 10. Авг. 1792. год. У оружници има староп. оружа, и неколико леги.1 crapti барлка кое су на биткама у старо доба придобили. међу коима е и еданЋ аустриск1и жутши барнкЂ, што су при побћди на Семпаху добили — а тако исто и оружћ овде уб1еногЂ аустрискогЂ Херцога Леопоида, една саб.ш Вилхелма Тела и гди кое друге лревности. Што се тиче лепоте предћла око Луцерна, доста ће ти бити, да ти неколико Чокеови речи наведемЂ, кои вели: ШЗепн irgenbmt) bie 9?atur in iђгen SanbfcOaftSgebUben mit poetifcfjer, rooafiftiger Srunfetifjeit gearbeitet ju (jaben fd)eint, fo ifi biež iii ber 9Ш)е t)on Sujern." Истина e — да ако e игди природа, у CBoioK лепоти хтела сама себе да надвиси, то е овде у Луцерну, али нема оне моралне лепоте— езуите rioмрачуш небо надЂ овимђ лепимЂ предћломЂ, нема оиогђ душевногЂ весела и напредка као у Цириху; нема оне слободе, нема готово ни едногЂ славногЂ човека, 4ie бм иие ова варошБ могла путнику изнети да се поФали, а међу тимћ ЦирихЋ има на туцета. Одагле можемо видити, да срећа, и напредакЂ у просвети у простомЂ народу зависи одђ истинм а не одђ изопаченм вероизповеднм осиова, и одђ поштени и искрености свештенства. Овде свршавамЂ ово дугачко писмо, и одма ћемо поћи паробродомЋ до на врЂ езера, а оданде ћемо се пеннти пешке на бре^Ђ ГотхардЂ и после тога на Фурку кои су два путЂ већи и вишш него iuto е брегЂ Риги. о комђ самБ ти писао. С 6 огомђ ! — н прво писмо после овогђ пгто примишЂ бм ће ти, писано са врЂа онм снћжнм брегова. што се одавде у облаку едва виде.

М И Р 0 ђ 1 fl. (Додат.шт. кт> пнсмену А.) Лприли е Јпестми месецЂ године, кад!1 бм бмло ново лето 1. Новембр1н. Лгоди обично целе године едаиЂ другогЂ вараго, и шалго у обрано грожђе, али нигда еданЂ другомт. некан.-у. — 1. Aripn.ia обнчно вараго се изђ uia.ie. а целе године вараго се озбилћ, и тако могли бм рећи, да само има еданЂ данЋ између 365. дана, у кои дант. лгоди желе само шале ради преварити. У Мирођш миого е коешта станло што Hie и(?тина безда е бмо Априли, зато сада говорећи о Априлу да бм оправдали све прошле лаrapie, ставлимо читателБима све саме истине догађае, за «ое можемо добри стаати, да су нстинити, и да нешаић мо наше читателћ у Априлш — и ево пореду ставлвмо домаће и стране новости све одђ првогЋ Априиилни1н : — вдна велика штета догодила се, кого неизосгавлнмо нашимЋ читателБима лвити. Познато е свакоме да се у Топчидеру копа камеић за зиданћ кућа и за каидр-

му, н ради тога бмло е више одђ сто Фатш изкопано и сложено лепо, но случаино, лгод!и палећи коро†по нбивама на ветру, припале и то каменћ, кое е поредЂ свега тога што се са сламомЂ и зеитиномЂ у помоћв притекло, сво нзгорело. 1оште незнамо и.ш е запалћно неотице, или навалице. — Као изванредно чудо, нвлнмо да е у Палилули една жена родила седморо деце; како жена, тако и деца остали су ;киви. Она Hie сву децу иа еданпутЂ за еданЂ данЂ родила; него е рађала све едно по едно и текЂ за 12. година родила 6 све. — 14. Фебр. у МокромЋ-лугу отелила е една крава едно теле кое е имало чегирн ноге а само едну главу и то теле и данасЂ ioinre живи. — бдно надлежателство авла crapioR CBoioK власти да e издало 4 загранична пасоша, и то: три безплатежно а еданЋ гратисЂ. — У окруж!го ужичкомЂ у еднон малои паланки, iouiT'b ммсле лгоди да е Шумадинка и шумка свеедно — и учредникЂ шумадинке имао е честЋ добити слћдугоће писмо; кое у изводу овде у неколико речи ставлнмо: „ Чуо сам& одђ лгоди да продаешЂ лиепе шумке, и да одћ тебе разносе трговци по свои СрбГи, зато. болћ ради шпекулац1*е, пиши ми можешЂ ти мени едно 50 комада шумки послати а н ћу ти зато у промену послати масла, катрана, ужета, или коже, ако тргуешЂ сђ кожама. Зато ми одпиши брзо, пошто шумке продаешЋ на оку или на комаде и н ce надамЂ да ћемо се погодити — и т. д." Наланку и име овога шпекуианта претаићемо, а место тога ставићемо одговорЂ учредника Шумадинке: — „Ваше писмо (г. е. Hie одђ васЂ више него само одђ тебе) на дебелои артЈи иисано, са смоломђ запечаћено, прим1о самБ благополучно, н платш есамЂ за нћга 3 гроша поштарине, кое ме е весма обрадовало. Што ми шшшшђ и питашЂ ме за мое шумке: есу ли добре, дебеле и пошто су — н ево ти одговарамЂ. Што се тиче шумки нисутако добре, све оне uito су болћ и деблћ бмле разпродао самБ, и сада што имамЂ остале су мршаве, и д премда самБ радЂ да ifi iiito више продамЋ, опетЂ ти саветуемЂ да iK некупуешЂ, да си се кошмђ срећомЂ преклане fleio, могао бм те са лепимЂ шумкама послужити — али шта ћу ти кадЂ си ми сада пиеао, кадЂ е наистрож!и постђ, и кадЂ немогу ни н пробати какве су, а камо ли теби да пошл ћмЂ, ерЂ знашЂ да има пословица: ко мрсн оће попа да осече езикЋ. Као што ти нвлнмђ, шумке што имамЋ божа вера све су мршаве, премда су крмци дебели; али башЂ ако ти е атарЂ да нашЋ еспапЋ мендмо, а л ћу ти послати неколико комада, а ti,i зато нешалБИ ми масла, ербо н немогу да га едемЋ, и тако вемаримЋ за нћга да мрзимЋ готово и на оне кои га еду. Немои ми шиллти ни катрана, ербо су шумке одђ чађн црне; нн ужета, ербо су добро везаие ; него пошалх>и ми у раамену за шумке, коже, na ћу ifi сђ когкама заедно болћ продати. И то, нешалби ми лгнћће коже, ерЂ ће поммслити курпци да су вгнндђ па ће поести; а тако исто немои ми пшллти курачке коа;е , ерв ће опетЂ поммслити овчарски пси да е куракЂ па ће ланти: него моиимћ те пошалБН ми доста лисичш кожа, оне су ми сада одђ наивеће потребе, свуда се траже, наиболћ пролазе и скупо се продаго. У остаиомЂ, ако узимамЂ шта тште иаручити л ћу ти одма писати. всамБ и т. д. — (бданЂ УчредникЂ, и сиепацЂ 6рем1 'н.) бданЂ УчредникЋ седш е у соби и брово на прс.те србске списатеић, да нви своимђ читателвнма, у томе неко лупне на