Шумадинка

У Веограду, у Вторникт. 15. Априиа.

85152.

V,1

ШУМАДИ ШША, .! ИСТЂ 3 А ЖШ&Ж(ЖВВШФ®"№ 9 МШУ Ш М®ВФ©1'Ш в ^ УчредникЂ и нздавателћ «1|обоми|)Ћ Н. Ненадови!>Ћ.

Оваи иистћ излази Вторннколт! и Питкоиђ . Цена лу в годишнд безт. завитва 11. цв. а полгод. 7 цв. са завиткоиЂ по цв. на tio ro\. »Kvn-ii). iio желн у Веограду да му се носи кући а не у дућант. ч.ш у вивцеларио no цв. на пола год.

ii У Т Н И Ч К А II И С М А ВазеНЂ — .-/« ei/vrn 1847. НисамБ се надао, да ћу ти одавде писати, али нгга бм знао друго радити, кадБ опде, у овомћ селцу, гди никакве забаве немамо, а притомт> морамо седити н чекати да престане киша.— Да Hie иа полш киша, н бм сада путовао далli,—a>OBaKO, седећи безпосленЂ, ово писмо пишемт. више мегш^-ради. него тебе ради. И ако буде одвећЋ дугачко, то онда некриви мене, него кишу, ерЂ она ти пише — и докћ годђ киша напол«) узтрае, дотле ћути еднако писати, а како киша престане, поћићемо далћ И зђ Луцерна пођемо у ФлиеленЂ на пароброду ФлиеленЂ е село на врт>у езера. НашЂ парабродЂ пође рано. Време е лепо и топло бмло, и мм смо сви на кро ву пароброда сталли. и дивили се онмиђ ирасотама, кое су окруЈкавале оно дугачко аузано езеро;- између сстали брегова сђ едне стране стршјо е у облаке бреп> ПилатуСЂ; а сђ друге стране Риги. Путника е тако млого бмло, да е се едва могло размимоићи на крову пароброда. Обале тога езера наизнаменитје су за истор1Н) Шваицерске, а потоме и за свакога путника: читавогћ тога пута имали смо шта гледати, и то све исторично знамените предме те. -—• врЂ одма пошто прођемо, БрупенЂ и Ш вицђ , укаже намЂ се у брегу една мала леденица, то е Гритли, (или Ритли) и спи путиици подигну шешире и капе и неколико пута заори се: „ура". На тои ливадици, завћрили су се у с гаро доба три одважна Шиаицерца: Hepnep-b ШтауФахер b, Ерни (АрнолдЂ) и НалтерЂ ч-ирштЋ , про тиву угнћтателн Шваицерске слободе — и Шваицерци приповедаш, да су ту иротекла три извора, гди су нби троица станли. Видли смо оно место, гди е ТелЂ изђ чамца изкочјо на обалу, и чамацЋ у комт^ е ГеслерЂ седш, отиснуо на воду; на томђ месту подигнута е Телу една мала капела 1388. год. гди е онда ту бмло 114. лшви стараца кои су Вилхелма Тела лично познавали, ту се сада Шваицерци обично сваке године о Спасовудне скуплнго, за споменЂ свое слободе и на славу свога ослободители. — Ту е езе ро преко 500 стопа дубоко. Одатле до Флиелна блудили су наши замишлћни погледи, по голимђ иаменитимЂ брдима — езеро е бмло туда узано, и возили смо се као крозЂ какавЂ сокакЂ, гди су високе куће. ■— Путници трчали су часЂ на едну часЂ на другу сграну лароброда, и гледали и еданЂ другомЂ показивали, или знаменитости природе или Hcropie Шваиперске — често ноећемо сви тако на едну страну uapo-

|брода, да се сва лађа накриви толико примћгио, да насЂ |е капетанЂ више пута опоминао, и Mo.iio, да стоимо на редини. — НашЋ паробродЂ дође на врв езера гди река РаисЂ утиче, кои крозЂ езеро кодђ Луцерна изтиче, ту изађемо у селу Флиелену, а одатле, одма пођемо пешке, и за четвртћ сата дођемо у АлтдорФЂ. — СадЂ кадЂ самћ, у овомћ писму дошао, v то место, немогу се уздржати, да ти о Вилхелму Телу, обшир1не, ко е OHi. и шта е неприповедамЂ, кога самв ти често укратко, споминио, и кога Шваицерска сматра за свогђ ослободители. ВилхелмЂ ТелЂ рођенЂ е у селу Бирглену близу АлтдорФа. О нђ е бмо селдкЂ, али е своимђ карактеромЂ, одва.нностћ)', иоштенћмЋ и праведлБивостћу бмо чувенЂ и одђ cBiro околнм села увагкаванЂ и почитованЂ. У оно време пушака nie бмло, и онђ е у obomi > краш иаиболћ знао стреломЂ погодити. ШваицерскомЂ онда су управллли, аустрЈискЈи, одвећћ CTporifi нечовечнм намћстници. ГеслерЂ звао се кои е надЂ овимђ краемЂ 6wo, и онђ е своЈомЂ нечовечностћу, иадвисЈо свакогЂ тираиа ондашнћгЂ времена. И колико су Шваицерци подани и 10слушни бмли, гледао е онђ да ш сасвимћ у марву претвори. -- ГеслерЂ, да бм показао, докле се човекЂ у власти може заборавити; заповеди, да се на липу кон е у Алтдорфу бмла, обеси ићговЂ шеширЂ, и то да представла властЂ и господарство AycTpie. и да CBaitifi мимопролазећи, мора предЂ тммђ шеширомЂ , скииути капу и поклонити се. ВилхелмЂ Телг. Hie хтео то чинити, и предЂ тшмђ нћговимЂ iiieninpoMij кланлти се, ГеслерЂ. дође са своимђ пандурима, и осуди Тела на 1'оште нечувену казнв: иладолћтногЂ ТеловогЂ сина постаии да стаие, и да као што причаш веже, узЂ оиу липу, па му мету лбуку на главу, и онда ГеслерЂ заповеди Телу да изђ приличне далЂине мора стреломЂ погодити абуку на глави свогђ рођеногЂ детета, а ако непотреФи ибуку, да ће посећи и нћга и дете. — Како е бмло Телу гађати тако близо главе свогђ смна, то могу само отцеви чуствовати. О нђ запне стрелу, и срећомЂ CBoioMi. погоди ибуку, и нћговЂ смиђ весео, дотрчи и донесе му дбуку заедно са стреломЂ. — ВилхелмЂ ТелЂ како е изпустјо ону стрелу, KoioMb е нбуку устрел1о, маши се одма за другу стрелу, и кад-Б га ГеслерЂ запитао, на што му она друга стрела, nie могао се уздргкати него му одговори: „Да самЂ ономђ првомЂ стреломЂ погреФ10 могђ смна, ова друга небм промашила тебе, ерЂ е за тебе бмла спремлћна." ГеслерЂ одма новиче, и свежу Тела. Но ТелЂ имао е доста свое родбине и прјлтелн, зато ГеслерЂ, Hie смео да га везана води сувимЂ, него мету га у нћговЂ чамацЂ, и тако повезу се езеромЂ, оиђ е хтео да га доведе до у