Шумадинка

ш

ousiiiesm 9 шш&шш- ш мжп, УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ II. НенадовиКт>.

Оваи листћ нзлази ВториикоиЂ ч Петкоат.. Цена иу e годишиа CKj'nH'b. Ко жели у Београду да иу се носи кући а не у дућант. и.*и у

ПУТНИЧКА IIII С M А У Алтдорфу видли смо оно место, гди е она липа бшла на itoiofi е Геелеровљ шеширт> Bncio. место те лиие сада е лепа чесма начинКна, кон у накрсгв воду изћ едиогљ камена точи, а на томе камену стои мала штатуа Билхелма Тела, са нћговимЋ синомђ и стреломћ н лјкомђ. H o одвећљ е далеко и невћронтио, као што су намв ту казивали, гди е оиг. стадо, кадљ е нбуку на глави свогб сшна устрел1о. — И зтј АлтдорФа како смо изашли зауставимо се на ћупрш едне мале реке, к<>а е изђ брега врло брзо текла, то е бмло место и река, гди е се таи великш ШваицерацЂ Вилхелм-fa Телт> удавјо, кадљ е хтео едно дете да избави, кое е у воду пало бмло. — Мало подалћ гледали смо стрелиште, гди шваицерци гађаго нишанћ. И зђ АлтдорФа кадЂ смо пошли, почело е право ђач. ко путован!.. врбо одвоимо се одђ ceiio другји иутиик«, и сами ми пођемо далћ. Бшло насЂ е доста, близо 20 старм или нови познаника, а све ђаци, сви готово еднш година — и свакЂ може себи представити како е се весе. ло путовало, како е се певало и сменло. Што е годђ анекдога, и смешнш досетлвивости бшло, то е се причало. Мш смо ишлн све узЋ реку РаисЂ. — Но време насЋ изда, и на еданЂ путт. киша почие нлгоскомђ падати, а села, или какве гостилнице нигди близу небеше. Смеи и шала престане, и не само песме, него и говорЋ сасвимЂ се утиша, само шлапаић по блату бшла е сиа забава наша, и CBaKifi е корачао, као да одћ смрти бежи. Неки су ишли брже, а неии лакше, и тако отегнемо се уЗЂ путi> као разбЈена вонска. Наипосле дођемо у едно мало селце, кое се зове КлусЂ. КадЂ дођемо у то село, мокри, озебли, гладни и жедни, забунимо све лгоде у гостилници. и читаво е село имало посла, докћ насЋ е сместило и задоволћило. — Како е кои улазш у гостилницу, јошгђ сћ врата е викао, и Tpamio што да еде или nie — еданЋ оће Bina, други оће пива, трећи тражи да му мокре кошулћ пеглаго, едни вичу: „даи iuto годћ да едемо!" А млоги отишли у куину, па сами прже на маети лл, и ваде изђ лонца полукувано месо па еду, и нашли неиу нбуковачу па безЋ мере точе те riiio, едномЋ речи, као каква гладна воиска, кздћ освои какву вароЈив па иллчка. Н итћ се знало ко uie ни ко плаћа — такву смо забуну начинили, да е газдарица хтела само да заклгоча куину и подрумЂ iia да бежи у комшилукЂ, но нћне кћери и сшнћ, сћ наивећомЂ итриномЋ и задоволБностћу послуживали су roсте, ерЂ е се лако могло кидити, да се одђ таиви текЂ гостпо. може код краицара наплатити за свашто иише него што вредн, и него што се обично плаћа

езт. завигка 14. цв. а нолгод. 7 цв. — са завиткомЂ но' цв. на no' го^ . аицеларпо по' цв, на пола год. -==- ■ ■» Мш кадЂ вечерамо смиримо се, и разделимо по собама да спавамо — |'оштђ се Hie бшло смркло — сасвим-ц али ипакЋ свисмо одма поспали. — Сутра данЋ кадЂ се пробудимо било е готово подне. Киша е еднако ишла премда не тако нко као прошлогЋ дана. Остали бш ту у Клусу, да чекамо лепо време, но нисмо се могли сложити, едни кажу кисело в!но, други кажу невалн пиво, но наивећ^и е узрокЂ што е гостилница тескобна бв!ла. Нођемо далћ, путЂ е еднако водјо узЋ брдо, то е пугв Сент-ГотхардскЈи, кои е врло вешто начннћнЂ, а може се слободно рећи зиданЂ, таи е путЋ чини ми се Бунапарта градјо, и све е ишао узЂ реку РаисЂ, и часЂ на едну, часЂ на другу страну преводјо насЂ. — И тако допраги насЋ киша довде, (до Вазена,) гди смо нашли пространу гостилницу, коа насЂ може све поволби сместити и угостити, и зарекли смо се да пркосимо киши, и да се димо овде дотле докле годђ она наполго падала буде. Ово место већЂ тако високо лежи, да према нама видимо на бреговима како снегЂ пада. — Чекагоћи да киша престане nie намЂ одвећЂ дуго време бшло, мшсмо зато време шсали свое дневнике, правили нове нланове за путованК. рачунали колико ioim'i, имамо да се »енћмо до врЋа брега. ио наибрже намЂ е време пролазило ладЂ смо спавали.

САДИ МУСЛАДНН1) И ДЕРВИНШ. ,,fl самг. ситћ ученогЂ свађанн мои Улема и Медервиша"' рекне СултанЋ СолиманЂ своме верномЂ везиру Ибраиму. „бдна е само истина, и зато нека буде и една само наука." „Али ко ће намЂ известно казати, кое е одђ разнш mh J vh J h ученш наиправје?" усуди се везирЂ казати му. „РазумЂ", одговори СултанЂ. „Тш беседишЋ мудро", придода ИбраимЂ: „разумЂ e свећа, сћ koi'omtj осветлнвамо нредмете нашегЋ истраживана. Али како ће бшти, ако еданЂ оваи драгоцћнши иредметЂ гледа сђ наличјн. а друпи сћ лица? првши бм заиста казао: ова е стварв суровЋ и невално одиракЋ, а другји напротивЂ: и пидимђ чудноватши створЋ кичице пуне вештине." „Тако ми браде отца могђ!" повиче СолиманЋ: „сваisiii мека гледа ствари сђ праве страие.'• „То чине само мудраци", рече везирЂ. „Дакле одсада нека важи мн 1 >н !е само наимудрЈегЋ у нашимЂ школама. Напиши еданЂ Фер»1анЂ, кои ову мого волго обзнангое."