Шумадинка

122 ige

„Твои е робљ савЂуво", одговори ИбраимЂ", али oiib, незна конмђ ће начнномЂ пронаћи између толико милшна. кои се теби покораваш, наимудр!егЂ. и „Сазови Улему предБ мои престолЂ; нека ми они наимудрЈегЂ у држави пронађу." „Онда ћешг. ти толико Соломона познатн, колико Улема имашЂ", одговори непоколебимми везирг,. „Да ћу мого седу главу, ако свакш одђ нби неуздр ?ки свош вредну особу за наиспособнпо и наимудр110 а свонз науку за наиистнннт1Ш. и СултанЋ намести срдито лстукљ миндерлука, пушташћи велике димове изђ нћговогЂ чибука. ,,Tw се лштишђ на твога слугу", рече везир'ћ: „алн може л' оиђ бмти кривЂ, што су новечјн срца тако суетомђ обузега , да су и прости дервиши мнћше мудрога Сади одбацити усудилн се. Саслушаи догађаи, кои се благословеномЂ Садпо случ1о, кадЂ се едномЂ узорукрозЂ сокаке одђ Халепа шетао, у обнчнимЂ мислима занешенЂ ишао е полако напреДЂ. НаеданпутЂ узнемири га неко , нсно виканћ у нћговимЂ мислима. Погледа око себе и онази два дервиша, кои се свађаш и толико су се већЂ еданЂ на другогЂ налготили, да су се хтели за браде почупати. „Браћо!" рекне имђ онђ , „како е раздорЋ ваше душе o6yseo, да ви суровнмЂ речма правовћрне изђ готренћгЂ сна будите." „БашЂ добро си дошо, добрми Мусладине" рекне за гушлЂиво еданЂ: „твол мудроств утераће овогђ незналицу у лажћ. МагарацЂ, оће да докаже да е снсгђ на Арарату угасито плаветанЂ, а н самв га моимђ очима виflio, да е црвенЂ као ружа." „Онда си морао имати црвено ципарско вино у глави!" повиче другш. „Н сам& нашао, да е угасито плавЂ; осуш1 *о ми се да богда езмкЂ, ако истину неговорнмЂ." „У кое си време угледао вр 'Ђ Арарата?" запита Сади првога. „Рано у зору!" одговори оваи. „А тм ? " „КадЂ е сунце зашло." „Онда сте обоица добро видили, а такођерЂ и рђаво!" рече мудрацЂ. Дервиши се намрште и погледаго брзо у Сад1"н. „Слушаите ме!" рекне далћ Сади: „ тбх си брате гледао врЂ Арарата, кадЂ га е зора своимђ снинимђ румениломђ обасула; а тм си га опетЂ сматрао, кадЂ су плаве сенке вечера на нћхчјвомђ вр'у почивале. H самв сђ мое стране тогђ мнћшн, да снегЂ на онои планини nie ни плаветанЂ ни црвенЂ, него бео као и свуда." Онда викну дервиши на нћга: „ко си тн, што оћешЂ да си паметнш, него други лгоди? недолазишЂ ли Tbi са калнви обала Триполице, гди си тн као робЂ едногЂ каурина колица вуко?" ЗатимЂ се сагну и потражу каменћ, а мудрацЂ мораде у бћгству cnacenie трагкити. СолиманЂ насмее се приповедки везира и одђ то доба Hie се више бринуо за разпре ученш лгодш.

М И Р 0 ђ 1 fl. (Речникт> за јкнвотћ.) Втори 1 оси«ј»ђ царЂ aycTpificKifi, 6wo е онаи редкш владателв, коме су слобода, право, срећа и напредакЂ нћговогђ народа, исто тако миле бБ1ле, као нћгова круна. Онђ е у едно 6sio царЂ, грађанинЂ и философђ. Онђ е се често преоблачш у различне алг>ине, и тако одагоћи

свуда, слушао е свонмб ушима мнћнЈн, свои поданика о себи и о свомђ управлннго. О нћму има млого анекдота. — Онђ кадЂ е дошао у ПрагЂ, и обштина Евреиска изађе предЂ нћга, и кадт, види колико у самомЂ Прагу Евреа има, рекне: „МеђерЂ цареви аустрискш ираво имаго, што су метули у свое титуле, да се зову и кралћмЂ Gpyсалима!" — КадЂ е царћ 1 осифђ подђ именомЂ Гра^а Фалкенштаииа у Паризу 6bio, налаз1о е врло велико задоволбство, да преобученЂ и безЂ икаквогЂ злата и прагнћ ода свуда, и тако еданЂ путЂ сврати ce у едну ка«*ану, Да се одмори — еданЂ почне сб нБиме разговорЂ, и понуди га да играго едну napTiro шаха, царЂ пристане, и изгуби прву napTiro; и замоли оногђ да играго iouiTe да 6bi и онђ кош napTiro добмо. „НемамЂ времена", одговори онаи „морамЂ ићи у театорЂ, да видимб цара Iocne>a, кон ће за цело тамо доћи." „А, оставите се тога одговори цар-Б „немате шта видити, чове кђ као и остали лгоди." „Никако немогу изосгавиги ову прилику, н га морамЂ видити, то е великш човекЂ." Царт, кои е радЂ бмо да јоште неиде рекнему: „Н васБ увћравамЂ, да -докђ самБ л овде, царЂ 1осифђ неће доћи у театорЂ, ерЂ онаи кога Bbi желите видити у театру, моли васЂ овде да играте сђ НБиме, шштб едну партЈго шаха." —• ЦарЂ 1осифђ кздб е путовао iio Рвагскои, примћти у гомили народа, едногЂ врло високогђ човека, то му буде чудноваго, и радЂ буДе знати колико е сгопа високђ , зато зовне га себм, и запита га: „колико имашЂ тм стопа?" „две ваше величество." Одговори високји РватЂ царЂ се насмее, и nie га далћ ништа питао. — ЦарЂ 1осифђ заповеди те се повиси данакЂ, и да се плаћа увозЋ за рану у Бечу — после краткогЂ времена зовне управителл вароши, и запита га: „Шта говоре што самБ noBncio данакЂ?" „Вичу и роптаго наопако сви противу вашегЂ величества." Одговори управителБ. „Добро е то" рекне царЂ, и заповеди те се опетЂ на ново повисе сви данци — па потомђ запита опетЂ БечкогЂ управитела: „Шта садЂ говоре ? " „1оштђ горе вичу и псуго, нико ifi неможе сносити." Одговори управителх,. „Добро е то." Одговори цар - Б, и заповеди те се опетЂ повнси данакЂ. После краткогЂ времена зовне бечкогЂ управителн, и опетЂ га запита: „Шта садЂ говоре, вичу ли на мене?" управителБ одговори весело: „Сада могу вашемЂ величеству, весео гласЋ лвнти, да нико неговори ништа, нико невиче, нико непротестира, сви су се смирили, и сви ћуте." „То е зло мои браико!" повиче царЂ, и заповеди да се свуда данакЂ спусти, и све могуће олакшице да се учине. —

БОИ СЂ МЕДВЕДИМА. У години 1843. наиђу два обитатели Сибирје, кадЂ су ловили по шуми ЛабскоИ, на два медведчета и узму ifi са собомЂ кући. После три дана, чрезЂ кое време већЂ су се млади мало препитомили, зачуе се ноћу страшно урликанћ. ОбитателБи истрче изђ нбиови кућа, више лгобопитни него страшлБиви, да виде шта е. Ко ће описати ужасЂ нђиовђ, кадЂ опазе, да е една гомила велики медведа обколила колебу, у icoiofi су она два мала мечега затворена бмла, урликагоћи страовито. Као мунћ полете селнци у нБиова обиталишта, зграбе брзо сикире и пушке, и тада почне се страшна борба између нви и медведа. Као бесни горише медведи на селлке, кои су се у еднои лиши склопили и на нби пошли. Прво пуцанћ о_ бори више медведа кђ землви. Али преко лешева свои другова прегоре остали, а осимђ свио одликовала се една