Шумадинка

v§v$ 19 иедведица кзо бесна ? кон е по свои прилици морз.ш бмти мати млади мечића. ВећЂ су више селнка грлећи угушили, а иеке увдан'ћмЂ нагрдили ? кадт. едномЂ паде на паметћ да запали колебу. ТекЂ кадх> е пламеномЂ почела колеба око себе палити, а може бмти и збогг. тога што су се мечићи ослободили или изгорели, разиђу се медведи. ОсамЋ наивећи медведа пали су мртвм на боином'б полш, али и петљ селнка изгинули су, а тридесетљ бмли су манћ или више раићни.

СЛАВНОИ СПИСАТЕЛБКИ НЕМАЧКОИ ГОСПОђИ ТАЛФИ. Копенаше uapodni песме на немачки превела, икгпознант Немаца и Енглеза са именомЂ и ли-гературомћ Срба млого принела, поднели су неки одг млчди Срба кои се у Берлину изображаван>, слкдумћу благодариоетп. „II леменита Госло!" Србсши народЂ, немогући rio судбини CBoioK наиредакЋ образованогЋ света делити, 6wo е међт. благословенимђ народима културе крозв векове само као гомила робова познатБ и често именомЂ разбоиника и пустаја означаванћ. Непознате бмле су носЈоцима цивилизафе Европске племените идее, кое народт. србскш ране и одушевлават, као и драгоцене клице, кое е духљ нћговЋ одт> части обелодашо, одћ части у себи скривао. Место наклоности образованогћ света зато пожнћо е народљ нашЂ иенаклоноств, место сажаленн сретнви за tbohj несрећу, — презренћ. Но и таи опорми судЂ nie ra могао за вавект> пратити. Човечнми народЂ немачки, кои е cBiro народа знччаи са одушевленћмЂ прииознао, Hie ни овде изостао. Вама племенита Госпо! и вашемЂ богатомЋ духу припада честЋ што е нашЋ народЂ закрилћ и прибћЈкиште нашао. Вм сте се створовима духа нћговогЂ као вестница понудили, ви сте вредностБ нћгову западу огласили и надЂ онимђ предрасудама поругу изрекли. И какво узвишушће чувство за васЂ при помислу да сте тиме народу едномЋ; кои на нозоришту Европе не свошмђ матер!нлномЂ снагомђ већЂ само своимт 3 тежнлма и способностима светли, тако драгоцено притнжанћ олакшали! Прииите зато, поредЂ награде koio већЂ имате •свести дћла вашегЂ и благодарноств одђ насЂ коима е ваша племенита отачбина Праиска свои заведев1*н просвете гостолшбиво отворила: у име нашегЂ одабраногЂ народа, кое га изображени кругови име' ваше шштђ као сђ чешћу и поштованћмЂ споминш, у име свјш прЈателн душевногЂ напредка, кои вм тако снажно негуете и подпомажете." Г. Професорка Талфа одеоворила е участницима писма овоаЂ слбдумАе: „У вашемЂ писму изражене мисли ваше чествуш, ме и троннваш и мило ми е да вамЂ радоств мого о томе могу излвити. Старагоћи се да име Србско са западомЂ Европе поиогућству упознамЂ, нашла самЂ у повереномЂ занимаго са онимђ бисеромЂ, ваши народнви пћванјн доволбно награде. Даи боже! да младо стабло подижуће се литературе Србске изђ овогђ драгоцћногЂ спода проникне, а не у соку туђе културе, кои се лако осуши, да живота тражи! и да пародЂ вашЂ, као и изванЂ домовине свое већЂ еданпутЂ значаи онаи ^o6ie, кои му нћгове Физичне и душевне моћи обећаваго неодкупи obv двонку ковистћ

губиткомЂ свое особености и свои млогоброини иатриотични врлина!" *)

НЕКЕ ЧЕРТЕ ИЗТ) ЖИВОТА НЕЛНКИ ЛМ1Д1И. У непросвештенимЋ временима трнили су млого учени лгод!и и иоете одђ нбиовм савременика. Бнвали су гонћни, ерЂ е светЋ o нх,има мислЈо, да су у согозу сћ ђаволима, па и сами учени попови нису се одћ овогђ опаданн изузимали. Одђ Корнел1уса Грипе избегавали су као одћ волшебника; црно псето, кое га. е пратило, дргкано е безЂ свакогЂ размишлнванл за ђавола, морао е сзое зван!е, напоследку и свое отечество напустити, и оставлћнЂ тако умро е у едномЂ шпиталш. Кнћиге архимандрита Тритен!уса о таиномБ писанго спалћне су као изобретеше ђаволЋСко на ввнимћ местима Немачке. Галилеи, Петрарка, при кога имену помишлнвамо само на ватрену лгобовБ, ДескартесЂ ЦервантесЂ, кои е Донћ Кишота списао, борили су се проти†наивећи гонешн нб ! овм савременика, у она времена бнше ватра наибол!'! средство за очишћенћ лгод!и а и животинн. ЛаФонтенЂ е имао већЂ 22. године, а вишта ше нау4io. НћговимЋ родителБима чинило се да nie способанЂ ни за какво рукодћ .ие. бданЂ данЂ дођу му до руке сти, хотворен|'н Малхербеса. Читао ifi е, еднако и цнлу ноћћ, и слћдугоћји данЂ удуби се у шуму, да ова стихотворегпа кон е скоро напаметг, знао птицама и горскимЂ вилама сћ узхићенћмЂ изкаже, кое му донде Hie познато бмло: и кое га одћ оногђ дана Hie никако ни оставллло. Славнми Русо утече одћ свогћ маистора capie у 18 години. У дружтву бнше сасвимЂ неотесанЂ; ерЂ Hie могао ни петЂ речш као што треба едну за другомЂ изговорити. па и ићгова глупа слушкинн морала се доста пута нћговои глупости смеати. А у вештини писменогљ приповеданн бмо е тако совршенљ, као ни еданЂ лре нћга, а може бмти и после нћга. —

ЗАГОНЕТКА. Погађаите доммшлдни, како ми е име, Ко иогоди, лепЂ му даракЋ, некЂ се слади нћиме. Нит' самв жена нити човекЂ, к 'о што други лгоди, Ко ми даде женско име, Богђ нека му суди! Камо мое лепе среће, да ме нигди нема! СрамЂ и руга небБ! бмла в сестрама двема. Л самБ грдно чудовиште, и мозакЂ ме створи —• „ШпитеровЂ?" — Ахђ ! Мииерва одвећБ мудро збори. fl и она — eit Господе, да разлике чудне! Исто као измеђЂ главе санБиве и будне. •Глава сђ трупомЂ неслаже ми c', а шштђ манћ ноге, Нит' у манБИМЂ частицама има какве слоге. Глава ми е черупава, наказна и гадна Што ћу далћ говорити n о себи лдна! Гдигодђ дођемЂ, улгодни се гнушаш и клоне, А мои творацЂ непрестано мб 1 Сли да ш троне. KacHie ме иокрстш, алЋ остаде руга, Нити могу другарицамЂ бнти само слуга. Срећа мон, те одскора сашалише с' лшди, Ил' одђ стида — ту некЂ свакЈи како оће суди, Оба ова писма поеведена cv с' немепкогЋ нзћ Беолински новнна.