Шумадинка

Јуз У Београду, у. ВторникЂ 22. Априла. 1852. ~ ШУМДДЕВКД, Ш ЛИСТЂ 3 А 9 шп? к iw®n. Учредникв и издавателв Лгобомирљ П. НеиадовиКљ.

Ован листђ нзлази Вторннкоит. н Петкопт.. Цеаа му e годншна безт. завитка lt. ц8. а полгод. 7 цв. са завиткомт. по цв. на по год. свупл^. Ко жели у Београду да иу се носи кући а не у дућант. нли у канцеларио по цв. на пола год.

ПОЛИТНЧНИ ПОРТРЕТИ. (Ст. Францускогт.,) 1.) взуитг. бзуитЂ е свештеникЂ одђ чисти и непорочнм нрав1и, то CBanifi признае; ученЋ човект> и у обште просвештенг., то се неможе одрећи; вћштг. казуиста то е доказано; покорно оруд1е у рукама свои предпоставлћнм, о томг. нико несумна, и башљ збогљ тога се онђ хули. СасвимЂ подлоиганЋ правилу, кое му забрангое да има собствену волм, езуитљ постане путникЂ, aiiis, мученикђ , не подђ упливомЂ свои побуђенн личнм, но да се повинуе свомђ ђенералу. Онђ , као грађанинЂ цћлогт. свћта, нема ни отечества, ни Фамил!е, онђ принадлеа;и цћломЂ свћту. Грађанско бмће и бмће иманн несуштествуе за нГ.га; онђ ће живити овдћ или ондћ, како што буде езуитскш редЂ изискивао, кои стои добарЂ за све и за свакогЂ, но свуда, куда годђ езуитЂ прође, наћиће средство, да ради за славу бож1н> и за распростиранћ езуитскогЂ реда, безЂ планова, и безЂ личне гордости; онђ ће редко изказати свое мнћше о свћтскимЂ стварима, но само о законмма; нћго†е единми интересЂ користв свогђ реда; онђ суди о стварима као и нћго†редЂ, у кои онђ спада; онђ е унутрашнн частица едногЂ великогђ цћлогЂ; онђ е вћранЂ и одзнђ до смрти, правми садатЂ за Христа; онђ се иеплаши гонени; ако се онђ гдигодђ прими, то се онђ ту укорени, и разшируе се, што се више може; ако се протера, то онђ узме свои путничKiii штапЂ, и удали се безЂ да се противи; нћгово е постоанство иеутрудимо и онђ никаДЂ иеизгуби духЂ, ерЂ онђ вћруе у вћчну силу свогђ реда, као што вћруе у Бога. бзуитЂ е вћштЂ и зна се улагивати, онђ говори свакомђ онако, како ће га разумети, и као правми npiaTe^r, простогЂ народа, иомђ е онђ свагда ласкао, чуди се онђ, како су лшди почели на нћга подозрћвати; а онђ немрзи ни на когђ, мрзостБ и освета неће га никадЂ удалити одђ нћгове намћре; нћгово кралћвство nie иа овомђ свћту, но онђ ипакЂ непренебрегава свћтске догађае, и често онђ има великш упли†у истима, кои онђ што више може заташе. бзуитЂ, као умна машина, иити разсуђуе, нити умствуе; онђ слуша, онђ ради, и кадЂ е успћо, онда Цћлу славу приписуе свомђ реду, безЂ да ишта за себе задргкава. бдинство, ова проблема, кого е у политики тако тћшко рћшити, nie више проблема за езуита; еданЂ истми духЂ одушевлива све оне, кои носе ово име, и кои познае едногЂ езуита, познае, нби све. бзуитп; одвагканЂ,

или плашлБивЂ, по заповћстима, кое 6 добт одђ свогђ ђенерала, може да пркоси свмма гонешама., или ће имђ вћшто избћћи. Онђ е, разумћвагоћи едну особу, понизанЂ ревностанЋ, стрпћливЂ, милостивђ и некористолго. 6 ивђ; но разумћвагоћи количестЈ!«, онђ е гордЂ, неограничено силанЂ, честолгобивЂ, и премда онђ извћстно зна, да е света користв закона побудително начело езуитскогЂ реда, ипакЂ могке се предиоставити, да свакш сзјитђ пох аино те;ки да влада надЂ народима и кралћвима. Но данасЂ езуитима се принисуе много Behifi таИнвш упливЂ, него што га они заиста имаго; они бм у свћту играли млого маловажшго ролу, кадЂ се лгоди не бм сђ нвима занимали. Али све hafihobie философ Ј б мораго противдћАствовати и заиста дћиствуго проти†таковогЂ државногЂ дружтва, кое нби непрестано 6ie, и кое никаква човеческа усилаванн нису ift могла уништожити, а мора се признати, да се нико тако неразумћва у воспитанпо младежи, као езуити. 2.) Дворанинг. „Мод е ммсао као и вашегЂ величества, како вм мнслите о томђ ?" „Мое мнћше, г. министре управо да реинемЂ п немамЂ никакво мнћше, и за мене бм исто тако срећно, као и ласкателно 6 бјло, кадЂ бм одђ васЂ какво примт?" Тако обично вели дворлнинЂ. ДворанинЂ иема никадЂ никакву собствену мисао, никакво собствено мнћш'е; онђ слуша, онђ ласка, онђ очекуе заповћств, да нго изврши, онћ види и чуе само средствомђ свогђ господара. Савћстх. бм му досађивала; онђ нго остави на вратима кралћве палате или у iipe^co6iro кодђ министра. Свако човћческо достоинство свиди му се као дћтинство, и честљ му е само една играчка. Онђ е безЂ гордости безт, своелгобЈа; ништа му недосађуе, ништа га неузнемируе , све му е но волби , само кадЂ нбшвђ господарЂ баци на нћга благЂ и умиланЂ погледЋ. Очи господара, то е нћгово сунце. Онђ ласка онђ се улагуе, онђ вара, опђ никадЂ иеизкааЈе истину, само онда, кадЂ е поволБна, и саме погрћшке нћговогЂ господара чине му се као изредна качества. ДворанинЋ е невћранЂ и лажанЂ пр1нтелБ, онђ е управо рећи, непрјнтелБ, когђ се треба наивише боати; онђ узима на себе све видове и Форме, да се увуче у вашЂ духЂ, и да превари ваше срце. То е право ашвотно камелеонЂ, кое, ако се и непрестаио дае газити, ипакЂ се свагда опетЂ узправи, дочена се васЂ, заплете васт, у свого мрежу, и никадЂ неочаава, нити губи надежду свое побћде. ДворанинЂ све преобраћа; онћ nie никадЂ истинитћ и одобрава ваше погрћшке и ваше пороке. Онђ обожава све што е себичностБ, Фантаз !а, дћтинство, шреступленћ, или издаиство и невћрство. Онђ све одобрава и