Шумадинка

Ш 128 tmr

ска су срца као кућевне газде, како се мало човекЂ у нвима е домаћи, повисе му кирпо, или га тераго наполћ. ЛгобовБ е женскогљ рода, а раздорљ мушкогљ; за жене е велика честв, што е добродћтелв у свима езицима Јкенскогт. рода. За добродћтелногЂ човека потребне су три ствари.- преситоств, философ!н и подагра (ногоболи.) Али и наидобродћтелнш човекљ посрне, и онда каже се: и иаипоштенш посрне, а поштенљ човект> мора више посртати него другш, ерЂ е путљ поштенн, путт. мрачанЂ и клизавЂ; путЂ правде искварила су силна теретна нола скоро са свимб . Адвокати, то су они теретни кочинши, кои тераго парницу сасвимЂ полако, свакш данЂ по еданЂ сатЂ, CBaitifi сатЂ по една меана. Ништа нешкоди човеку толико, кго нћгови npiflTeлви: само пр1нтелви упропашћаваго човека; адвокати или правобранителви кваре право, прЈнтелви просвете, кваре просвету, а пр1ателБИ кућевни кваре кућевни мирЂ. Али не само на путу правде, него и на свима путовима живота наилази човек^з на каменћ преко кога посрће а не преко читавогЂ брда. КадЂ бм когодђ предЂ насЂ едну планину бацт, небм нреко нћ посрнули. Сваki'h бш живми лепо преко нћ прешао, али преко малогЂ камена сатире се и пада, па pa36ie носђ , а често и главу. Брда и висине есу за великш дјхђ велике препоне, а препоне су у свету, опетЂ мало каменћ на путЂ бачено, кое превиђа око, што ше научено у прау пузити. Има само едно средство да се несатре човекЂ. Koii дакле нежели сатрети се или посрнути, таи мора пузити. Ко е икадЂ видш црва да посрне? —

Д 0 М А S Е НОВОСТИ. — ШтаФета изђ Цариграда одђ 12. Априла, кон е у Неделго увече овде приспћла донела е слћдугоће: „— Отечество наше изгуби едногЂ одђ наиврст!ии и наизаслуженји синова CBoifi. Господинђ представникћ и попечителЂ иностранм дћла и кавалћрЂ разнм ордена, АврамЂ ПетрошевићЂ, прекгоче у 11. сатчи иоћи престав!о се у вћчноств. Суђено е зарЂ, да млогозаслуженми покоииикђ нашЂ, у ономђ месту кости свое остави, х ч ди е животђ нћго†за срећу отечества наивећу дћлтелностЂ разBio. Тћло е нћгово гоче матери землБИ, сђ онммђ торжествомЂ и велелћшемЋ предано; као што велике заслуге, и вмсоко нћгова зваше заслужуго. Покоиникђ е одђ шлага умро. Спремагоћи се за полазакЂ у Cp6iro прекгоче у готру отишао е бмо самЂ, кодђ ч. Али-паше, да му рекне сбогомЂ. На басамацима сретне га еданЋ одђ чиновника пашини, сђ овимђ уђе онђ у едну собу, и почие се разговарати. Ho Hie прошло ни 10 минути, алЂ покоииикђ почне езикомЂ заплетаги, и о другимЂ некимЂ стварма говорити. Овоме се зачуди онаи што е сђ нћиме говорхо, и отрчи одма у собу ч. Али" лаше, и ави му. Ч. Али-паша пошлћ одма гавазе по Г. Ф. Христића, кои извршуе дужноств Капућехае, и по докторе. Докђ су ови дошли, Г. АврамЂ већЂ nie вмше за себе знао; то е бнло у 11. сатји уготру по евр. У овомђ станго буде однешенЂ кући; но поредЂ све неге докторске, покоиникђ недошавши више никако себм изпустго е душу тогђ истогђ дана т. е. у четвртакЂ 10. Апр. у 11 сатш у вече по евр.

ПогребЂ е бмо врло торжественЂ. Два Патр1арха Вселенсши и брусалимскји, са тридесетЂ Митрополита и неброенимЂ числомђ свештеника пратили су покоиника одђ куће, до велике петрјаршеске цркве, и тамо га опонли. бданЂ одђ свештеника roBopio е надгробно слово. На погребу присуствовали су шеФОви руске, грчке и шведске мисје, са целимЂ персоналомЂ. Лгодство е бмло неброено. КудЂ е кроЗЂ сокако ношент, бмо, сви су пенџери пуни лгодства 6 б 1Л и, и сипали су на покоиника сћ пенџера ружичну мирисаву воду. Порта е свое гавазе дала , те су поредакЂ држали. Покоин»кђ саранћнт. е кодђ цркве у Асг -ћего, гди е и блаженопоч. Г. Лазарт, ТеодоровићЂ погребенЂ. Богђ да имђ душу прости, лака имђ землд. — " •— У Земуну излазе србске новине подђ именомЂ: „Cp6cKifi Народнми ВћстникЂ" кое уређуе и издае Г. Милошђ ЛазаревићЂ. — (Поправка.) У прошломЂ брого Шумадинке на стр. 124. подђ Дом. нов. пропушћена е при коректури една мала погрешка, кого овде поправлимо. Поменута два ГГ. секретари поставлћни су за членове суда шабачкогЂ а не крагуевачкогЂ, а Г. I. Печ. за секретара крагуевачкогЂ. СТРАНВ новости. ■— БернЂ 6. Апр. кадЂ бм каквми странацЂ у БернЂ дошо, небм веровао, да се на оваи данЂ решава судба наивећегЂ кантона шваицерске, тако е све тихо, мирно и свечано како у вароши унутра, тако и у околини. Служба се почела еданЂ сатЂ ранЈе него обичпо, и света обителБ бнше данасЂ млого пун!н, него друпи путЂ; млоги проповћдници говорили су о важности овога дана. Око 10 сатш поврве лгоди, кои су могли гласове давати, кђ судбеномЂ сосуду. СадЂ баше участЈе веће, него у Октовру прошле године при избору народнви совћтника. 4600 грађанн дали су свои гласЂ. 3000 гласова дати су за обстанћ правителства, а 1600 изразили се за промену. Ова послћдица могла се предвидити, премда радикална партан nie се надала толикои већини кодђ свои противника. •— ПариЗЂ. 10. Апр. правителство е огласило : да му у заблуђенго подмећу желго промене у наступагоћимЂ свечаностима маискимЂ. Таково ће pemeHie, вели текЂ онда слћдовати, ако се зато нужда покаже, и то сђ одобренћмЂ народа и надлежне власти. Ако воиска на марсовомђ полго и прогласи президента за цара, опетЂ се неће царство ни еданЂ сатЂ пре установити. —• Лондонђ 7, Апр. еданЂ проФесорЂ на универзитету ОксФордскомЂ прешао е изђ Лутеранске у римокатоличку веру; онђ се зове Херни ЖамЂ Колериџе. •—• Тропау. Овде се устаиовлнва една благодћтелна лутр!а за сиромахе. — Млћтке. Гвозденвш путЂ одђ Вероне до Пешч!ере отвориће се у Маго месецу. Овде се установило едно дружтво за одвраћанћ града, кои млого и скоро свуда шкоди у лето усевима.

У Кнбигопечатни

Кнлжества Cpbic.