Шумадинка

Ш № tišr

ле прошао, стао саив и насион1 - о caaii> се на ограду лађе. Случаино окренеит> се, и мени се учинн, да иеко замномђ стои. Н се тргиемБ н протремт. очи, да болћ видимћ , ерт> самБ текљ пре неколико минута онуДа ишао, и зпао сам1>, да се наши лшди i'oihtt . нису повратили. Одма caaiii помислго на y6ieHon> капетана, и мисао, да предт> надземнимћ створен^мт. стоимг>, прође крозг. мене сђ неKHMb неописанимтв чувствомг.. Срце ми е хтело грудн разбити од-b силногт. куцана, коса ми се на гдави дигла, — и крозт. цело тћло пролазила мн е као грозничава еза. (Кран сл^д^в.)

1ШМ0ДАРКА У ВРЕМЕ РИМЛННА. Сил1и ступи у дворану парногљ купалишта и да бм сеЈошт-Б већиа м огла озноити, узме у сваку руку по едант> иа.ши буздованЋ и стане iii окретати око ссбе као крила ветреначе Кадт> е ово пко движеше hLho тћло у зного окупало, узму младе робин1> мале граблћ одћ слонове кости, сребра и биоерне школвке н почну е чешати по т1>лу, а други су међутимт> трели палцима когку око зглавака, да е CBtHiiro начине, затимт. одведу СилЈго у друго ку. палиште сђ млакомЂ водомт., гди е само мало времена остала, да бм се на манћ узвишену гоплоту научила. После тога устане и скочи у едно простраио мермерно корито, кое е ст> ладномт. мирисавомт> водомч> напуићно бмло: из'1> нћга се више пута дигне и опетт. унутра скочи, да бм дћиство увећала. Кадг> то сврши остави купалиште и оде у собу китени ст. меканомт. и затегнутом r> кожомЂ као девоика одт> шестнаистг, година. СилЈа имађаше онда тридесетЂ три годин е. СадЂ буде питан li, кое ће се ствари употребити, да руке побеле аобрази порумене. Неке робин1. предложе кувано жито са зетиномт> помешано Ова смеса треба да се на кожу метне и донде стон, док б се неосуши. на после^да се скиие и кожа сч> млекомћ да се опере. Друге су совеговале коре одт. леба у магареће млеко натопл!>не. Ово средство надима малко лице и уннштожава боре, кое су се почеле по нћ_ му правити. СилЈн одбаци то средство, кое е по hI.homi. MHl.Hiro само за »кене одт. четрдесетл година сходно. Ова е хтела белило изђ корена неки растћнјд, а она руменило изт> пене пурпурногт> пужа , кое се Hie могло избрисати. Си-iia слушаше ова учеиа советованн, жвакагоћи мирисава дрвцета, кои су ioR дисанћ прјнтнимт. чинила. Заthmf > избере одт> CBiro познати средства вдно , на кое ни една робина Hie мислила; она заповеди, да се неколико глава од'1> мака са еднимт> граномт> тамина у чистои води разтру^ и ст> овомђ простомЂ смесомг. опере она руке и осуши ш на коси едне робинћ, кол iofi е зато главу пригнула. И лице опере сђ тимђ ; белило и руменило баци на. страну, навуче лако обрве и иоспе се по глави некимЂ загаситимЂ нрашкомт>, у комћ су бмле и одћ злата ирашке, кое су по гди гди у коси висиле и лако светлиле.

0 ЗВЕЗДАМА И ЛШБОВИ. Астроном!л или звездарство занима се сђ положенћмЂ и окретанћмЂ разии звезда, кое свои путЂ по своду небесномЂ на непостижимми начинЋ продужаваго.

ЛгобовЂ се занима сђ положенћмЋ лгобезногЂ предмета, т. е. да л' се у срећномЂ или очаителномЂ положенго иаоди. Зато просторт. звездарногЂ полл Hie тако великЈи, ерт> е позориште звездарства само небо, а позориште лгобови, не само небо него и пако — човеч!е срце. Звезде се сматраго са звездарни кула и дурбини су оруђа звездара. И лгобовЂ има свое куле, али оне нису тако узвишене, као прве; наоде се обично близу землћ, предЂ каквомђ кућомЂ, гди лгобезникЂ нћгову звезду очекуе; али на жалостЋ такве висине недаго се безпогрешно прорачунити^ ерт> брзина куцанн срца nie свагда еднака. Дурбине нетреба лгобонг., epb е сдепа. Звездарство е гоштћ кодђ c т а р м бмло познато. Лго6 овћ е старји одђ звездарства, и опетЂ nie пређе кодђ с т а р м позната бмла. ТекЂ одкако се м л а д и манћ са звездарствомЂ занимаго, одћ оно доба забавлаго се стари више сђ лгобови. У звездарству има дваиаистЂ небеспи знакова: ованЂ бикЋ, близнлци, ракЂ, лаФЂ, д1>ва, Tepasie, скорш'онЋ, стрелацЂ, лрацЋ. водолеи- и рибе. У лгобови се узимаго одђ бика и овна само рогови, кои се у таинои преписки као нзсловђ мећу. Близнаци су у лгобови редка полвлена и ако се кадЋ и покажу, то се труде, да ifi загае. Одђ рака пати л1обои> већт> млого година, и зато гдикое свадбе иду натрашке место напредЂ. ЛаФЂ нестои у грбу лгобовномЂ, ept и наииећи гонаци падаго одћ лгобови у слабостЂ. Наиважн1и е дћва у лгобови. Tepaeie нису тако нуждне у лгобови, epi> лгобезннци имаго едно другомЋ толико казивати, да се неможе свака речв на тера3ie мерити. СкоргпонЋ е у лгобови саревнпвостЋ. Стрелацт> е АморЋ сћ нћговимЂ непресушннм i> туломЂ. flpчеве су лгобови таине. Водолеи e нужданЂ, да гаси ватру лгобови; а рибе Фале своимћ гласомЂ срећно супружество после лгобови. МесецЂ e пратшцЂ землћ и главнми прап'оцЋ лгобови. Залгоблћни нмаго несрећу, те постаго месечари. Кадв се при месечини до царства уображенн узвисе и по раго се шетаго, нетреба родителви ни тутори нЋиову децу по имеиу да зову, ерв ће пасти ст> неба. Лгобовв царствуе у срцу, срце притижава човекЂ, човекЂ живи на землви, землл се окреће око сунца; и то е велика срећа за наше звездаре, ерЂ ако бм се сунце око лгобови окретало, онда 6 bi они често бадава сунце тражили, ерЂ е све, што се око лгобови окреће, мало занешено. Политика неслаже се ни са звездарствомЂ ни са лгобови. Политици говоре, звездари ћуте, залгоблћии уздишу. Иолитичнми човекЂ iiie способанЂ ни за звездарство ни за лгобовЂ. Политика изискуе само мужке а у лгобови нуждне су и женске. ЗвездарЂ сматра светт> на дур6 инђ, а политикђ види нсно собственнмт> очима. , Одћ кадЂ е политика човеч^е срце заузела, одћ oho е доба лгобовЂ узгредна стварЋ. — Политика е за савЂ светЂ, а лгобовв само за два срца ; политика е узрокЂ, з 6 огћ кога е млого срце престало куцати, кадЂ у лгобови срца текЂ починго куцати; чрезт> политику пробуђуго се иароди, а чрезт> лгобовт> се успавлгое; политикомђ рукуе глава, а срце е лгобови господарЋ.