Шумадинка

годћ оћете." Сви оиеме па ове неочекиване речи кралн .1 Народна оданоств кралк) удвои се одђ тогђ часа, и они издаду коловође буне. За чест£. подигиу му споменикт., како иеоружанЂ у средини побунћногЂ народа стои. После овогђ слачан имао е обичаи ГелонЂ говорити „НадЂ иллдомђ имућни лгоди лакше е владати, него надЂ еднимЂ, кои нема шта изгубити." Цезарв е бшо на путу у Африку. Дође срећно до обала и изнђе изђ лађе; али некако посрне и падие на землнз. Воиници, кои су то видили уплаше с,е и стану предсказивати изђ гогђ паданн саму несрећу, коа iii утуђои землБи очекуе. ЦезарЂ опази то, али се одма знао nahn. ПунЂ одушевленл повиче : „О Африко! садЂ си мон!" Окаи узвикЂ умири и оснажи целу воиску. Такође у едномЂ походу противн не!1р1*нтелл, кадЂ е у лађу хтео ући, падне Сцшпо посрнувши у море. Вои. ници опазе, да е пао, и постану немирни и незадоволБни: нредчуствушћи несрећу пису хтели далћ ићи. Оцишо доведе iH брже болћ на друге мисли, рекавши: „О како самЂ срећанЂ н, видите браћо , цело самв море у мого властБ узео!" Уплашени воиници ociiaiise се и поћу далћ, надагоћи се изв1,стнои побћди. Тебанск1и воисковођа ЕпаминондасЂ, стаао е сђ нћговомђ воискомђ ноћу подђ ведримЂ небомЂ у полго. Више пута примћчавало ce, да (што но кажу) падаго звезде сђ неба и оваи случаи узнемири нко воинике. КадЂ опази ЕпаминондасЂ, зашто су се уплашили, рекне имђ: „Негубите мужество браћо, падагоће и светлеће звезде есу свеће кон намЂ небо шилћ." 6 дномђ на столици седећи издавао е заповести своимђ воипицима како имт^ се вала у предстоећои битки владати; на едаипутг. c.iOMie се подђ нћимђ столица. Уплашени воиници погледе еданх. у другогЂ и стану слутити на несрећанЂ излазакЂ предстоеће битке. КадЂ ЕпаминондасЂ то чуе, повиче : „Видите браћо, како намЂ богови даш знакЂ да почнемо бои; нетреба да седимЂ, него да ударимт« на Henpiai-e.ifi." После ови речи уреди вобску, нападне на непрјнтела и одржи побћду. КадЂ е Периклесћ 6wo едномЂ међх> своимђ воиницима, наоблачи се и громЂ близу нби удари. УдарЂ е 6wo страшанЂ, сви су станли као окаменћни, и иису могли одђ стра кђ себи доћи. У томђ магновенш зграби ПериклеСЂ две каменице, и удари нко едну о другу, тако да су варнице излетиле: „видите другови мои", рекне имђ, „тако бмва иадЂ грома пукне; ударе се два облака едно о друго; чега се дакле имате плашнти ?" Уплашени воиници охрабре се. Подобнми случаи догод1о се да е громЂударш, кадЂ е Xaepiac^ воискомђ управлно: „Чуите браћо" рекне имђ, „како намт. се богови као наши сагозници сђ громовима авлшо, и у помоћБ намЂ долазе ?" Ове речи уклоне свакш стра изђ редова н1.гови воиника. вданЂ одђ iiaiiiipBaiiin боева између Александра великогђ и Дарја догодјо се кодђ Арбеле. Мало пре битке иомрачи се месецЂ. Воиници Александрови уплаше се тако, да су сву храбростг. изгубили, нити су хтели више потезати мачеве проти†Перс^ннаца. Они рецну, помраченши месецх>, сђ дркћућнмЂ срцемг. сматрагоћи: „Ето богови се лвно противе нашемЂ воеванго; они иећеш више ратЂ и зато намЂ укидаго светлостЂ месеца." — Александерт. забрине се ако; безЂ закоснена обрати се оиђ кђ едномЂ египетскомЂ астроному, именомЂ Аристандеру, кога е позвао, да нћгове лгоде умири. АристандерЂ уђе у нЂиове редове и рекне: „Непобћдими ратници! вбј немате

узрока да се плашите; судбу обе воиске давно су решили богови и као што тамо горе написано стои, месецЂ се истина изнснш за Дар1*н, али сунце стои на страни Александра." Речи астронома подпале опетЋ храбростЂ у македонске воинике, и они се реше, да наиадну на ДарЈа данш кадЂ сунце cia. СлћдугоћЈи данЂ осване и битка се започне. Као бесомучни борили су се персиски солдати5 уморени и изнемогнути повуку се натрпгЂ македонски коннници. Ово примћти АристандерЂ, и повиче изђ свегЂ грла на уступагоће: „Неочааваите гонаци! повратите сеј а видимђ , гди лебди орао надЂ главомЂ АлександровомЂ а то е паиистинит!и знакЂ побћде, кого ћете вм садЂ задобити." — Оваи позивђ улЈе нову снагу у жиле изнемогнути воиника; оии се поврате и одрже надЂ Перс^анцнма савршену побћду. Be.initiS ратникЂ петогЂ столећа. Атила, кралЂ Хуна, небм заиста тако често и с.вуда нобћђапао, да nie као оштроуманЂ човекЂ познавао вештину да се временомЂ н обстоателствама ползуе. НаиманЂШ случаи знао е мудро у очима нћгови воиника на свого иолзу употребити. Да 6i,i Римлане Ka3ino, продре далеко кћ западу и дође предЂ Аквилего. Али Hie мого тако брзо, као што е желјо, варопш освоити. Наеданпутт. види Атила, кои нигда nie присутств !е духа ry6io, да роде носе свое младе тиће изђ вароши nario.ili. „Шнаци! повиче онђ пунЂ одушевленн, „видите како роде сђ нбиовимђ младима беже; они предчуствуго несрећу, коа вароши предстои. Богови намЂ даго са овимђ известнми знакЋ, да ћемо мм иобћдити, Аквилеа е наша, горишЋ дакле!" Изђ ови речш Атилови поцрпе Хуни нову храбростЂ; удвое нЂиову снагу при горишенго на варошЂ и освое.

С Т Р A Н Е Н 0 В 0 С Т И. — ПаризЂ 10. Мап rt. р. ВеличественостБ данашнћ свечаности превазишла е свако очекиванћ. Неброенамложина зритела, саиностЂ униФорм !и. положенћ воиске и савршенБЈИ редЂ, у комђ се половина милгона народа двизала, произвело е неко волшебно и неизгладимо упечатлћнћ. У пола деветЂ сатш марширала е воиска одђ касарна на марсово полћ. У еданаиств сат1и упарадила се сва по начину военогЂ поредка. У еданаистБ и три Фртала дошло е свештенство. 600 свештеника, пратили су митрополита. У овомђ тренућу показивало се марсово полћ сђ величественимЂ изгледомЂ. 60.000 воиника сђ пушкама у недвижимомЂ ноложенго, пол' милгона зритела у наоколо по брежулЂцима и крововима одђ кућа, у средини свега овога гомила молећегг. се свештенства. У 12 carift огласи еданЂ топђ долазакЂ президента ; у I2 l /i загрме добоши и затрубе свирке; воиска е поздравлала президента, кои е у марсово полћ улаз!о. Луи НаполеонЂ ainio е на едномЂ лепомЂ арапскомЂ конго и имао е на себе униФорму дивиз Ј оногћ генерала. За нђимђ е слћдовала нћгова саина пратна, а мало подалћ ишле су арапске аге на нбиовимћ брзимЂ конЂима у црвенимЂ, са златомћ извезенимЂ каФтанима. Воиска е узвикивала: „жиeio НаполеонЋ", и nie се никако могло чути „живго царЂ." ПрезидентЂ е npoaiuio поредЋ оба реда воиске горе и доле, па се оида иопео на место нћму определћно. ЗатимЂ е разде-iio орлове међу полковницима и почео постоанимђ гласомЂ слћдугоће говорити: Воиници! HCTopia народа понаивише е и HCTOpia воиске. Одђ нћногЂ успћха или нћне .несреће зависи судба