Шумадинка

№ 4i.

У Београду, у Петакт. 24. Маи.

1852.

ШУМДДИНКД, ЛИСТЂ 3 А жввджашамгаљ, 1ш»? ш вшмза Учреднинљ и издавателв Лотбомирљ П. НенадпвићЂ.

Ован лисгт* излази Вторникомт» и ПеткомЂ. Цена му e годишни безт* завитка 14. цв. а полгод. 7 цв. — са завиткомЂ по' цв. на по' год ciiyn.il,. Ко жели у Веограду да му се носи кући а не у дућанг или у канцеларјн) по' цв. на пола год.

ЧУВСТОО РАДОСТИ. *) Небеса се отворише, НадЋ Цетинћ горе више Б оиј Анђела посла с' неба ТадЂ му рече: садЂ е треба. „Моа свћтлоств кон каза, Оногћ кога створихЂ Кназа, На они престолЂ Црногорски, Hersij шнвимђ брани крам' приморски; „Одђ MHOrie невТ.рника, Моегв слова противника. Да у воздухЂ снесеш' л1екЂ, НекЂ 1оштђ живи цЈелЂ в1екЂ. „Црногорски (мои) Владика, Стрица ПЕТРА права слика Да здра†влада више свега, Све државе Иван-Бега. „Често шалћмЂ моегЂ духа, Ради слоге и послуха, C' кимђ Нладика народЂ влада Видт е CBieTfc када. „Владичино красно лице, Страви Турске Подгорице. То điaiiie шштђ онаде, МладЂ Владика голе браде. „Сва приирава на Граово, Лнјти ати. и олово, Много праха и воиника, Турска сила превелика! „Све Владика то разметну, Каде с' ТурцимЂ бои заметну (C' маломЂ четомЂ) Турке врати, 1 оштђ му Haiua трошке плати. „И Граово одђ онада, БрезЂ Турака да се илада, А Владику да познава, Нека му е виша слава. „А градЂ ТоринЂ, и Напула, НКгоме е npieTHt чула, БистримЂ умомћ, итримЂ окомђ Сметну нвима владатЂ Бокомђ. „НекЂ свакЂ позна какв онђ пише, СтихотворацЂ, шштђ е више,

Подарјо саиБ нћга с' TieMTj РадЂ изгледа моимђ свЈемЂ. „Мнсле неки свакоако С' Црном -горомЂ ратитЂ лако, Зашто лако забораве? Невћрницм тврде главе! „Како Турке изагнаше, Цр ногорцБ! кадЂ усташе, Црна-гора наста силомђ Подђ ВладикомЂ башЂ ДаниломЂ. „МамудЂ паша дас' освети, КадЂ Владика ПЕТАРЂ свети, Црном -горомЂ оиђ владаше, Тада оста глава паше. „Ла†жестоки, и тичине; Дигоше се зло д? чине, ЧерногорскомЂ орлу аку ЗвћрЂ, и тицу удри сваку! „Свак' ме знаде да све владамЂ, ПредЂ и после негЂ е АдамЂ СвакогЂ кои е Србске крови Мон рука благослови. „Ал' сатана много мути, ЗвћрЂ проклети садЂ некЂ шути; Славни народЂ некЂ ме слави, ВећЂ Владика кадЂ оздрави."

*) Ова nicMa чини ми се сп1звана e од' ЦрногорацахЂ, за честЂ покоиногђ Владике, кадт> e npie неколико година, после дугогЂ болована оздравш.

У.

л а н у ц i е. (Краи.) КадЋ е те речи Hsroeopio. овлада нђимђ конечна немоћв, али ништа Hie слћдовало, што би доказателство проти†нћга обезснажило, или сумнго уманлло. Међу нћговиМЂ судјама 6wo е еданЋ човекЂ, кои се, особито у време грађански немира тешко мого наћи. Онђ се звао Кардега. Премда е бмо одђ партае Велч-а, опвтђ Hie хтео веровати, да Лануц1е мора само зато бмти предЂ судомћ осуђенЂ, што е одђ партае Гибелииа; премда е бмо суд1н, опетЂ е зато бно добарЂ и правичанЂ, и локазао е партаистама нћговн савременика примерЂ совестногЂ и честногЂ суд1е; шта више, Кардега се усуди, не само човечно мислити, него и човечно дћлати. УзбуђенЂ тугомЂ ЛануцЈевомЂ, нћговомтЈ честиомЂ отворености, кон му е изђ ceiro черта нћговогЂ лица говорила , почне га двно бранити. Остале судје држале су очаннћ обтуженогЂ за дћиство гриже совести, или за обично притворство криваца. Они рекну, да су сведочанетва нћгове кривице вр-