Шумадинка

~ZrS:k lo ~ ,vCC"

ло нсна: нћгова рука на убиство навикнута, засведочила e нћгову кривицу ири покушенго на нћговогЂ брата, младогћ Флорентинца ; греба да се остави слободанљ токћ благотворнои строгости закона, почемЂ и оваи необичанх. родЂ кривице заслужуе примћрну и велику каштиг^; осимђ тога виче народљ на освету, иште лвно нћгову смртну пресуду, и зато нетреба дузке оклевати... Скоро едногласно осуде Лануцјл на смрп,. -—Еадава се у силавао Кардега више пута да га брани, бадава е опоминно на проклетство неба неправедне судје, али ништа nie npnMio него ту жалостну утћху, да грозну пресуду самт> саобшти Ланугуго. Кадт> зашкрипе тежки затвори тавнице и затутнћ окови, стегне се срце овогљ честитогг. човека, неотице полету му две сузе низђ образе, но онђ iK угре, ерг. е хтео да буде миранЂ и споконнђ и да тћши несрећногљ Лануц|'а. СадЂ се отворе врата подземногт. свода, и при тавномђ светилнику усмотри Ланугул, несрећногЂ Лануц!н на землБи лежећа, у дубокои туги, обтерећеногЂ тежкимЂ оковима. Изнова пробуди се састраданћ у Кардеги и i оштђ лче почне му срце куцати, потокђ суза полети му изђ очпо, кои Hie мого више уздржати. „Мене", говораше окованши, „кривите, да самв убица! мене сматрате као издаиника!" — Смне мои, одговори му човеколгобивЈии суд1*н, стварг,, кого мм човекомЂ на зивамо, н!е ништа друго, него сплетЂ заблуђенн и преваре; л те држимЂ за невина, и л те зато манћ жалимЂ, него cy^ie, кои су ти смртну пресуду изрекли — „Мени смртну пресуду! — заклгочено е дакле! ЗарЂ подђ срамомЂ, да у гробЂ сиђемЂ.' ..." При несрећнимЂ редовима мисл1и, кое су горнћ речи у нћму произвеле, дошао е у неко внутренћ беснило, кое е у савршену несвестицу прешло. Дуга страовита ноћв почивала е на нћговои душн. Лгоди, кои су се нћму приближавали, ронили су сузе, и покушавали су бадава, да га умире. Помисао на смртг, nie му бмла страшна, после смрги нћгове маике и npiaтелн сматрао е смртв као кончину cbi'jo нћговм страданЈн. Али, да живи у спомену нћгови сограђана као убица, да буде погублћнЂ на пјвцн оне вароши, у isoiofi се родт, гди га е CBaitifi предметЂ на игре детинства опоминло, го е само нћгову мужествену душу нотресало. Кардега е опетт, кђ нћму дошао, ползугоћи се еднимђ магновенћмЂ сполашнћгЂ спокоКства, кое е на чертама лица несрећногЂ страдалника читао, увати га за руку сђ прЈнтелБскимЂ участемЂ а другомЂ рукомЂ покаже му разпнтЈе Христово, кое е спроћу нћга на дувару висило. „ЗарЂ мислишђ ", тако му е ronopio, „да е oeafi кривЂ? Погледаи нћгове ране, диви се нћговоИ преданости у волго Bo^iro, и помисли шта е онаи морао претрпити, кои е за тебе на крсту умро." — Дуго е гледао Лануцје ћутећи и сђ тужнимЂ погледомЂ у pacnaTie; онда га неко чувство обузме, као да е сђ неба сишло: „О Боже мо8!" викаше онђ", Tboh е сва моћв! опрости срчаном г б страу, н се неплашимЂ смрти, и срамЂ ћу са собомЂ понети ! Мон е смртв праведна, чимђ си е тм у мудрости твога вечногЂ промисла изреко. Шта ме е стало за лгодско мнћше, божественмК спасителго! Teofi наивернш апОстолЂ трипутЂ се тебе одреко, а мени, недостоиноН твари, шилћшЂ анђела утћхе у мрачнои тавницм. О Кардега, л ти имамЂ благодарити више него за животђ, л умиремЂ пунЂ вере на Бога и нћговогЂ божественогЂ смна; скороћу душев-

нмВ поздравЂ мое матере чути, скоро ћу мога прјатели загрлити, кога нисамг, мого отргнути одђ замал убице!" Сви, кои су 6 б 1 ли сведоцм печалне побћде надЂ со6 омђ овогђ младогЂ, невиногЂ човека, уверили су се савршено о нћговои невиности, и сви су живо желили, да га избавлћна виде. ВећЂ се разнео гласЂ о нћговои скромноК преданости Богу. Овомђ гласу слћдовало е обште уверенћ о нћговои невиности , и већг, се са CBiro страна дали примћтити знацм незадоволвства. Искали су, да се извршенћ пресуде одложи. Зактевали су , да се наново стварБ изслћди, и у разсуђенћ узме. Време ће, тако су свудЂ говорили, одкрити кривца, ерт, nie могуће, да 6 Лануцје кривЂ. бдна не мала партан умерени решила се, да се зато свечано судЈдма обрати, и ивно мнћгме већЂ е 6 бјло добивено. Али Кардега, благороднмВ Кардега nie ниедно тренуће ry6io. Одма чимђ се дћло разгласило, пре него што се правми испитђ започео, послао е онђ едногЂ скоротечу у Флоренцт>; оваи се скоротеча вратго, и брзо се мораде стнарЂ преокренути. БелФЈоровЂ убица бмо е некш лоповђ , кога е Бандинели подкупјо и послао, да Лануц1н y6ie. Hie 6bio задоволннђ , што е нћговогЂ брата наисрамшимЂ опаданћлхЂ и лажама, добара лијшо и изђ нћговогЂ места рођени прогнао, теж!о е онаи нигковт, и за животомђ ЛануцЈевимЂ, кои е 6bio единми сведокЂ срамногЂ опадничества нћговогђ. Онаб данЂ, кадЂ су се првми путЂ борили , изиадне Лануфго ножђ иза понса, кога нађу селаци и однесу га заедно сђ БандинеломЂ нћговоб кући. Бандинели наоружа подкуплћногЂ убацу сђ тимђ ножемЂ и обећа му велику награду, ако то грозно дћло срећно свртии. npiflTe.itH Кардеге у Флоренцу, одђ нћга наКусрдн!е умолћни, пазили су на све оне, кои су у палату Бандинела улазили и излазили, Тммђ начиномЂ пронађу убицу. Изђ нћговм признана дозна се, да се таино у БелФгорову кућу увуко, н тамо да се до поноћи сакривенЂ држао, и да се у избору спаваћи соба збушо, и тако у место БелФшра Ланугцн убмо. Да бм свеТЂ помислш, да се е Лануцје самЂ y6io, бмло му е заповеђено да га сђ предагимЂ му ноа^емЂ прободе и у рани га остави. КадЂ се е после учиићногЂ дћла у ФлоренцЂ враћао, морао се на каши исте вароши сђ еднимЂ другомЂ нћгове чете борити, кога е Бандинели изаслао, да га изђ засаде y6ie. Да бм свои животђ искуш'о, одкрјо му е нћговЂ ДругЂ све. У ходнику Бандинелове палате уватили су га пандури, ерЂ се тамо сђ томђ намеромЂ увуко, да Бандинела за нћгово издаНство сђ убиствомЂ награди. СудЂ у Флоренцу, коИ е сђ КардегомЂ бмо од-« едне партае, то еств ВелФа, издао е своеволБно убицу, почемЂ су осимђ тога обе ренублике у оно доба у миру живиле, а БелФшрЂ е принадлежао едноК великоИ пизанскоИ Фамил!и, сђ друге стране за Бандинела eie се имао шта бодти, кои е такође одђ велике ФамилЈе бмо, и зато по варварскомђ обичаго онога времена ше се имао чега другогЂ за нћгово крвно дћло бонти, него нћгове совести. Чимђ су се ови гласови у Пизи разнели, предао се народт, наКвећои радости, ерЂ е у судби ЛануЈца наивећма участвовао. Само за Лануцја, оваи прелазЂ са жалости на радостБ мого е имати опасне послћдице, и мого е место да му животђ продужи пре да га скрати. КадЂ е видт, да се нћгова невиностБ тако свечано обелоданила,