Шумадинка

тако му се виутреностћ потресла, да е безЂ свести и скоро безЂ живота на землго пао. Кардега nie га оставлао, и донос10 му сваке могуће помоћи, и надЂ су се Лануфго чувства повратила, ладну обоица предЂ paciiBTie Христово на колена. „О веро", говораше Лануфе, „снага кого тбј даешљ' научила ме е, да п'омисао на срамну смртв поднесемљ; данасЋ чинишђ тм шштђ више, iH ме учишЂ дужности, да опетт. живимђ . О моа маико! О БелФтре! твои синђ, твои пр!ителЂ, био е свагда достоднђ ваше лгобови. Милостивбш творче, окрени срце Бандииела на добро; опрости му, и нека cyaie ceito времена и народа изЂ мов исто_ pie науче, како често eap.ibuea стголлшност^ обманшв ! И tw драгш Кардега, гм, кои си ми честа и животђ спасао, кажи ми, како ћу ги ово добро вратити?" — НћговЂ одговорЂ: „КадЂ ти учииишЂ за друге оно, што е мени вола 6o^ia допустила, да за тебе учинимЂ!

М Р В И Ц Б. Деца су слаба, старцм су слаби, како дакле можемо мислити, да смо што више, него деца. Читателљи, узвисите вашЂ духђ кђ небу, ерЂ на овои земл1»и и нетреба вамЂ ДухЂ. Будите добри и крот. ки, као нганвцБ! и као овце. кое нигда непитаго зашто се стрижу. ЧовекЂ се може научити добродЈ .телБи и одђ жи_ вотинл, н. п. одђ пса верности одђ гусака слободномЂ говору, одђ пчеле прилћжанЈго, коа нћнимЂ непрЈнтелЂИма дае жаоку осетити, и медЂ само изђ недара природе сиса; одђ голуба чистоћи, и одђ магарца стрпленго. ЈКивотинћ су cpehnie одђлгоди, ерЂ неосећаго потребу слободе , нити ишту равноправностг. , ни слободну печатнго. Животинћ су невине, ако се кадгодЂ и у грбу мећу, често су домаће животинћ млого болћ, него домаћи прЈнтелБи. Млоги лгоди имаго само ту погрешку, што су одвећ в добри. Hie пмтанћ, ил' су одвећћ добри за свстђ , или противЂ света. Шта е криво време, што е нешто безвремено роди_ ло ? Шта е криво време, што ce неповраћа, него тече непрестанимЂ токомђ у всчностђ . Шта е криво време што ce у садашнЂОСти на будућностЂ гледа. Бремеене. вино, кривица пада на современике, кои нису знали време номђ ползовати се. ЧовекЂ неможе доволђно бмти предосторожанЂ; ране, кое се духу задаго, немогу се тако лако залечити. ЧитателЂи ишту, да е учредникЂ свагда добре волћ. Шала нетрпи заптЂ нн заповестљ. Одкудт, се може inaла наћи, кадЂ се човекЂ несме шалити. Треба прилћжно ићи у школу живота и прошлостБ заборавити и 6 олђои се будућности надати. Пролеће е дошло, и плодони почеће скоро зрети ; само да небуде рђава година. Треба се болти сувогЂ времена. Човеку се плгоцка одђ сладки надежда, али испуненћ бмће водено. Треба даие живога терпћливо сносити и онда ћемо амачно мирно живити. МирЂ е нужданЂ и оиђ е прва грађанска дужностБ. ЧовекЂ треба да живи у миру и покого, да бм шштћ млого година на собствену радостћ са своимђ бмћемЂ природу Kpacio.

У 6ДНБ1МЂ ФРАНЦУСКИМТз НОВИНАМА ЧИТАЛИСМО 6ДАНЂ СМЕШАНЂ ПОЗБ1ВЂ. После дужевремеиогЂ брижлБивогЂ испигиванн, изишло е подписатомЂ за рукомЂ , изнаћи хемическЈи пра-. шакљ, посредствомЂ когђ могу се извести Пастрмке (фореле) у свакомЂ рибнаку. 6 дзнђ овакови прашакЂ кошта еданЂ дукатЂ; и два прашка кадЂ се ма у какавЂ велики рибннкЂ проспу, учиниће чудно дћиство, и притажателБ рибнака, сђ великимЂ задоволБСтвомЂ сматраће богатство свое у благороднммЂ рибама. Ово обштеполезно изобретенћ, узимамЂ честЂ обавити нашемЂ почитаемом ђ публикуму и обећавамЂ се свакоме, кои се на мене подђ адресомЂ моимђ , преко Учредничества овбг новина сђ готовимђ новцмма у злату обрати, послати зактевано количество таине пуногЂ прашка. На и еколико дана после овогђ обава , печатаое обавителЂ у истииђ новинама одговорЂ Баниеру Н 4 '" * * кои му е новце послао и прашка искао. „МлогоувагкаемБШ Господине. Са чувствомЋ сажалена, на писмо ваше одговорити мора „мЂ, да оно обавленћ мое о прашку, кои пастрмке у рибннцмма заводи, ше ништа друго но шала и слћдство препирке мое са прјнтелћмЂ моимђ, о новинама. Оиђ ми е едне новине Фалш и roeopio, да су то текЂ единствене новине, и да нБима можешЂ веровати као и самои библш. Лсам^Ј то опровргавао и казао му, да е то обичаи кодђ неки, цело поверенћ ономе што се у новинама печата, покланати; и за уверити га о томе, напечатао самЂ измишлћнми позивђ о прашку, и казао самБ му: Ето видишђ и самЂ да е оваи позмвђ лудЂ, и веруи да ће се опетЂ наћи магараца, кои ће га веровати. Bti сте Господине уважа-емми, трећи, кои сте се сђ исканћмЂ прашка мени обратили. Н вамЂ сђ пристоиномЂ учтивошћу, враћамЂ ваше новце, и молимђ да ме извините за ову кнБижевну шалу, коа е као што самЂ вамт> имао честЂ авити, слћдство мое сђ прЈателћмЂ препнрке, а никакве друге злобне намере. Препоручугоћи ce далЂимЂ услугама вашимЂ. У Паризу Н. Н. ^н.

ДОМАћЕ^Н ОВ 0 СТИ. — Чачакг 8. Ман. ДанасЂ празникЂ вознесен]'а Христова, прославлћнЂ е овде велелћпио; Г. Епископђ чннодћиствовао е при бож. литурп'и, и поставлћнЂ е томђ приликомЂ Севаст1анЂ АрсовићЂ за игумана монастира Студенице; и еданЂ за ђакона монастира Благовћштен1а. — Ника СуботићЂ изђ села Трнове окр. чачанскогЂ бмвши 24. пр. м. на слави кодђ селака свогђ Милорада, Ружића пође иући око три сата ноћи и у путу на едно мочило гди су се коноплћ топиле, наиђе, и у исто падне^ па почемЂ е шннђ бмо , Hie се могао избавити, него се удави. — 21. о. м. имали смо на калимегдану едну лепу вечернго забаву. Г. ИнџинирЂ ЗурхалекЂ имао е доброту давати еданЂ малБ1 али врло лепЂ ФаерверкЂ, и савЂ калимегданЂ бмо е притиснутЂ гледателБима. Тммђ већу благодариостБ и похвалу заслужуе помепутБШ Господинђ, што е то све нћговммЂ трошкомЂ и трудомЂ безЂ икакве собствене користи , чин!о. По мложини скуплћногЂ света могло е се видити, како е БеоградЂ желанЂ забава, коихђ се лишава, и по томе може се видити како ће теа хорЂ кадт> се начини бмти свагда пунЂ.