Шумадинка

№ &7.

У Београду, у Петак -в 13. IO hih.

1852.

УМДДНВКД

ЛИСТЂ 3 А

§ Ш&Ш , УчредникЂ и издавателв Лшбомирљ П. Ненадовић 1 !*.

Оваи листђ нзлази ВторникоааЂ и ПетномЂ. Цена му e годншнн без1» завитка 14. цв. а полгод 7 цв. скушгћ. Ко жели у ЈВеограду да му се носи кући а не у дућант* нли у канцелар1к> по цв. на пола год.

са завиткозл* по цв. на по год

БРАНКОВЕ ПБСМВ Девопка на студенцу. Кадт. самт. синоћв овде била И водице заитила, Дође момче црна ока На конвицу лака скока, Поздрави ме, зборит' оде: „Даиде селе мало воде!" Ове речи — слатке отреле МинЈше ми груди беле, Скочи млада, н1>му стиго, Диго крчагЂ, руку диго, Рука дркта — крчаг% доле Оде на две на три поле. I oiuti . од1> нћга деже црепи, Али де е онаи лепи? Кад-h бн сада опетв дош'о, Ма и оваи други прош о!

ЦиЦЂ.' Ал' се иебо осмеива, Ал' се река плави, А рибарче у чунЂ снива Лсно к'о на лви. О нђ итнуо удичицу, Рибнцу е стек о, Метнуо на жеравицу, Па е тако пек'о. „Жеравицо де се труди, Немои тако споро." Рибица му веће руди, Готова е скоро. Руди риба — Јоште мало СадЂ му е печена, Срце му се заиграло: „Амо садЂ милена! Доле ћемо лко сести, Ал' ће да се слади, Mop'o би те рибо ести И да Hie глади." Ila е узе, па нбомђ брже Да примакне к' усти, ЧунЂ се лголну, онђ се трше, Оде санакЂ пусти.

КАРАВАНСКШ МОСТЂ. (Kpaii.) ИбраимЂ Ага eie нигда оставлно саму Амину, да изванЂ куће иде, и будући да се nie уверавао у слуге домаће, то m е свзгда самЂ пратт. КадЂ е у купалиште одлазила, водјо io е до врата, одђ кои прагЂ могле су само жене прећи, и свраћао се близу у едну наФанз- Амина Hie смела свое пр1ателЂице посћћавати, такође Hie нћнЂ мужт> дозволнвао да прима друге посћте, осимђ нћни наиблиз.и сродница, изђ сгра, да се небм ко у женскимЂ алвинама у кућу увуко и ићго†домаћш мирЂ нарупло. Hie дакле бмло лако оволику предосторожноств преварити, и самЂ ИбраимЂ Ага, у пуномЂ поверенго кђ нћговомђ непрекидномЂ стражаренго , Hie се плаш1*о, да ће странцш лгобопитио око на ову жену бацшти, кон е била за нћга изворЂ иеверодтнм сладостји. Да видимо да* лћ шта се догодило. Е дногђ дана, кадв е Амина праћена своимђ мужемЂ у купалиште ишла, види едну робинго, кои е изђ едне куће изишла, носећи # на глави великји судЂ. Амина стане на страну да робина прође, али невешта робинл гурне е, и испусти сђ главе судЂ, кои се на илнду комада разбЈе и алвине Аминине сђ некомЂ црномЂ 6oioMt попрска. Робинн доведена у очалнћ овомб несрећомЂ, стане плакати и прси лупати: затимЂ падне предЂ Амину на колена, замоли илнду пута за опроштенћ, и позове е> да за едно магновенћ кђ нбои дође, уверавагоћи е, да ће Флеке моћи сђ мало воде изпрати. Амина се окрене кђ свомђ мужу и рекне: н ћу да идемЂ кђ овои жени, да мого алБину оперемЂ, и то може за чзсђ готово бмти; но почемЂ тм неможешЂ у кућу ући, то те молимђ , да бм сваку сумнго избего, узми краи мое нке и дрнЈи га дотле, докле Флеке неизиђу. „Иди", одговори iofi ИбраимЂ Ага," д ћу краи твое нке узети, ерЂ тм тако оћешЂ, а Богђ зна , да а немислимђ , да ћешЂ ме тм преварити." Амина отиде унутра и повуче врата тако кђ себи да су само мало одшкринута бмла ; скине са себе свого лку и бацм е на главу робинћ, па поита у собу, гди е младми ГркЂ очекивао. „Амиио, моа сладка душо", рекне ИбраимЂ Ага, „ тб1 си ме у неповолБно полоагенћ поставила. Мислиће когодђ , кадЂ ме види, гди те за ику држимЂ, да самБ л суро†лгоборевнивацЂ, али тм знашЂ, да н на тебе неподозревамЂ, и да те као мое очи лгобимЂ."