Шумадинка

Т&ЈГ& ■* ŽiVSO-

Нћгова млада жена Hie иу имала кад-b одговарати: epi> су е ватрени полгобцм нћног-b иладогт, ишбезника блаженствомЂ испуннвали. „Та немои се толико мучити, мол лепа Амино; шта маримБ н, што ти е алБина упрллна? Садт> нема никогћ на сокаку, а сутра ћу ти нову алвину купити." Лгобезницм договарали су се међутимљ о начину ка. ко ће моћи побећи. НгЛове заклетве запечаћавали су ватрени загрлаи, и Амина, отргнувши се изђ наруч1и младога Грка, узме свого лку и изиђе псовагоћи изђ куће: „Н незнамЂ, шта е могла имати робина у н Ћ номђ сосуду, Флеке у Moiofi алг>ини неће никако да изиђу. Tw несмотрена дртино, могла си намљ osy неповолвноств уштедити." „Боже мои, лепа госпо, Bti видите, да самћ л са свимђ тугкна. КадЂ мои газда кући дође, избиће ме на мртво име, uito сам£> судЂ разбила. Ахђ ! л самБ здраво несрећна!" „Умири се лгобезна Амино", рекне ion ИбраимЂ Ага, „сутра ћешЂ добити нову алвину. Тм пакЂ гкено, пази другји пугЂ бол I 1 . шта радишЂ. f > bo ти нешто, да купишђ другш судЂ наместо онога, кои си тако несмотре" но разбила; сотимђ ћешЂ избећи казнћ, кон те одђ твогђ газде очекуе. Овои госии имашЂ благодариги, што ти н ове новце даемЂ." Онт 3 ioK даде неколико гроша. КадЂ е ИбраимЂ Ага своимђ обећанћмЂ нћгову гкену умир1о и досадну робинго сђ врата скинуо, продужи свои путЂ сђ Аминомђ у купалиште. Нћгову жену пусти да уђе унутра, а онђ сврати у оближнго ка«>ану по свомђ дондашнћмЂ обичаго. Сђ оногђ места, гди е Ибраимђ Ага седш, моглн су се млоги предмети прегледати: пјдца, ирекрасне баште, каравани у дугачкимЂ редовима камила, кои су сђ богатимЂ еспапима у варошв долазили, накратко, едно одђ онн лгобопитни позорш на востоку. „Како самБ срећанЂ л," говорго е трговацЂ у себи, „а имамЂ примерну жену, коа ме, о томђ самБ уверент>, више лгоби, него а нго, како право има КоранЂ, што говори, да лгоди мораго на жене мислити, и да оне насЂ побожн!има чине. О великш Боже, господи вселене, никадЂ ти се свесрди1е нисамБ молт, него одђ како самЂ оженћнЂ! И у своимђ мислима о срећи удублћнЂ, пуштао е ИбраимЂ Ага изђ нћговогЂ чибука димове, кои су се часЂ дугуллсто, а часЂ округло као облацм вилн, и у НБима е уображавао себи лгобезне строеве тела нћгове супруге. „Шта видимђ н," рекне онђ, „nie то Амининђ ходђ?" Онђ дуне подалеко димђ одђ себе, да бм болћ видити могао. „А Hie! то е нека проста жена!. .. Заиста", иродужи онђ , наместивши се опетЂ на свое место, „жена никадЂ Hie лешпа, него кадЂ изђ 1:упалишта изиђе, нћно е цело тело онда свћже и мекано као кадиФа, а нћна е кожа гладчјл, него наиуглађен!и мермерЂ; нћна душа мириши и нћна дуга коса разсипа блтовонго. fl бм желјо, да се Амина cBaitifi данв у купалишту купа: п ћу дати саградити едно у Moiofi кући, то ће бмти млого болћ. О усладо раиска!" у томђ магновенго види трговацЂ да се завћса купалишта подигла. Наполћ изиђе нћгова жена, познао е по бои нћне алБине; одма устане, плати каФеџ!и и пође кђ нбои. „Боже мои! шти ти е анђелу мои? Твои е ходђ садЂ сасвимЂ другч!и. Да ниси болестна? говори, п те молнмђ; ако нећешЂ да умремЂ."

„Торнни се твоииђ путемЂ срамнми варалицо!" загрми иу еданЂ странми гласЂ." У комђ времену живимо мбг o Боже ћабе? Да насЂ ни старостБ неможе сачувати одђ пангалоза." „Шта чуеиЂ н ? .. • то Hie она !.. Опрости ии добра мати, н самЂ се npeeapio, ево н ћу се удалити... У осталомђ мора мои духЂ да е мало замаглћнЂ, те ме е могла бон ове алБине сбманути; ерЂ Амина nie нигда тако ронђаво ишла. fl бм, мислимђ у станго бмо, да разгранато ораово дрво за вмсокш кипресљ држимЂ. . . Ал' мени се опетЂ чини, да ми е жена данасЂ дуже у Купалишту задржала се, нег' што иначе има обичаи; сунце оће да зађе, а нико више неизлази изђ купалишта. Амино, Амино! Тм се мало сувише каћиперишЂ. Tti оћешЂ, да а одђ лгобави ове ноћи умремЂ!... Сунце е већЂ зашло, а жена му 1ошгђ неизађе, зато отиде ИбраимЂ Ага у купалиште, да запита, есу л' све. бсу, одговоре му, нема внше никогб у купалишту —• „Ето", рекне трговацЂ у себи, „то е плодђ мои будаласти бунцанн: Амина е морала проћи, кадЂ самБ а nymio; она е дмачно кодђ куће и чека ме сђ иладу брига. Даи да се одма кући иде!" ИбраимЂ Ага пође кући. Шго е далћ ишао, то су га све више неке слутнћ спопадале, и зато е удвош свое кораке да бм пре кући стигао. — „Шта е ИбраимЂ Аги," говорили су лгоди, кои су га срегалн? „мм га нисмо нигда овако брза видили." — Но онђ е хитш далћ, безЂ да е одговарао. Напоследку стигне кући. „Амино!" повиче онђ , текЂ што е иреко прага прешао; „Амино! гди е Амина?" Протрчи кроЗЂ собе, виче; нико неодговара! Слуге су му дркћући слћдовали, и слутили на велику несрећу. „Гди е Амнна ?" викаше онђ. Они су еданЂ у другогЂ погледал«, безЂ да су му одговарали. У томђ магновенго дође една стара сродница и каже: „Шта чините вн ? а самБ срела вашу Амину гди иде сђ еднимЂ робомЂ; она ми е казала, да иде за неколико дана на едно ваше полбско добро, и да ћете и вм скоро за нђомђ доћи." СадЂ сазна ИбраимЂ Ага целу свого иесрећу. Падне нзнемогнутЂ на диванг,. Одђ оногђ дана тагои е, као што га садЂ видите да изгледа.

м р в и ii, е. УсловГе. газда, кои куће подг Kiipito dam. §. 1. Поштени укућани несму више одђ двое деце имати, нађе л се треће — кирја е скупла сђ 3 талнра. §. Z. Пушити е слободно само цмгаре. §. 3. Да ne6bi постале собе влажне, забрангое се ki'htii ; nie слободно ни гласно узданути, изђ узрока што су дувари танко олеплћни. И лко рканћ у спаванго забранћно и с' тога да се небм комтше иробудиле. §. 4. Да 6bi се избего досаданЂ пра, забрангое се четкати алБиие усоби. §. 5. КадЂ е време кишовито, укућани мораго изути обућу предЂ кућомЂ, и амрелЂ на сокаку оставити. §. 6. Забранго е се држатн псе, мачке и кокоши. Одђ други домаћи животинн могу се трпити само оне, кое се у природнои исторш зову: молбци , пацови, мшиевн, буве и стенице. §. 7. У замрзнуте олуке зими, мора кираџЈа дотле дувати, докђ се неодкраве.