Шумадинка

Ш ™ !«£■

уваженн попе.ш. Опи ће иасканћмт, дотле дотерати, да тм гиасв истине сносити нећешг. моћи. Уживанћиг. чувственм задоволБСтва, гледаће да те ослабе, и сотнлђ да ти tboio лавовску снагу одузиу, а пантер -в и тигарљ подћ твоимт. ће именомт. лавови бмти. Tu си младт>; nie могуће да тм луиавство и досетлвивостт, ови животинн, коа те окружава, познаешљ; но учи се одт. мене познати ifi, ерт, мое око прозире у нт,1ову ЈнутрашнБОСтт,. Досадт, су се занимали ст> уређиваикмт, празнованн то e наивећа вештина политике, младе владателћ у вечнои несвестицм разнм радости и весела придржавати, како да нвину душу истина и снага непозна. Но даи да исп&1тамо: какова су то празнованн кон су они чинили ? —• Тм сн присутствовао игранш кокошно, и са задоволвствомт. смено си се како оне скачу, тм си мбголго, да е то слћдство радости; а самЕ, стаао кодт, тебе, и лготт самв с.е за ту превару, ерт, знаи, оно место гди су играле бнло е ст, прућимт, гвозденммт. таблама поставлћио, и онаи болт,, кои е врућина ногама кокошјимт. причинавала, бмо е узрокт. смешногт, Hi,ioBon> скаканн. Оне нису играле одт, радости; оне су збогт. бола скакале, а трумпете и музика превазилазила е аукагоћш гласт, страдалница, само да до tboik ушпо не допре. Тако младми лаве тм сн 6 бш преварент,. Но л ћу те и дал1. пратити. Твол е сала наиленшБ1мт, нстуцмма наиређегт, птич1*егт> перн искићена, тм си се радовао томе, и осмеиванћмт. твоимб ноказао си одобренћ ономб, кон е то изммслјо; али анде самномБ, а ћу ти едно редко поавленћ показати. Погледаи гамо хилнде го .1б1 створенн, како по прашини пузе, како се бадава труде у BbicT, подићи се да рану трааге ; погле како падаго и умиру. Ко су они? то е бћдна живогинн, коима е лисица перћ изчупала, да се твок палата украси. Гадно е то! релишт,; тм се грозишт, добрми лаве! 6 стб , то ni«, 6r,i.ia твоа вола, али е то плант. лисице, коа е задоволБна, што е такву прилику нашла. Иди у шуму, гди е твои отацт. често подт, дрвима, при певанго славуд сиакао, тм никакве птице вмше нећешт. чути. Погружен -б у жалоств провлачи се славуи безБ пера крозт, чбунове тамо и амо, и уздмше за смрћу или избавиешемт, Л знамт,, тб 1 се лготишт, у срцу, тм ћешт, лисицу проклинн ги, кои е на ту ммсао дошла: и Tbi бм помого, да е ма една птица кодт, тебе помоћи потражила; но заиста то Kie бм.10? — расуди! како е могао удрученми кт> теби доћи, кадт. ciioiii пера н!е имао, да 6 б 1 кт , прозорима твое палате долет^о. Колико ifi се може бмти усуђивало кт. теби поћи, али су у путу одт, творова прождерани? Кажи ми, бм ли ласкателне мачке, кое су улазакт, иа твои врата заузеле, голишаве птице и пр1нвлт,ивале? Ето благороднми лаве! тако те снажна животина ва. ра, тако се стараго оне одт, тебе удалнги, кои су наиблагородш'и у царству жнвотина, ч коима владате.и, животииа собствено свое обдржанћ благодарити има. РадеHbiK копб, кои у плугу вуче, курикомт, е заклант, а вернмн сивонн, кон неуморимо ради, пантеромт, е раздирант,. Душект,, на коме спавашт., кои ти га е дао ? — бли онт, одт, длаке пантера, или одт, коже курнчЈе начинћнт,? О не! добра и мпрна овца, дала ти е свого вуну; познаелит, лн е? — — Во, конв и овца, то су теби непознате живвтинћ; граблБнва е животина учинила, да iS лрезирешт,; али само онн заслужуго твое уваженћ. Неуморима пчела, прилћжнБш мравт,. надничећа кртина, чуварт. ежт>, верно псето и искренни голубт>, то е животина, ст> KoioMT> се тм обходити морашт>; само чрезт> ове постаћешт, тм

ne.iHKin н уднвлена достоннт,: — Ни ленћивБш медведт>, кои вечнто безт> дћиства на нћговои медвеђои кожи недвижимђ лежи, и никако се ст> места не креће, кромћ кадт> оће да дави; ни курнкБ, кои свои трбу нганБцмма? кои ти ст, верносћу и покорносћу свого вуну даго, пуни, и кои доброга вола, кои плугт> вуче раздире; ни пантерт> ни тигарт> нити страовита xiena: немогу твои пр!лтелБи бмти: не, ово е граблљива жнвотинд, ово су завидлБивцн твое величнне; они траже само, да се подт, онммт. дрветомт, стане, кое тебе надкрива, како 6 бј оии осталои животинбн показалн, да су онн прјателћи лава, а овамо у дублБини срца свога, мрзе на тебе. Сво нбгово заниманћ на то иде, да твое будно око ослепи, како тм танку пређу нбјови планова, относећи се на удрученћ , видити не 6 бј могао. Они се труде, да те у чувственои несвестицм обдржаваго, како се твои духт, нигда разбудити небш мог о, да уређена одкрје, кои су онн управителБИ. Ларма музике чуе се у твогои палати, како тн смртну кнку несрећне животинћ, кого они даве, небБ! чуо; они твои грклант, са сладкнмт, пићемт, голицаго, докт, међу тбшт, лготммђ сирћетомт> твое поданике напааго. Чуваи се ове животинћ, коа те обколава, ер -б они не познаго благо државе животина, него само свои собственми ингересЂ, само свои грклант, н свон трбу. Недћателни стое они ту, и ждеру и снаваго, и мнсле да су изт, болћ Marepie, него друга животина створени. К ђ граблБИВон зкивотинби твое државе, коа никакве собствене заслуге — него оне свога рођена нема, као што су курацн, кои нокге имаго и могу раздираги; може се причнслити и класа овм невалалБ! н рђавм као: ласкагоћа мачка, подсмевагоћи се маимунЂ, пузећа змјл, дремлбивни рчакт,, кои све одобрава; ови утврђуго тиранство онн невалалаца, а шта и може добромБЈСлећш израдити? Чуваи се лаве рђавм малм, кои су невалнли. Како опазе да си се налготго, одма ће мачку послати, да те умири; ако опазе, да си радЂ да се занимашЂ важнБшт, и озбилБНммЂ стварима, то ће онда манмуит, гледати, да ти своимђ скаканћмЂ разагна озбилБие ммсли; ако стаиешЂ пазити на кораке, онбј, кои су з.ш, то ће 3Mia подђ biiдомђ ласканн, тебе одђ тога уздрн«ати ; ако узхтешЂ у с)'мннтелнБ1МЂ стварима истину потражити, то ће ти одма послати рчка, кои ће маханћмЂ главе на сва пмтанн одговарати: тако е, и одма ће опетЂ задремати. Ето то су опасностн, кое ти грозе, младми лаве, учи се своиства животина позиаваги, иизбнраи достоине за твое дружство. Тн се послужи снагомЂ пантера, остротомЂ вида риса, и снагомт, курака: али опетЂ буди имђ Господарљ, и недопуштаи да они своеволБно тобомЂ управлаго. Тм морашЂ душа машине бнти; cnaitifi точакЂ, кои у ползу цћ. логђ не дћиствуе, одвнше е, и постае за теретт, обштемЋ дћлу. говоримЂ искрено млздбш лаве! Л самБ то пепелу твога оца дужанЂ. Н виднмђ да курацм кезе на мене зубе; да пантерт, оштри свое нокте, а медведт, да противу могђ слободногЂ говора мумла, но нека онђ мумла, н говоримЂ за благо државе животина, а не за благо медведа и курнка; они нека очекуго похвале одт, свош ласкателн, noin имт, нохлћбствуго. М олбцм и црви нека бране граблБИву животинго , ерт, нБима е затммЂ стало, ерт, они добЈиго рану изђ пропасти целогт,/ слонђ презире нбшву лготнго, и остае слонђ. А ко имашЂ какво жнвотно у твомђ двору, кое се тако мена ; да е у готру маимунБ, у подне мачка, а у вече молнцђ, то протераи таково животно; ерЂ нигда поверена у нћму имати не мо-