Шумадинка

199 !€€•

жешг.. Kao маииунЋ сђ тобомт. ће играти, као мачка забуиниваће те и уздра«ати, а као молнцђ утробу ће ти изести. Отераи таково животно навеки одћ тебе. Благороднми лаве! велико e твое опредћленћ, кое те очекуе, да државу животинн срећномЋ учинишљ. Каква е то красота! Каква ли сладоств! себи моћи казати, Ове лепе паше, где се толика стада играго, мое е дћло : а оне ливаде, где лганБци весело скакућу, есу слћдство мое бришлћивости. Во е миранљ у плугу, и као раденикЋ сахранћнт.; теглећји конћ уважава се; а верно псето награђава се; трудолгобива е пчела подђ зашчитомЋ, а брижлћив!и мравЋ почитованЂ е. Овако не облагорођава рођенћ, пего собствена заслуга; разумни закони ограничаваго курака, и надвћсје добродћтелЂи обезоружава тигра. Нћгови нокти нису вмше страшни; мудростг, е лавова^нћгове оштре нокте затупила. Ла†е у кругу добре животинћ, и све показуе нћгову величину, т. е. нћгову лгобовв ирема онмма, надЋ коима га е провидћше за владатела поставило." — Тако e rosopio слонђ, а младми лавћ слћдовао нћговммЂ основоположенћима, и нигда никакавЋ лавЋ nie владао животннђомђ, кои е овоме лаву у величини нћговм добродћтелћи раванЂ 6faio. ripeueo I. м. д. ч. с.

ИОЛИТИЧНИ ИОРТРЕТИ. ( С ђ францускогт..) РобертЋ ПилЂ, (бмвипи англЈиск!и мииистерЂ.) Тешко е бмти BehiK државникЂ н дипломатЂ, него luto е бмо РобертЂ П илћ . О нћ е узрастомЂ вмсокђ, и иогледЂ му е величествеи Ђ . ОбдаренЂ сђ нанвећомЂ виткости духа; онђ радје обрће препоне и тешкоће, него да управо на нћи удара, онђ pa^ie ceaKiS чворв у државнммЂ пословима одрешуе, него да га прекине, и зна стрпћливо очекивати оно време, кадЂ ммсли да ће му бмти побћда сигурна. О н-б тежи за чесћу, и тражи властв само подћ честнммЂ и сигурнмиЂ условјама. O h- б се чини, као да никомђ непопушта, али онћ зна; да се у нужди вћшто caBia: нћгово е краснорћчје y61iдително и стално, и ако е намћра, кого онђ хоће да постигне, стална у ммсли, ипакЋ незна онт. унапредЋ средсг^ва, коа ће за постигнуће ове цћли употребити. О нђ се изђ користолгоб!н придруж1*о аристокрац!и, Tpaatehn кадкадЂ приврженоств и на штету свои пр|'ателн. О нћ нема правм прјатела, али се многи привезали нћгове среће, сђ великимтз поз'зданћмЂ у нћгову звћзду, кол ако за време и потами ипакЂ тммђ већма сни. Ларма неузнемнрава га, опаеноств га неплаши, и онђ Hie никадЂ већегЂ духа, мирн!и, а особито краснорћчивш, него кадЂ бурн и опасноств прети. Нћгова убћђени нису увћкЂ стална, коа онђ зна вћшто промћнути, и безЂ да се oceha, а то све, како прилика изискуе. Ако е онђ кога и преварт, онћ се ипакЂ Hie дао одђ никогђ преварити, и тект> што е кого рћчг, сђ вама nporoBopio, а онћ е већЋ проникнуо вашу ммсао. У разговору зна се онђ сав!лти и улагивати, у парламенту е рћшит*-ланЂ, одважанЋ и зна, да народне деп_утирце за собомЋ повуче, знагоћи вћшто да o^6ie одђ себе ударе, промћнивши питанћ. Свагда се слагао сђ аристокрацтмЂ сђ Торима, а кадкадЂ е по свомђ убћђенго бмо сђ Вигима, в почемЂ га ce први немогу лишити, рачуна онђ на нђи, и ммсли, да ће у нћјовомђ дружтву сигурше ићи.

Цћлв све оправдава у нћговб1мћ очима, и онђ е искренЂ, по начину CBiro oHti, кои у Англ|'и дођу до власти, то еств, да му се државна користв или нужда свиде наивмшш законћ, и да е цћо свћтЋ као една рудокопнл, кого А нглјл свагда по праву на свого државну изклгочителну користв употреблгое. Роберта Пила треба убћдити, да га човћкЂ може ва свого страну привести; и ако вамђ онђ у чему попусти> то онђ зато чини, што ммсли, да е то полезно нћговомЂ положенго. Политичнми човћкЂ у Англ1*и nie ни панманћ подобанЂ приватномЂ човћку , н П илђ е сасвимЋ другч!"и у пр1нтелБСком7. дружтву и саобраштенго, него у пословима. Чини се, као да е у овои землвн властБ кралћвско нпувџе, кое све покрива, и да е све изммшлћно, одђ кралћвске власти, до искрености, koio су дужни народн наблгодаватн у своимђ саобраштен!има. У Англ^и CBaitin политичнми човћкЂ, бмо онћ вигђ или тори, има само едну еднну цћлБ кадЂ задобЈе пластБ: да подкуплгое свћтЂ на државну користБ; Англпо обогатити, и трудити се, да она процвћтава на штету cbi'io осталв1 држава. Кои 6bi друг« ^ie ммслш и pa^io таи бм морао наипре престати бмти ИнглезЂ, а РобертЂ П илћ е пре свега у томћ сммслу правми ИнглезЂ.

ИШБРАНОИ РУЖИ. 1*ужо румена, рушице лепа, Во.шпђ те вдну нег' пола света. КадЂ е небо плаво, а землл зелена, кадЋ дрва цветаго и шуштанћ лаки зеФира кадЂ прохлађуе свћи;е ладовине, онда осећамЋ у срцу тиху лгобовБ. У лрсима стои ми твои сладкш лнкђ, а изђ очно извире по гдикон бисерна капла. У нћдрима легу се мале песме, а у свакои песмн споминћ се сладко име твое; овако представламЋ себи небо, овако раи. ЧовекЂ и нћгове мисли лгобезна мол, есу као деца: обое пенго се радо на планину, и мисле да су ближе Богу, кадЂ су више лгоди. 6л' човекЂ на планинн ближ1и небу? Hie, само е облацима ближш, и облацм, кои су одоздо црни изгледали, изгледан) горе бели и разлнваго се у кишу, тако е исто и са облацима живота и судбине: узвишенћиЂ губе они страовитостБ и црннло. Пл аннне су обиталншта слободе. (тстђ лгооезна мон прЈнгелБИце, после потопа, кои е нискостн варошгсе и човечје колебе нодомђ noKpio, почнва радо спашена душа на Арарату усамлћности. ПоданпомЂ лежи жипотђ , землн, светЂ, лгоди, вароши! вароши, ове камените колебе, у коима евакш порокЂ свое собствено обнгалиште има; овн улеплћни мравинлцм за снину бћду и бћдну слиностб; ован скупоцени звернннкЂ, у комђ наидивлћ животннћ страст|'и, иза златнм и гвоздеим решетка стреллгоћимЋ очима одаго. Bapoiuu, гди се надгичу пороцм, честолкхЈЈ.ч, завнстн славолгобЈи, сребро.поб!/!, сладостраст!а, мрзостн, освете; суете, гди свакЈи порокЋ награду ^o6ia, кои наибрже кћ CBoiofi цћли долази, Bapouiul Смеса развалина а поредка, рода и трулежи, стерпленд и очаннл, величине и нискости, узвишенн и поннжена, духа н тупоум^д, вере и Фармасонства, углађеносги и суровости.