Шумадинка

Ш 21 дериата одма после ручка далћ пошин, нисмо се ниа.ш ct чнме далћ у томђ мссту задржавати; а hi'e намљ нузкдно бмио да се одмарамо, одмарали смо се читаво пре подне, epb смо више станли, седили, и гледали оне водопа. де и вмсоке стене одђ Вазена до ђаволћ hynpie ; а друго, кодљ ђака e чудноватт, обичаи, како е трбу пунЂ и ноге су одморне. Мм смо продужили нашг> пјтђ сђ леве стране те ле. пе долине, код е бреговима као какво корито ограђена ; она е дугачка 6. сати а широка само rio.ia сата, и при ча се да е ту негда 6б1ло езеро, докђ вода hie провалила те одтекла, сада на тои долинн нма 4. села, у коима жики преко 1500 душа, и све се по већои части са белимт, смо комђ аабав.ипо. На тои лепои долини кон преко 4. хнл* стопа у висину надв коритомљ мора лежи, у прошлимт> ратнимЂ годинама делиле су три воиске мегданЂ — гди е Суваровт> предвод!о руску воиску. (Продужен1и.) БЕЗПЛАТЕЖНБШ Ј1РАКТИКЛНТЂ. (Продужено.) ЧитателБи нека се задоволћ са оинмђ именима, сђ коима су они свои разговорЂ почели. Имена неприносе ништа ириповедки. Они су дуго бмли разтавлћни. Седамћ година одкако се нису видли. За тш седамЂ година нису се заборавили , али готово никако нису еданЂ другомЂ писали. Млади лгоди брзо се упознаду, и брзо разставлгпо, млади лгоди брзо налазе себи прјателћ, или болћ да кангемЂ, младЂ човекв нема пр1нтелн. онђ има само познаника у свету; младЂ човекЂ виси са своимђ mwслима у воздуху и неосећа тште да му треба какавЂ npinтелЂ; али поредЂ свега тога што су ова двоица млади, и што нису еданЂ другомЂ писали, опетЂ бм ли су npiaтелћи, у правомЂ смислу те речи. Доста да су еданЂ на другогЂ често мислили, и да су се канили да пишу. ПоредЂ свега тога што су се одавно растали, опетЂ при састанку нису се питали, по србскомЂ обичаго, прво заздравлћ. Млади лгоди смаграго да е таи обичаи створенЂ само за старе лгоде и ;кене. „бси се ожен!о?" упмта Голотрби Иво Будалину Та ла, кои е већЂ бмо сео за асталЂ према нћму. „1 окђ !" од1Ч»вори Тале кроЗЂ зубе, ербо по моди *?орао е зубима скидати рукавице. — „Нисамв, али мислимђ скоро, а то скоро бм ће кадЋ ми буде 40. година. Штета е младЂ момакЂ кадЂ се ожени, и бриге натовари себи на главу; кадЂ се млада девоика уда, онда обично жене кажу: усрећила се; а кадЂ се младЂ момакЂ ожени, оида опетЂ кажу: штета што се тако младЂ зароби. ЧовекЂ младЂ безЂ жене слободаиЂ е, човекЂ безЂ жене, птица e безЂ гране, лађа безЂ ленгера и пристаништа, ништа нема што га гди веже. Лети кудЂ оће, чини шта оће, гди му се задрема ту и спава- Што бм л безЂ неволћ узео себи ортака, сђ киме бм морао делити гди годђ што имамЂ, па 10ште после неколико година приспеду и мали ортачићи, коима законикЂ грађанск!и, и пре нег' iiito су се родили дае сво мое иман К — кадЂ бм га имао" ове последнћ речи придода смегоћи се тако сладко, као да му у свакомЂ џепу лежи по една вексла Ротшилдова. „Ни н се нисамв omeHio" одговори Иво — „али, п о томђ сасвимЂ другчЈе мислимђ . ЧовекЂ безЂ жене ништа друго nie него суво дрво; po^io се на светл да неживп; кадЂ умре, умро е а nie знао што се po,\io. А можда бм и л срећ1ии бмо, да ме та едина ммсао nie мучила." „Ха!" повиче Тале, „већЂ знамЂ каква е то ммсао. Тм си мо-

рао бмти залгоблћнЂ, па нисн тако срећанЂ бмо да небудешЂ суво дрво. КроЗЂ ту самЂ школу и л прошао. На десетЂ места бмо самБ залгоблћнЂ, и искао девоКку, али свуда ми кажу: да е одвећв млада — па после неколико недела свака се испроси, и л играмЂ на туђои свадби, и све ммслимђ : Hie ми суђена. Судбина е чудновата судбина — ето гди насЂ судбина после седамЂ година овде при чаши в1*на опетЂ сасгави." „ И !ани смо се и разставили " одговори голотрби Иво. „КелнерЂ !" повиче Тале, н лупи бичемЂ по асталу „КелнерЂ! донеси намЂ два пржена пилета, еданЂ паприкашЂ, две uopnie шваицеркеза, два лунгенбратна, две бутелћ вјна, едну Флашу киссле воде, и за меие две бутелћ баерскоп> пива" и у одлазку келнера придода iouiTe немачки: „али доброгт, пива" „ГлаихЂ" (таки) одговори му келнерЂ и оде кроЗЂ башту као смушенЂ повторавагоћи гласно: два пржена пилета, еданЂ паприкашЂ, две nopnie шваицеркеза и т. д. „Ха мои лгобезнми голотрбми Иво, овако треба живити на свету. Besb лгобови и веселн светЂ е оваи ништа. КадЂ смо се састали да се почастимо. R самБ тн шштђ сасвимЂ онаи старБ1и. ninница нисамБ, боже сахрани, али самБ веселакЂ, у друшству, и гди е нанвећа опзсностб , nonio бм две бутелћ на искапЂ. Нигда ннсамБ оио име, коимб сте ме пре седамЂ година звали осрамот1*о. — КадЂ се nenie аоно време броимЂ да е изгубл^но. У пићу се све састои. Све што се nie осимђ воде, у обште сво пиће, то е онаи петми елементЂ, безЂ кога оваи свегЂ небл! може бмти пропао, али дружевностЂ лгодска огишла бм безн трага. Одма како се човекЂ роди, его ти комшилукЂ иде да честита, а доћи те што годђ честитати то толико значи, колико доћи те пити. КадЂ се човек -б крсти, оиетЂ се nie. КадЂ изпросишЂ девоику, удри nifi, кадЂ буде прстенЂ опетЂ даи вшо. Ha свадби нетреба ни споминдти. — Ако се сђ киме познашЂ, за срећна познанства мора се попити кон чаша вша. Ако e именданЂ или ако славишђ свогђ светца онда треба иачети буре одћ петЂ акова. Ако ce сђ киме побратимишБ безБ Bina невреди ништа, ако се сђ кнмђ растаешБ, чаша nina то е последнћ сбогомЂ остаи и срећанЂ путЂ; ако си се сђ кнме састао, сђ кимђ се дуго ниси видш, опетЂ треба чашама да се прјателБСгво понови — искреногЂ познанства ни пр!нтелБства неможешЂ имати са оннмђ сђ коимђ ниси ннгда nio. Ако кога до гроба допратишЂ, опетЂ више гроба лгоди куцкаго се чашама, за богда прости, и за здравлћ остатку. Ако си ванџнрао гпешЂ одђ радости, ако си H3ry6io службу шешЂ изђ очапши. Ако имашЂ новаца iiieji№ одб беса, ако немашЂ и ако си дугканЂ а ти гиешБ да ти се брига разгали , изђ гога последићгЂ узрока ш 'емЂ л наивнше — ето видишб да пкће •«» читавЂ светЂ. Ил' се родјо нл' умро, ил' се крстго ил' веи ^ао, свуда мора бмти по гди кон наплн, о«а, аковЂ, ил:ј цетачка Biiia. BiHo е умешано и међу сузе и међу песме " „Доста молимђ те немои ми више говорити, о ономе о чему и и знам-Б. Ту смо школу заедно учили " Пресече му говорБ гологрбми Иво: „Тм за ов« седамБ година штоси седјо у Београду, ниси ништа иа ,!М >' и посгао, остао си онаи истм, млого говоришЂ, мало mii ишђ, и у свему си лакомисленЂ." „ЛекомислеиЂ!" привати речБ оиетЂ благо1лаго .ш вми Ta.ie; „лакомислен б ! знашЂ ikto зшачи бмгн лакоми сленЂ, кадЂ е човскђ младЂ; то значи У просвећеномв