Шумадинка

n тл >:.%

185;

211

'«Ч»-

свету, ако ниси знао: знати уживати све оно iiito в за уживанћ човека створено. МладЂ човент. има нраво бмти лакомисленв. ЧовекЂ кои у младости мудруе као стаоацљ, таи ће морати у старости лудовати као младићт>." ЈВечера буде доиешена. Поедна Флаша изпразни се и разговорљ окрене се на поиитику. Гоиотрбми Иво, кои е изђ oKpymia дошао, питао е по гди што свог-б другара полако. — „Шта ми ту шапћешт." викне Тале пунећи ча шу Bina — „шта намт. е стаио за политику? — кодђ насљ е добро. Можсмо iouiTi, по едну Флашу изпити. ■Све e добро кодђ насЋ. само ioniTi> едно да е"— ове последнћ речи тако е Тале полако и уздишући изрекао, да га е едва нћговв другарљ чуо. „А шта е то ?" упита га лгобопитлБиво голотрбми Иво. „Хе, то е велика таина" продужи Тале. „Али heiiiib е мени ипакх. одкрити , а л ти се заклинћмт> да нећу никомђ казати." рекне Иво. „Та се таина састои утомв", при овимђ речма погледа i зазлЂиво око себе, да га небм ко чуо: „да ми е баремЂ .00 дуката." (.дговори Тале. „А шта ће ти?" „ИмамЂ еданЂ великж планЂ да извршимЂ.* „КакавЂ то планЂ?" „Да платимЂ мов дугове! ахЂ, кадг. на нђи поммсдимђ л одма овде дођемЂ да удавимЂ сву бригу у пиву." Подi викне Тале, мешагоћи киселу воду у eiiio: „Пи, ето како| лазихе безЂ сумнћ изђ Шамуни ? > -е пенуши, а н ћу нива, — да 6 огђ иоживи све оно што д а> лшви." И обоица празне чаше тресну о асталЂ: „о! ала добро пиво!" „о! ала е добро в'но." (Г1родужен1в.)

провести, а и тогђ вдногђ погодго е нек!и ЕнглескЈи путникб , кои е хтео онимђ истимђ путемЂ, коимт> и н, да у С икстђ иде. КадЂ самБ дошо у гостилницу, видш сама тога путника у авлш. То е бмо еданЂ отмћнЂ човекЂ, пр1нтногЂ изгледа,- чисто и одабрано одевенЂ, имао е Фине начине у обхођенго, ерЂ ми ништа nie одговорјо, кадЂ самБ га у проласку бмо поздравт. То е кодђ изображенм Енглеза знакЂ доброгЂ тона. КадЂ самв међутимЂ разумео , да е оногђ единогЂ човека, кои бм ме мого преко Кол-Дантерна провести, већЂ истми ЕнглезЂ наимЈо, одеМЂ кђ нћму сђ намеромЂ, да га умолимЂ, да ми преко тогђ опасногђ пролазка Кол-Дантерна заедно сђ нвиме ићи допусти, и да ћу и н половину трогцка вођиногЂ теглити. ЕнглезЂ е окренуо свое лице кђ брегу Монблану, али га Hie видјо. О нђ зене, инзенем!.: знакЂ, да се наша чуства олажу. Загимћ учини ми се да ће добро 6 б 1 ти , да не колико тренутака прођу , за кое бм се време мого Енг лезЂ сђ MoioMi> особомЂ болћ упознати, и смат рати ме, као да самБ му већт> представлћнЂ. КадЂ ми се учинило, да е удесно магновенћ наступило , почнемЂ и тихимђ гласомЂ, безЂ да се кђ нћму окренемЂ. — Ала е прекрасанЂ изгледЂ! Неодговори ми ни речице. fl ступимЂ ближе. — Господине! рекнемЂ му н сасвимЂ учтиво, вм до-

К Л А Р А. Долина е сервоцка прво место , кое се указуе очима, кадЂ се изиђе изђ шамунске долине. ПочемЂ изчезt.a снегЂ са вр'ова о 6 лижнби планина, и полн озелеие, кадЂ вечернћ сунце околостоеће стћне позлати, показуе ова долина веселми, али нешто и дивлб 1 и изглеДЂ. Неке ,*;олебе леже по нбои разсеане а међу нБима една гостилп. ..ца, гди самБ н 12. Н)н!а у вече дошао. И зђ ове долине може се на разнми начинЂ изићи. «Чека известна класа путника иде великимтз путемЂ, то e /сасвимЂ просто ; али и као младЂ човекЂ и желннЂ пуi _ >ванн, одбац!о самљ оваи начинЂ, да изђ долнна излазимђ . Ко е желннЂ путованл, таи тражи висиие, оће пла:.'ине, оће чудновате догађае, опасности, чуда. Зашто? едном-Б речи, то е нћговЂ начинт.. Као годђ што магарцу не пада на памеп. , кадЂ изђ суваче на пашу иде, да удари другнмЂ путемЂ, него наикраћимЂ, наиравniiiM 'fa и наиболБИМЂ, тако и CBauiK младЂ човекЂ желднЂ путовннл, нетражи другји путЂ одђ Сервоца до Ген«>а, tiero наидуж!и, наистрмешпчи, наимучнји. Трговачки пугиици, сиропродавци, стари лгоди, раде као онаи магарацЂ нзђ суваче; учени лгоди, вештаци, Енглези и л чине као иладЂ човекЂ желннЂ путованл. Зато е бмли прво питанћ мое кадЂ самБ у малу сервоцку гостилницу стушо, о путу преко планина. Казали ру ми за К олђ ДантернЂ. То e еданЂ узанЂ теснацЂ, кои »змеђу планински вр'ова Фица и подножјл брда Биста sao углавлћнЂ лежи. Тамо е стаза 'рђава, в'рЂ го и ра1авЂ n одма самБ познао, да е то путЂ за мене, и зато аклгочимЂ да одма сутра данЂ сђ еднимЂ вођомЂ пођемЂ. 1л' нг> жалостБ никаквогЂ вође nie 6 бмо у томб месту, 1ити су ми за таи посао могли когђ другогЂ показати, не-

— И н самБ готросЂ одтуда дошао. ЕнглезЂ зене по друпи путЂ. — НисамБ имао срећу, да васЂ у путу видимб. В м сте нмачно морали ићи преко К олђ де Бама? / — Не. — Или преко TIpapioHa? — Не. — Л самБ дошао овде преко Тет-Ноара, а сутра ћу преко Кол-Дантерна, т. е. ако нађемЂ воћу. Вм сте еднога нашли, тако ми -кажу. — Да. Да! Не! Шта е ово до врага, помислимђ у себи и едва самБ се мого одђ смеа уздржати. Зато одма безЂ околиша изиђемЂ сђ ФарбомЂ на меиданЂ. — Пм л' вамЂ бмло неповолБно, ако небм н мого вођу наћи, да взсђ за дозволенћ замолимЂ, да сђ вама заедно идемЂ и половину трошка платимЂ ? -— Да, бмло бм ми неповолБно. — Дакле нећу вамЂ далћ досађивати, одговоримЂ му н и удалимЂ се пунЂ усхићенн, што самБ се овако лепо забавлло. (ПродуженЈв.)

М И Р 0 ђ I fl. (Речннкт. за жнвотт..) ВосакЂ се npeeifl тамо амо, и неможе да се преломи кадЂ e угр|"анЂ. ЧовекЂ по кадЂ кадЂ треба да учи памети одђ воска. Нека му топлина буде: искуство света, и познаванћ лгодИ}. ВосакЂ е одђ сваке вере, онђ гори у свакои богом (;лЂи, и предЂ свакимЂ светцемЂ. — Шга прилћжностБ нечини! пчеле, колико су мале, нит' имаго руку ни ногу, па набаве свима лгодма толико воска, да свакш свомђ светцу т. е. CBoioii желБи може служити. —•

ВосакЂ се прев1л само кадЂ е угрЈанЂ; у онмлђ државама о едногЂ ловца, кои дивлћ козе лови, и кои бм ме мого'гди се чуства лесковиномЂ подгреваго, млоги лгоди свагда