Шумадинка

ЈУ$ 54.

У Београду, у Вторникт. 8. lOnift.

1852.

ШЖШЖДИВКА, ЛИСТЂ 3 А шшшамв, шж жпмш. УчредникЂ и издавателв Лвобомирљ 51. НенадовиКЂ.

Опан лнстт* нзлазн ВторннкомЂ н ПеткомЂ. Цена му е годншна безЂ, занитка 14. цв. а полгод. 7 цв. са завиткоич* по цв. на по свуплЗк Ко желн у Веограду да му се носи кућн а не у дућант* нлн у канцелар5к» по цв. на пола год.

год.

II У Т 1! II Ч i; A П М С М А (Продужено.) ХоспиталЂ или ХоспенталЋ tiie далеко одђ Аидерма та; кадЋ дођемо у то село оставимо готхардск!и друмт>, и окренемо на десно путагљомЋ коа е водила преко снК-аш брегова Фурке и Гримзла. У Хоспиталу вмше одт> 10 вештш лмд!и нудило намљ се за вођу, да насг. преко osbi опасни брегова прате , да се гди годћ у снегу и у стенама неизгубимо. Но мн смо изт> нашш кнвига знали у прсте шваицерску, и сменли смо се вођама. кадљ су намт. приповедали да се толико несрећнш догађан стреФлнвало, онима, кои су ишли безћ вође. Мш нисмо могли себм иреставити, да се у средини Европе може 20 одраснм лгодш изгубити. Мш оставимо готхардскји путтз на лево. ТЈедалеко ода тле на готхарскомг. путу, има на еднои високои стени краи пута неизгладимимљ писменима написано; ,,побћдителв СуваровЂ" кое означава срећнми успћхЂ руске воиске у 1799. год. — Ту е близу оно место, гди е Суваровљ 6bio одђ Француза врло стеснћнЂ. Требало е имати дз хђ Ханибала или Наполеона да се изђ такве опасности избави; СуваровЂ, кога су сђ едне стране брегови а сђ друге непрјдте лЂска воиска обколили, падне у очаннје, и то очалnie спасе и нћга и нћгову воиску. Руски гранадири почну узмицати, старацЂ СуваровЂ, коме е то првши путЂ у животу догодило се, да воиска подђ нћговомЂ управомђ бенш, легне у еданЂ нракЂ, и ка ;ке: да онђ :кели да га опде закоиаш, гди нћгови солдати, нћговадеца, починго бегкати. То раздражи воинике, на ново ударе на французе, и срећно Ш натрагЂ потисиу. ПутанЂОМЂ, којомђ смо далћ ишли нису могла кола ићи. Она се едва и познавала, ерЂ по већои части цела околина бмла е каменћмЂ покривена. Весело смо путовали о томђ нетреба нико да сумнн. Ишли смо брзо да се небм одоцнили. Ишли смо у РеалпЂ, то е бмло последнћ селце са оне стране брегова одђ готхардске стране. Нрава пустина бмла е, никога нисмо путемЂ сретали, али нисмо се ништа плашили. Како смо изашли и З ђ Хоспитала, наишли смо опетЂ па реку РаисЂ, коа е млого манн него у долини и сђ ниже ђаволћ hynpie. Што смо далћ уз' hio ишли, све е бр;ка бмла. —- МрагсЂ се почне ватати, а предЂ нама ни око насЂ ништа осимђ пустм бреговмтм и каменатм предћла невидимо. Међу овимђ високимђ бреговима, одма се смркне; и у подне;

кадЂ кадЂ невидн се одђ облака и магле. Време кое се почело меннти, донесе намЂ еданЂ HitiS и ладанЂ ветарт> кои насЂ е у прси грувао. Снћжни облаци еданЂ за другимђ спЈ штали су се сђ брегова, и ватали око нас ђ по манвимЂ брежћима свон положена , као какве воиничке чете, кое оће да обколе свогђ непрЈптелн. МракЂ се увати са свимђ , ни прстЂ предЂ окомђ Hie се могао видити. Станемо сви. „Мм смо изгубили нашЂ путЂ" рекне еданЂ изђ друшства — „ако е тако ии еданЂ живђ неће изђ овм вртлога изаћи" придода други. — Чудновато е и бмло. За четири пуна сата иаиЈегЂ ода, никога живогђ нисмо видили. Ни коза, ни крава, ни птица ни дима нигди ништа нисмо могли смотрити око наст. кудЂ смо прошли. Мм се забринемо, кое ништа друго незначи него ми се уплашимо. Млади лгоди немаго бриге, они имаго само стра. И реку Раисв бмли смо међ' онимђ пећинама изгубид и. У разговор у и у брзомЂ ходу, ни на што ни-

смо пазили. Измеђ' остали незгода и то е една бмла, да смо гладни бмли. Уморни смо бв1ли то се разуме, ерЂ ни едногЂ дана по ружшемЂ путу, и више простора нисмо прешли. Седнемо сви — и договарали смо се шта ће мо радити, мисмо се разговарали безЂ да смо се у мраку могли видити. бдни су викали да се вратимо натрагЂ у ХоепиталЂ, па сутра данЂ да узмемо вођу па да идемо далћ. бдни су предлагали да идемо далћ. Други опетЂ говорили су да наложимо ватру па да ту ноћимо, немислећи иа зиму, и на то да нигди иема ни дрвцета. Дуго смо се договарали, и инагили, безда смо могли на што годђ решити се. Колико е насЂ бмло, толвко e и мнћнја бмло. Наипосле сагласимо се, да станемо сви у редЂ, еданЂ да брои, па на кога падне 34 онаи како годђ каже онако да буде. То одма буде учиннћно, и брои 34. доће на едноп, Праиза изђ Померанје. — ,, Чуи те " повиче онђ весео, као дасмо га за кралн изабрали. Сложи.ш сте се да ме послушате, мене е случаи изабрао л самЂ земллкЂ Блихера, л незнамЂ другчје него да идемо напредЂ, па макарЂ шта бмло." „браво!" повичемо са свјго страна •— ,,али пре нег' што се кренемо" продужи онаи нека иду троица на десну страну кђ С 1=>веру. а троица кђ Западо Сћверу, да нађу гди е остала река РаисЂ, па кадЂ е нађу, онда ћемо све уз' реку, РеалпЂ мени се чини лежи близу ове реке." Одма шесторица место оружл запале поедну цигару, и пођ}' да траже реку. Да се небм у мраку и магли изгубили, они су се тамо довикивали, а мм смо се опетЂ изђ гомиле одзивали. Они су по шуштанго реку брзо нашли. Мм обучемо зимске капуте, притегнемо наше телећнаке на леђа, и пођемо да-