Шумадинка

У Btoi раду 18. Jinjapa 1855.

ЛИСТЂ ЗА

КНћИЖЕВНОСТћ. ЗАБАБУ И НОВОСТИ. Учредник-b и издавателБ v I io S ombpi. il. НенадовиКљ.

ТЕЧ. IV.

1

Ован лнсгб излаза аторннком-b н петкоагв, ц+,на му 6 за трн ЈАсеца Ч цванцнка.

fi

Ж 6.

ПУТОВДНЂ 1591. ГОДИИЕ. (продуа^еноЛ Mb« разберемо, кадт. ће се та грозна пресуда извршити и онаи дан-в изберемо леио мћсго одакле ћемо све добро моћи видити. Млого се свћта таи дант. скупило 6 бмо на ономт. мћсту, гдћ ће то двое залшблћни бшти погубл Кни. Парада е бмла као обично. кадт. кога хоће да norv6e. НапредБ е ишао на конео суд1а, за ибимћ н>.гове аге. за овима неколико аничара . по томђ водили cv младогт. Грка, коме су руке везане на леђа, а за гвозденЂ ланацЂ, шго е око врата имао, водили су га џелати. Затим1. ишло е опетх. неколико дничара, и мложество сваконкогЂ народа. Кадљ народг. види младића. подигне ужасну вику. Млоги Турци приђу му. и опомену га , да се потурчи. пакт. ће одма бмти ослобођент>; али онт. Hie !и хтћо ни слу шати. него е мирно ишао мћсту, rд1. ће пог\ блћнтн бмти. Кад-b е бмо према кући ћаи-паше, поiu.it. паша, те му кашу, да ће. ако се потурчи , несамо бшти ослобођенЂ. него ће му ? се ioiui. дозволити. да и ону лепу Гркинш за жену узме. Онаи Турчинљ тако е волт ону Гркинго, да 6w дозволш, кадт. е видЈо нћно ннунство. да и за оногљ Грка пође, само да непогине. — На то предложенћ осуђенћш младићт. савт> се стресе. Већегт. искушенн за нћгово младо срце ше могло бшти. Онт> застане. неописана борба била е у нћму, -— вћра буде ача одђ лгобави. Онт. одговори. да ће pa^ie умрети, него православну вћру промћнити; и ностонно дође на мћсто. гдћ га смртБ чека. После кратког -ј, времена доведу и младу Гркинго на оно исто мћсто. Нго су водили на еднои мазги , око нћ ишло е млого замотанш була. али она'—Гркинн — Hie 6i>iла покривена. само коса по турскомт. обичаго у витице сплетена покрила ion бидше сва леђа. На нбои бмнше црвена алБина, а око врата имала е неколико низа бисера. Нћно невесело положенћ чинило е, те е изгледала ioiuTi. дражесшн. Она кадг. чуе, да 6 бј се и онђ и она могли спасти. кадт, бм се само потурчили, и да нћнЂ заручникЂ то неће, замоли. да ioK дозволе, сђ НБиме говорити, рекавши да онђ нбои неће моћи ништа одрећи. и обричући, да ће га она наговорити , да се потурчи. То ioR се дозволи. И она са сузама почне молити младогЂ осуђеногЂ Грка, да се потурчи; ! оштђ неколико христјана, кои су близу бшли. викали су и савћтовали му, да се потурчи, ербо другогЂ спасешн никако Hie 6 бјло. Она га e тако молила. и тако са сузама заклиннла. да бм се ма-

ло лгоди нашло, кои бм могли оваквимЂ молбама ма шта одрећи. Наипосле е клекнула предЂ нћга, али Hie га могла одђ христове вћре одвратити. И онђ е заедно сђ нвоме плакао, али остао е постоннђ. ''') Турци кадЂ внде такво Јогу г нство и презиранћ нБЈове вћре, почну са ceiro страна викати: На ченгеле са тимђ псетомЂ. Христјлни су крили свое сузе, — и кажите ми. коме небм удариле сузе гледашћи овакво ужасно no3opie? П отомђ нћга доведу подђ ченгеле. гдћ му џелати скину све халБине. оси »1ђ кошулћ и гаћа, потомђ вежу јму руке и ноге, закопчаш му неке каише око тћла, и подигну га тако за едаиЂ хватЂ висине. Дћвоика, кадЂ га види. падне у несвћстБ, но одма оиетЂ дође кђ себи, и замоли да опетЂ сђ нбимђ говори, и да га последнвШ ^путЂ моли, да се п -отурчи: — и тако онз оиетЂ дође кђ јсвоме несрећномЂ заручнику. Нико неможе описати оне сузе и оне рћчи, сђ коимг ra е она молила. и опоминала на HBiosy лгобавв, и на срећу, кош ће они уживати ма у каквои вћри бмли. О нђ опетЂ остане постоннђ , и нехтћдне ce обећати, да ће примити мухамеданску вћру. Она, кадЂ види, да Hie више ваиде молити, изђ очанн!н почне ужасно бкснити и викати као звћрЂ. Наивећа лшбавБ спрамЂ нћга, преокрене се у наивећу мрзостБ. Кле. ла е онаи данЂ, кадЂ га е првни путЂ видила, називала га е иеблагодарнимЂ, безчовечнимЂ, свирћпимЂ, и да нема у себи срце човека него тигра; и напослћдку тако изнемогне, да е полумртва пала. МеђугимЂ судја даде знакЂ, и џелати на онимђ каишима подигну младогЂ Грка у висину, потомђ наеданпутЂ изђ висине пусте га, те онђ ребромЂ своимђ закачи за гвоздену куку (ченгеле), кон е на краш оштра бмла и крозЂ тћло прошла. и тако остане закаченЂ да виси. Ужаеан -б гласЂ прође крозЂ са†скуплћнми народЂ. •СадЂ е 6 бш редЂ на Гркинш. Млоге жене и Турци скупе се око нћ, и почну говорити, да се нбои барЂ опрости, и да е онаи, кои е свему томе узрокЂ 6tio, већЂ казнћнЂ. а она да е већЂ^Туркинн и да иоже живити. На то она дивлбимђ и бћсомучнимЂ гласомЂ повиче: „ О нђ е бмо мени обћ вћре, безЂ нћга нећу у христјинскои ни у турскои вћри да живимђ ." — ЗатимЂ и нбои свежу руке и ноге, смћсте е у еданЂ великји сепетЂ (котарицу), одозго noKpiro платномЂ и завежу г , па онда на едномЂ конопцу епусте е у море: мало потомђ извуку е мртву, те са-

*) Да е овакавт. АдамЂ 6bio, им 6bi ! ошђ у рак> 6bMH.