Шумадинка

ране. — После ev иамт> иричали, да e онаи несрећнми!Д!арбекирци споминн) ra га сузама; очеви и матере >на ГркЂ три дана живг. о гвозденомх. ченгеиу uncio. докг> га зуго на нћга као на образацЋ д!,ци cBoiofi Hi'e неко изг> сан>алћна v6io.

(продужиће се.)

Но ! како е много нуагно знати. како дуго треба човека испмтивати, да се непреварнмо и у самои добродћтелБИ niiroBOH. —■ превео М. Миличевићт>

Б Е Д У И Н Ђ. (краи.) Наипосле Османг. отвори очи; избавлћнћ нћгово чи-ј наше му се надприродно; онт> загрли Бедуина. и у првомт.

Г Л Е Д А ћ Е М 0. I. II о а i! Безплатежнип практикантЂ. Молимт, вает>, господине, наиман!»1и знакЂ дужне свое признателљности . кесу са постараите се, да ме учине платежнимЂ практикантомљ. сто дуката. јето већт> прођоше двћ године, како безљ плате слу-

шару благодарности свое предложи му са сузама, као

БедуинЋ се на велико зздоволбство Османово одкаже тога дара. У оваи парт> дође кћ нћима сиромашак -в еданЂ на др-

ЖИМЂ.

СекретарЋ. Треба. браико, да имашЂ стрплћна, и а самБ тако наипре < .iyasio; тн си јоштђ младЂ. Али опетЂ венои нози, огрнутЂ еднимЂ гунћмЂ савЂ у ранама. онђ се о-| иашћ cti човекг '- небрини се, гледаћемо. крену и Осману, кои држаше кесу сђ дукатима, и рекне:; llls.ibiil практикантЂ. Право му кажете, треба да има стрплћнн. Н самљ дуже време безЂ плате служт . докђ самг, се ове среће удворјо, па ту се закамени. ПисарЂ. Ако мислишђ, секретару, да се ова сиротина мало помакне. а тм навали на членове. нека мене наипре гурну кудгодЂ за секретара. пакт> ће се онда и ова дћца помаћи. СекретарЂ. БашЂ идемЂ садЂ да говоримв свима членовима редомЂ, да се сложе. па да раде и да васЂ препоруче, гд-fe преба; а се надамЂ, Bbi ћете сва троица мени скоро рећи: „хвала господинђ секретару!" (оде) 2. П о а в ђ. ЧленЂ. (секретару, кои ступа у собу) О ћато, оди? оди, сћди овдћ. (виче слугу) Д!ете! даи секретару чибукЂ. СекретарЂ. ЦрнЂ ми чибукЂ, господине, — ние ми ни до шта.

„Милосрдје мора бмти теби познаго богатми странче! Утоли гладг. и жеђв твогђ землака, удћли макарЂ едну py6ito изђ толике кеее твое бћдномљ сиромашку. една ће ми py6ia бмти доста, да одржимЂ животђ до наиближе вароши, а овако ћу морати на путу умрети. 1 ' „Нека ти буде 6 огђ на помоћт,—Одговори ОсманЂ сгрпавпш дебелу кесу свого у џепЂ: — немогу ти дати ни едне паре, а идемЂ на ћабу у Меку и Медину чакЂ изђ Дјнрбека и више новаца немамЂ, него што ми е нужно, да одемЂ и да се повратимЂ. Све што ми е претицало подавао самг, при нолазку народу, кои е благосилао мои путЂ. Жао ми е врло, али ти немогу помоћи." БедуинЂ извади изђ ннцика леба и едну мешину сђ водомђ и да сирома у. „На ! утоли гладг, и жеђв, па да идемо заедно. И нашЂ е путЂ на ону варошв. у kofo tw идешЂ; а ћу те провести путемЂ. небои се."

ЧленЂ. А шта е. што си невесео. шта ти е мало . — „Но а идемЂ врло полако. често се одмарамЂ" од-јпарница има. хвала богу, колико годђ хоћемо. говори сирома'. t СекретарЂ. Та то е зло, радимЂ и данго и нопу. па • - „А тн сћди на мо1Ђ конн , одговори БедуинЂ ( ко- опеТ1 , неможе да се све сврши. чивши сђ конл по томђ попне сиромаха узме кона за

узду и пође пћшЂ полако. „Остави га", — рече ОсманЂ Бедуину ,,да свршимо нашЂ разговорЂ. да еданЂ другомЂ докажемо" „РазговорЂ нзшђ " одговори БедуинЂ, одавно се всћЂ CBputio. Мм смо асно еданЂ другомЂ доказали. кои е одђ наши народа у храбрости, добродуппго и штедроти већ"ш. Само запамти Османе да свуда имаи добрм и злн лгодш. ОсманЂ разуме сву величину овогђ одговара и закуне се брадомЂ свога чукундћда осветити се Бедуину за нћгову продрзлБивостЕ.. Скоро му се и случаи кђ испунћнго намћре покаже. БедуинЂ бмнше тврдо заспао. КараванЂ се крене и ОсманЂ остави благодћтела (вога усредЂ пустинћ на жертву свима бћдама, па шшђ да небм сирома' БедуинЂ пробудивши се могао лристигнути КараванЂ, украде му онђ враногБ конл — сво иманћ Бе дуина. И судба га за то неказни ? Не ! — О нђ проживи у пуномБ задоволБству вћкЂ, и окруа^енЂ радостима умре.

Ч .генЂ. Ха. ха, ха, нвзшђ . авашЂ. Што се несврши данасЂ оно ће сутра; iiito несвршимо мм , свршиће они кои после насЂ дођу, кадЂ ми помремо. Шта се же» стишђ ? СекретарЂ се нежестимЂ толико, што имамт, посла млого, него што неванџирамЂ; ето четири године и 3 мћсеца скоро, како самБ непрестано на овомђ мћсту. ЧленЂ. Додуше требало 6bi да си се досада ломакао. СекретарЂ. Треба да гледате вм са президентомЂ; да се сложите, па да се заузмете, гдћ треба; л самБ иinao и другимЂ членовима Ч .генЂ. Па шта ти кажу ? СекретарЂ. Кажу сви, да ће гледати. ЧленЂ. Ха, ха, ха, добро ти кажу, и нису те преварили; и н ћу зацћло гледат«. СекретарЂ. Вм се смћете, али мени Hie до смћн; за то васЂ молимђ . отиђите президенту, онђ ће овм дана и-