Шумадинка
35
Mvatt каже: да му н!е жао што му е кућа изгорела. него ' е Јкао што му е жена, кон е дотле нема бшла, одт> стра? проговорииа. - Знатели вб , да e женск.-fi езикг, наивеће б iaro т кући ? Помнслите само какви бм несрећницм лшди 6w ; H , да жене немаш еамк*. Жена има зато езБ1«Ђ, 1 пита мужа кад-в доцкант, кући дође: гди си б«о до садв ? - да га опомене, да иде на шацу. да купи евтино дрва или брашна: ако иде у ка*ане да му чита едно пола < ата, з,а то невалн iuto чини; ако се ошн да га пмта^ тпто си такав-b несрећниче . ако троши млого новце, да му каже: узми се у паметт, човече ; и стотине други иаленм опомена — то е женски езикЂ, сбоп, кога лгоди изMbi цјлик). такве приповедке. А ние ли женсчии езикт., ан _ ђелЂ хранителБ свакога мужа. Шта друго жена са своимћ говором-b. жели учинити, него усрећити свога мужа? Жене непрестано кодђ свое куће седе, и ( вои кућевнми посао раде, а мужеви иду па траже ceđti забаве. Кадт. е наивећји посао кодђ куће, онда мужЂ утече изђ куће и седи v ка*ани, или v читалишту или у ликерџиници или гдигодђ на ћепенку пуши. и кздђ га ко годђ запита шта ради ? онђ одговори: нерадимЂ ништа, утекао самЂ само одђ куће, докђ се кућа окречи и опере, или другји кака†посао сврши. ПредЂ велике празднике као предЂ ускрсЂ и божићЂ, непресгано мужеви бежу одђ куће, а зашто? зато што има млого посла, кое све сирота жена мора да сврши и да се етара. — Шта cy r каФане него заведеша гди лгоди проводе свое време безЂ икаква посла, и безЂ икакве ползе, и свакш треба да се обазре па ће у свакомђ сокаку наћи по едну ка<*>ану. А има ли каква женска ка*ана ? шта 6w онда рекли мужеви, кадЂ 6 бј се и ми жене почеле тако свакји данЂ скуплнти, па седити безЂ посла као они што чине. И то нвима може поднети, целе године; а женама оставлћне су само месоеђе. Али жене ннгда и нетраже 6 ол 1. гђ задоволБства одђ свое куће. Оне се брину за све и велике и мале послове у кући. Жене незнаду шта е то дуго време , као мужеви. Редко е видити жену да чита новине, или да се о политики разговара; а то чине мужеви што имђ е дуго време. Зато треба мужеви да сматраго женскји сзбпсђ, као свога анђела, кои имђ непрестано показуе правнн пу тђ . и што е о. штрш женск1и езикЂ. тб 1 мђ е вбшш мужЂ срећанЂ. Друго вамв немамЂ ништа казати. Ово писмо писано за обрану женскогЂ езика, ако учредничество шумадинке печата, показаће да лк»би правду. и да ние партаично: друго вамЂ немамЂ ништа казати. Мое вамЂ име нетреба. МеђутимЂ треба ипакЂ да знате. да самх> добра жена, добра кућаница. да имамЂ добарЂ езБ1КЂ, а притомЂ да имамЂ доброгЂ и вредногЂ мужа. Али, боже сахрани, кадЂ 6 б 1 а онемила, онда мои мужЂ не 6 б 1 валло ни две паре. —- Друго вамЂ немамЂ ништа казати, ерЂ се надамЂ да ће се сваК1и, кои ово писмо прочита , увћрити, да што 6 олби езикђ жена има, тнмђ е нћнЂ мужЂ 6 олби. вредн1и и отреснш. Друго вамЂ немамЂ ништа казаги. — Само шштђ е д н у пословицу, да напоменемЂ, кон каже/ гдћ е жена туннва, ту е кућа буђава. Зато све жене треба да су оштре у говору. Треба да знаду са своимђ мужемЂ владати, кон е жена као што треба, нћнЂ мужђ . кадЂ е гдћ годђ у ка *ани или ма гдћ извзнђ куће, свакји часЂ пбјта: коиико е caTiS. Друго вамЂ немамЂ ништа казати. Али ипакЂ, кажите ми, имали што лепше , благородше и нћЈкнЈе, него кздђ оженћнЂ човекЂ , изђ наивеселЈегЂ дру-
штва, устане. и рекне: „лаку ноћЂ, идемЂ кући сама ми е жена ! " Таква чуства, треба да у свакомЂ мужу владаго. СваKift, у нанвећемЂ веселго, међу наиболЂимЂ своимђ приителЂима и друговима. при куцанго чаша и певанго, треба да помисли на свого жену, коа кодђ куће дрема . и чека до по ноћи на вечеру свогђ мужа, а неће сама да вечера —- свакш мужЂ треба таква чуства, у свомђ срцу да има, па само онакве забаве да тражи, кое може делити, са свошмђ женомЂ. Друго вамЂ немамЂ иишта казати. — " ОдговорЂ. У чредничество Шу мадинкб нfм в ништа друго на ово писмо одговорити , него да е у свему добро и праведно, и да е све тако као што е у н!,му написано; и признавагоћи. да е она мала приповћдка. у првомђ брого Шумадинке одђ 1854. године са свимђ пакостно измишленћ лгодЈи; за оправдан^е свое ставлн слћдугоћу приповедку : „— 6 дномђ човеиу запали се кућа. и нћгова жена тако се уплаши , да одђ стра' изгуби гокорЂ, и сасвимЂ онеми. бданЂ нћго†прјнтелБ сажалћвао га е што му е кућа изгорела ; а онђ му одговори : „Море nie ми жао што ми е кућа изгорела ; него ми е жао ш го ми е жена онемила." „ћути несрећниче," рекне му на то нћго†пр ]'ателЂ, „болћ е да буде са свимђ мутава , него да те псуе и учи као што е пре чинила." — ..Е, мои брате," рекне му онаи — „оно е 6 бјло цвеће, и могло се трпити. КадЂ се налготи , а она се извиче и изговорк . па после опетЂ добро; али сада кадЂ се налготи, неможе да се извиче , него гдћ ме стигне, а она ме туче. Незна се како е горе." — Ова е приповедка са свимђ противна онои првои, и учредничество радуе се што е свои листђ, овако лепо и савршено оправдало.
С Л 0 в о A'oe е aoeopio нпанскт еубернаторг. надг е адногЂ учителл у гиколску дужностг, увео. Учителго ! уводећи васЂ у вашу дужноств желимЂ вамЂ сваку срећу. В б1 имате сада предЂ со 6 омђ , наилепше и наиполезн!е опредћлете. Свакји другји чиновникђ завиди вашемЂ послу. Ваше е опредћлен1е свето. УчителЂи ствараго свакомЂ народу будућностљ; ep6f> одђ деце постаго лгоди. и како учителЂи науче децу, онака†ће но краткомЂ времену obiTii светЂ. Као што видите срећа *амил!е, благостанћ света, напредакЂ државе, почитаHie закона. и све што е добро и погнтено лежи у вапЈимЂ учителБскимЂ рукама. Строго се одђ вас -ђ тражи, да ратуете противу суевћрја, и да искорените деци изђ срца што су имђ нв!ове бабе о вештицама и вампирима нреповедале. Строго вамЂ се налаже, да одђ готра до подне у школи седите, и децу учите, да гледате да за 20 минута ручате, па no томђ одма опетЂ, у школу да идете. Ноћу сву ноћЂ да седите. и да ммслите, шта ћете сутра добро и полезно, деЦБ! казати, ерЂ вб 1 сте иао онаи на нбиви кои сће. Какво bhi ееме посеете, онаква ће будућа жегва 6 б1ти . — Законодавацт., кои своимђ законБша землго усрећи; државникЂ кои сбошмђ мудростћу землго управла, стихотворацЂ, кои чуства свои 6 лижнђи услађава, трговацЂ кои се обогати, свештеникЂ, кои слово бож1'> проповеда, и друго што е лепо и полезно. сее е то ваше учителБско дћло.