Шумадинка

У Београд .У 1. Фебруара 1855.

ТБЧ.

aSl ц

ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАБУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателБ ЛгобомирЂ П. НеиадовићЂ.

IV.

Оваа листт, нзлази вторннвомт, н петЕомт,. ц1;на му e за три м^сеца 4 цвашдака.

i JW

1 НОЗДРАВЂ -

Зато роде опрости ми,

Лчелн ова самиомк труне;

Да соколска имамт. крила,

Да несретну грдну судбу,"

Вћште гласе горске вкле,

Мод душа вћчно куне.

.lcrio Oi .l ПО момђ роду, Пћнагоћи nt »OMe миле. > пћсмама одкр!о бм, HaftTon.iie чустао свето; И честито драгомљ роду. На све стране ново Јћто. JeTio 6bi по разва.там' О д-б Неманћ до f)opi)ia; ПоходЈо србскои. царства, t'.janna мћста наиспетш. На гробу бbix' Душанову, вдно .гћто ц^ло стао; И судбу му свогтј народа До данаске описао. В-ћнацт. горди бмх, му cn.ieo, вдну п-ћсму безсмрт!н; Прок.1 niiioiiH раздорт. клети, Што србинску груд-в проб!н. г Гоплу сузу npo.iio бнх' •—• По урвинам' дал ћ пош о. ПотражЈо Обилића, а c 'b уздисом-в друге npom'o. Сву времену грдну хуку, До l)opi)iH л 6wx' клео; 4 C'b ранћиомт. душомт. хитно, На нћговомЂ гробу cbo. Н-ћму 6w се исплакао, Таина чуства сва одкрш, И на гробт, му в ^ћчну лампу, За успоменћ запа.по. Петра, Чубру, и Раића, Досител, Мушнцкога;. На гробу 6bi п пћвао, За живота ц-ђлогћ мога. Ал' небесна моћна сило, Ову моћ^ ми тБ1 недаде; Већг ме слаба н ништава, На свнету овомђ здаде.

11р1нтелн>, тм саобшти, Издишуће же.гћ мое* Саобшти ifi моме роду, брЂ е пче перо твое. Честитаи му .ltro ново, И времену бурго кан;и; И сб временомг духЋ србинства, За будућностБ болго слажи. S' Бечу

Ц.

СРЕћАНЂ ЧОВЕКЂ, (продужено) —• У Багдаду живнше знаменитии Хашемг. - Цебеии, Неброена богатства давала с\ г му подпуну могућноств задоволвиги све свое ;кел1>, ћуди. и страсти. Аремљ нћговђ бшше саставлћнЂ изђ првБ! лепотица истока. Нћгови арови 6 б 1 ли еу налунћни наискупоцћн1има кобилама Неџда и Курдистана Нћгови соколови и ртови чу г вени су бмли по целои АзЈи, одх> предћла грчке импер!е до граница Китал. Име нћгово cia.io се на истоку сниношћу наичист^е славе, и нћговг> придворнБШ куварЂ , са готовлћнћмЂ ела, надвишава калиФиногт, етвара. Хашемљ e налазјо задоволвство у добротворству и 6 бш е издатанљ као аравићанинЂ: нико nie прошао поредљ нћгове куће, а да небуде позванљ за нћговг, асталљ, и обрадованг, лепимђ каквимљ подаркомЂ. Сто сиромашнБ! лк)ди добивали су свак !и данљ изђ нћговм руку обилн}' рану , и пристоино одћло. Хашема Hie мучило властолк>б1в и завиств; онт, Hie траппо месга ни достоинства; благородно е троniio свое приходе; и усредЋ наслађенл одђ сваке руке ropflio се благосиллтћимЂ одзивима сиротинћ и обштимз уваженћмт. свои саграђаиа. цаферг^ се упути к-б нћму. epi, сви су говорили да е Хашемт, наисрећнш међу лгодма. Но ieKi. што онђ спомеие предЂ ивиме срећу, оваи повиче: — „Шта ? ти мене дрмшшЂ да самв срећанЂ — ... Мене ? . . . Tw се шалишч., л самБ наинесрећнјн човекг. међу седамдесетЂ и седамЂ sih.iioha поданика калифини. Заиста мора 6titii, да самБ н рођенЂ подђ несрећномЂ звездомЂ: нема ни