Шумадинка

едногљ дана, да се мени у кући не олучи наква годћ несрећа, и да се а ма зашто неналштимљ. У прошлии вторникђ. мои наимилш белни конб , за кога самв н дао четнри прекрасне робинћ. сломјо е ногу, игранзћн се у ару ГОче неколико мои прјателн дођу ми на ручакљ, и представи себм шта ми се ту догодило ! . . • донели на асталЂ печеногх> ћурка — а онђ прегорео ! — иетлова креста са златнимг. сосомђ , —- укварена баклава — неможешЂ у уста метути! . . . После ручка а самв истина заповед!о ударити кувару двадесетт, и петв батина по табанима, но то неможе да поврати три тако сладка ела кое е нашв стомакЂ изгубш. Штросљ пођем -б да наранимђ могђ папагаа, погледамљ а ohi > y6ient>! Мои собнми слушителБ Мурџанљ имао е доброту угннвити ногомљ to премило створенћ, и то кад% ? .— онда, кадљ е већЂ починнло проговарати доволбно и нсно: лудо,! лудо ! . . . Е, може ли ко несрећнш одђ мене 6 бгги ? . . То готово превазилази свако понвтје! ахђ , лгобезнми ЦаФере, немои ми говорити о срећи : нћ нема на свету ! Мени се шшђ чини. кадЋ не бм морао држати толику гомилу слугЈ', ртова, конн, папаган, мачкова, маимуна и соколова, да 6ti бмо доволбно срећанЂ. ЧовекЂ треба да се роди као великш и богатЂ, па бм тект> онда могао имати право поhhtie о бћдама, кое су скопчане са нашимЂ богаташкимЂ животомђ. . . " — а тм одма растераи ту гомилу па ћешЂ. . . " — Hie могуће ! ко 6fai ми онда додао местве и мараму за носђ ? . . . 6рЂ а то самЂ узети немогу. Ко бм мене забавлно и веселЈо ? . . . Видте, п самБ се po^io сђ новцима зато, да бм ме они веселили. . . Цав -ерЂ остави богаташа утоплћногЂ у чувствена наслађенн, и мученогЂ несрећомЂ, кон се догађа сђ нћговимђ мачкама , и папагаима. онђ призна да у орману те класе лгодш, нетреба ни тражити лековиту кошулго, и потрчи кђ светоме пустинБику. У скромнои обителБи, на врху вмсоке планине, НасекЂ -ибнЂ-МуаресЂ провођаше дане тихогђ и мирногЂ живота, непрестано умивагоћи свои седамЂ чланака, и удублгогоћи' се у смисао деветдесетЂ и деветЂ таин. ствени имена Алаха. Гомиле 6 огомолбногђ народа скуплнло се око нћгове he^ie, славећи нћгову строгостБ мусулмански правила, и жудећи добити едну длаку изђ бра. де нкгове, кое e по нбиномђ мнћшго , доводило у домђ среће. НасекЂ ifi е красноречиво побуђивао , да презру светска блага и живимђ бонма чертао имђ e образЂ сре. ће, живота посвећеногЂ, изклгочително благочестивомЂ размишлнванго. — „Срећа е кодђ васЂ подђ пазуомЂ," говораше пустинбикђ своимђ слушателБима. „Правовернм, одћлите себе дубокимЂ ровомЂ одђ ceiro задоволБСТва, живите по Алкорану, не пите вина, нечитаите стихове, размишлнваите данго и ноћу. и тако ћете се јошђ за живота, као и н наслађивати, наичист!омБ раискомЂ срећомЂ. . • . — Па даи ми твого кошулго , кадЂ си тм тако срећанЂ; — шане му ЏаФерЂ на уво. •— Е, прођи ме се молимђ те — одговори НасекЂ. Мон срећа не вреди ни две npe6ieHe паре, а за мого кошулго н самБ дао 5 гроша. То се текЂ тако каже араб-

ски, и каа;е се само таквимЂ будалама, као што су Аравићани. Каква е мон срећа ? . . НапротивЂ, нема човека, кои бм тако несрећанЂ бмо као а. Видишђ , готово 6 в ећЂ петнаестБ година, како живимђ усамлћнЂ на овои планини; изнуравамЂ себе наижешћимЂ уморима тћлеснимЂ вучемЂ гвоздене вериге одђ cto литара тежине, одђ кои е краинБш ексерЂ за мое ребро заденутЂ. СамЂ видишћ, в самБ придобт славу у целои Аравш тако, да сваку длаку мое браде простота за светинго и амаил!го почитуе, — а немогу да се удостоимЂ да ме КалиФЂ постави великимђ муфтшмђ ! . . . У чему е 6олб1и одђ мене онаи обешенакЂ, улизица и незналица, ХасанЂ Али-Медини, кои незна ни колико благословенми пророкЂ, господинђ нашЂ, МуамедЂ избранми, има дворова j' раго . и по колико се свакимЂ годишнбимђ буџетомЂ црнооки' девонка одређуе нћму на сваку одђ obm палата. . . . ■—- Ако е теби тако млого стало за достоинствомђ муФ1че: то ћешЂ га добити одма, — рекне везирЂ. — Дакле, оћешЂ ли тада бшти савршено срећанЂ ? — Савршено ? . . . НезнамЂ ! То е лако рећи. но за савршену срећу нуждно е човеку штогодђ више. Прво ако ме поставите муФтшмЂ , то ради мое среће морате ми дозволити да почупамЂ све длаку по длаку, браду моме предшественику, Хасану Али-Медини, кои се ус уђу е мене обишенакомЂ називати. . . . — ОдобравамЂ, почупаи « ако ћешЂ данасв , и не само у нћга. него ако оћешЂ и у cbi'h ) багдадски улема. — Друго, дозволите ми да спалимЂ на ватри, Ахмеда Али-Макшак!в, кои говори да н незнамЂ арабске граматике. Л нећу бмти срећанЂ, докђ неуништимЂ тогђ педанта, кога сви, АлахЂ зна зашто, држе за наиучешегЂ човека на свету. — Само ако ти е вола ! Спали га. — Но а бм жел1"о Јоште , да ми вм дате право поклати и изсећи у целои држави свинћ, и Хербе, кои своимђ присуствомЂ погане нашу мусулманску землго. ЦаФерЂ, побегне одђ пакостногЂ и осветолгобивогЂ занешенака (фанатика.) Раставши се сђ НасекомЂ онђ пође кђ едномЂ човеку, кои ни у што ше веровао, — веровао е само у свон умЂ, — кђ немачкомЂ философу 1охану Ернсту Фридриху ФонЂ-Штолцу. КалиФЂ ХарунЂ Али-РешидЂ бмо е, као што е познато, великш покровителБ наука и брижлБиво се старао о распространенго просвете у ceoiofi држави. онђ e uynio сву старинску грчку кнБижевностБ одђ цариградл!н, коима она Hie бмла одђ потребе, и довезао е у свое царство, заповедивши одабрати настрану Музе, Минерве, Аполоне, Аморе и савЂ класическ1и приборЂ (такумЂ) богова, и конФИсцирати ifi јошђ на граници као умну контрабанду, као предметЂ сувишне раскоши за оне: кои већЂ неверуго у Митолопго. Потоме првми систематичнми романистЂ на свету бмо е ХарунЂ Али-РешидЂ. онђ е стаао у прЈнтелБскои преписки сђ КарломЂ великимЂ, обновителћмЂ западне HMnepie и покорителћмЂ сћверне Герман!е, нћму е шилно и одђ нћга добивао скупоцене даре. ХарунЂ поклони Карлу белогЂ слона; КарлЂ као уздарћ пошлћ му, у писму приложену, за аремЂ, бе-