Шумадинка

У Београду 8. Фебруара 1855.

■У1ДДК1КД

ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредниКЂ и издавателв ЛгобоЈиир-в И. НенадопиКљ,

ТЕЧ. IV.

Оваи листђ нзлази вторвикомг и петкомг, ц-ћна му e за три >Љсеца 4 цванцика.

f

1Z.

С Р Б I И. О дђ земали елавногЂ царства, III to пропаде на Косову, Б огомђ прва Tti с позвана Да развјеш-в славу нову. Горке судбе тамногг. мрака, На твомђ драгомљ небу неста; Ту потомка Лазаревогт> Banirota суза преста. Са слободе днчнимђ вћнцемт. Tbi си данаст> украшена. Пакт« си лепа к'о невћста Предт. о.ггаромт. усрећена. На глави ти круна треггги УвЈена славе в^ћнцомг; брт, Tti си е придобила С ђ tboiom -Б слогомт. и десницомг. Свакш камент. есте име, Кога сина срца твога ; Ц1то с' oopio за с.тободу, Отечества милогљ свога. И с' тога си свуда днчна ЗемлБо драга Србу свакомт. ; И гд-ћ Србинт. 1оште страда Са тво Ј омђ се т4ши славом -б. Надт. слободне горе твое И просвћте сунце стигл о, Младо стабло спрамт. н-bra е Повисоко гране дигло, Готов!, ceaKifi и умрети По прим^ру отца свога ; ЈУ сваколг. се подмлад1о Србнн -б в1;ка ђорђевога. Будућности лепе зора, Може л' 6 б1ти да то нје ? встљ, а бож^ћ благо око Нек -б надљ тобом -б манко бд!е.

На св. првозв. АндрЈго 1854.

М. С. Србкинн.

ТИГРОВА ПЕШТЕРА. Пре неколико година дођеаи. у Перу. да по препо. руии едногБ лондонскогљ друштва, тамошнћ лагуме поодимђ. Пре него што самв се у Европу повратити хтео, нисамг. могао дуготра кће путованћ душљ обале атлантскогђ и мирногт. мора сасвимЂ пропустити, а да лгобопитство мое тимђ неползуемг. и зато рКшимЂ се, да се сђ моа два садруга. ВартономЂ и Л инколномђ , на наивмш!и и наизнатн1и американскји брегЂ Чимборасо попнемЂ. ПрвогЂ дана преноћимо. у последнЉмЂ индјннскомђ селу, а потомђ е нашЂ путЂ по онои грднои и пустои планини тамо амо кривудао. примћтимЂ како блистанћ вечногЂ снега, кои врхЂ брега покриваше, постепено у густои магли изчезава. Инд1*анци, кои су намЂ за вође служили, гледали су збунћно на ту маглу, и уверавали су насЂ машући главе, да ће се сграшна непогода надЂ нама излити. НЂиова се брига сђ предсказан1емЂ на брзо испуни: магла се нагло разсу, и почемЂ сву планину обузе, наиђе одма нека мрачноств ; воздухЂ бмнше одвећЂ топалЂ, али зато опетЂ толико влажанЂ, да е и челикЂ на нашимЂ сатовима зарђао тако, да сатови више дћиствовали нису. Вода, поредЂ кое смо ишли, сливаше се усугублћномЂ силомђ , и као волшебствомЂ падала е наипосле са стћна кђ нашимЂ левимЂ безброинимЂ потоцима. валагоћи дрвеће и шушанв, па шта више, и едну грдну 3Miro спопаде, кол се узалудно изђ све снаге упинала да iofi избегне. Громови су се орили у планинскомЂ одћку: засћнавагоће мунћ продира'у надЂ нама и поредв насЂ, облаке; то е тако изгледало , као да се у кзквомђ пламеномЂ мору налазимо. Мм се подђ бднимђ великимЂ дрветомЂ склонимо . докђ е међутимЂ еданЂ одђ наши вођа за насЂ болћ прибћжиште Tpaasio. О нђ се скоро поврати и извћсти насЂ да е едну пространу пештеру на шао. гди ћемо моћи заштиту противу гнћва природе наћи. Mbi пођемо одма кђ истои пештери, и доиста нађемо е, но не безЂ велике муке и опасности. Бура е сђ тако ужаснимЂ шумомЂ беснила, да еданЂ другогЂ nie могао чути шта говори. fl при уласку у пе_ штеру станемЂ, и крозЂ дугачку и узку одушку гледао самБ ужасно no3opie на полго. Вид1'о самв како наивмши кедри падаго, или се као трска тамо амо лголнго; маимуни и папагаи, одломлћнимЂ гранћмЂ noy6isHH — лежали су по землБи. Потоци постадоше рћке, просћцагоћ и на све стране планину. Бадава се а трудимЂ ово велико