Шумадинка

46

позор!е описати, epi> еамо онаи, кои ^ожну Америку зна. може себи оваково што представити. У овомг>, ст> правомђ тако званомЋ новомћ свету, могли бм помислити. да природа iouiTx> сву снаг\' младости притлжава, а међутимЂ чини се као да е на старомЂ свету задремала или е з6огђ старости већт> и заспала. Чимђ страовига бурн мало попусти, изиђу naiue вође наполћ, да виде, еда ли е могуће да нашЂ путЋ продужимо. Пештера, у koi'oh cshi се налазили. бмла е тако мрачна, да одђ улазка у иешгеру, дал1> ни еданЂ коракЂ нисмо видити могли Докђ смо се о недоум1 >шн> нашегЂ сгана разговаоали, буде наша пазлг>иво (тб notpeшена хукомЂ и страотно тужпимЂ звукомЂ, кои изђ дублвине пештере кт> нама продираше. ВартонЂ и л при" слушкивали смо сђ ужаснимЂ чувствомЂ звукЂ , а Линколнђ , нашЂ неразсуднБш млад .ми npiaTe.ii> , легне потрбушке и увуче се сђ еднимЂ ловцемЂ имеиомЂ Франкомт. дал 1, у дуб .11 >ину пештере, да види какво е то урлаи!.. Iloc.ie неколико тренућа, викну зачуђенимЂ гласомн и поврате се натрагЂ, и обоица су по едну прекрасно шарену Ma^ie величине, зверку, кон имадоше врло огатре зубе, у наручш носили. Очи су имђ бнле граорасте имали су дугачке канџе на шапама, и као крвв црвенЂ езикђ, BHcio имђ е изђ челшсти. ТекЂ што ifi БартонЂ погледао, одма повиче: „Праведнми Бо;ке ! Мм смо у пећини едногЂ. . . . " Но напрасно буде прекинз'ТЂ гласомЂ наши вођа, кои сђ викомђ ТигарЂ ! ТигарЂ ! " наполћ утекоше, и бр;ке болћ сђ невкроватномЂ брзиномЂ попну се на едант> BbicoKifi кедарЂ , кои е поредЂ пепггере етаао и у нћгово rpanl. прикрјш се. Таи изненаднни стра готово ме окамешо, и као из_ ванЂ себе счепамЂ мош пушку. БартонЂ дође одма кђ себи и викие, да му помогнемо, да теен&ш улазакЂ у пештеру сђ еднимЂ великимЂ каменомЂ затвори, кои е иа срећу врло близу лежао. Поммсао све већма приближугоће се опасности укрћпи наше силе; ерт> мм већЂ асно слушасмо рику зверке. и пропали бн да е стигла пре не" го што смо успћли каменомЂ врата затвприти. НашЂ посао небнаше јоштђ ни окончанЂ, и мн већЂ угледасмо споли, како у великомЂ скоку долази ТигарЂ; између шуплвине и камена оетала е една рупа, крозЂ koio смо тигра главу видили , како насЂ е сћвашћимЂ очима сматрао. Нћгова рика орила се у дублвини пештере, и н!>гови штенци одговарали су му тугушћимЂ муклнмЂ глаеомЂ. Страовитбхи непрјателг> наппз у почетку покушавао е. каменЂ са снажнимЂ своимђ канџама подићи, и сђ главомђ одтурити; безполезиостБ овогђ усилнванн умножаваше му аростБ. Рикну продирућомЂ хукомЂ, и нћгове ватрене очи изгледале су, као да светлостБ умраку просипаш. У 'еданЂ ма бмо самБ готово еклонћнЂ сажалћвати га; ербо нћга е чувство родителБске лшбави на лростБ побуђивало. Време е. да се на nl.ra пуца , " рече ВартонЂ сасвимЂ ладнокрвно, „куршумЂ ће му садЂ крозЂ мозакЂ проћи, и тако јоштђ имамо надежду ослободити се одђ нћга." ФранкЂ счепа свош двоцевку а Линколнђ свои питнтолБ, обоица управише цеви у раетолнјш на неколико педлБИ одђ Тигра. и заедно уеданпутЂ скрешу. Но ни

една пушка неувати, барутт> на валлма бмо е покисао, и докђ су га ФранкЂ и Линколнђ истресали, поетара се ВартонЂ еамномЂ заедно нашу справу за барутЂ потражити. I ако е мрачно омло, да смо тамо амо еве пузити и пипати морали. И кадЂ се н кђ малимЂ тигрићима приближимЂ, чуемЂ iilii.v звеку и на скоро спазимЂ да се зверке сђ рогомЂ одђ барута играш. По несрећн сђ нбиовимђ канпама одврнули еу бмли чепЂ, и барутч, са†по мокрои землБИ тако ее прос^ о, да намЂ више nie могао бнти одђ потребе. Кадт> ово видимо, почнемо очаавати. Готово е све изгублћно бнло. Вартонљ стави се кодђ камена кои насЂ е закланао, и бацаше свои смћлни аогледЂ на сћвашће очи нашегЂ непрјлтела, Младми Линколнђ у свомђ очаапш непрестано е викао н псовао; а ФранкЂ, кои нанвећу ладнокрвноетБ иритажаваше, узе едну штранБгу, кош е у торби ное-io , и пође , бепЂ да е кош речБ nporoBopio, у дублвину пештере. Наскоро чуемо едну загушлБиву вику, и ТигарЂ , кои е такође чути морао, збуни ее на то и већма почне бћенити. Онђ чзсђ оде часђ дође предт> рупу свое пештере, и изгледашелростно; наипосле стане, обрну кт> шуми главу, и ужасну рику подигне- Наше ивдшске вође употребе ово магноBenie, да сђ вмсине дрвета, на комђ су се налазили, на нћга са стрћлама гађаш, и доиета га ногоде, али одђ дебеле коже одскочише етреле, еамо една забоде се у око; на то скочи ТигарЂ на дрво, и када е са шапама стабло 3rpa6io, устремивши се на вмсину нћгову, чанаше се као да ће изђ корена истргнути кедарЂ. Но почемЂ му срећа послужи. те ее стрћле ослободи, мало се смири, и опетБ етане на одушку пештере. (краи слћдуе.) KAKO СУ СТАРН РНМЛЛНИ осволвали то.шке државе и покорили толике народе. Ни една држава непрети толико другима сђ освоенћмЋ, као она, код се иалази v страховитости грађанске воине. Ту сви грађани постану солдати и кадЂ се посл I. повраћеногЂ мира снле саедике, онда ова држава много болћ стои, него икол. гди се налазе само миролшбиви грађани. Осимђ тога у грађанскимЂ воинама укажу ее велини мужеви, ерт> се у обштои забуни понве они, кои имаш заслуге, и кои сами ееби мћсто изберу. То е бмо главнни основћ величине старогЂ Рима. И у наивећои срећи, кадЂ обично човћкЂ самЋ себе пренебрегава , римск1и е сенатЂ свагда дубоко мнслЈо и pa^io; и докђ е воиска све обалБивала, сенатЂ е на землго притиснуо оне, кои су већЂ бмли оборени. СенатЂ се подигао као глава и судјн свпо народа и држава. Онђ е давао сашзницима едну частБ землћ побћђеногЂ народа: тако су Риму привржени бмли кралћви, uoifi се Р имђ мало боао, а много ее одђ нби иадао; а oc.ia6io е друге, одђ кои ее ничему надати Hie имао , а мвого се нби боно. Помоћу сашзника Р имђ е воину проти†непр!лтелн водјо, али наипре су бмли уништожителБи уништени. КадЂ су имали вмше непрјлтели на врату, то еу оида заклшчили мирЂ са слаб!имЂ кон e себе за ерећна др-