Шумадинка

У Београду 11. Фебруара 1855.

ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕВНОСТђ. ЗАБАВ7 И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателБ Ли »6 омиј)ђ П. НенпдовићЂ.

ТЕЧ. IV.

Ован листт. излази вторникомг и петколт., ц-ћна му e за три згћсеца 4 цванцика.

Л? 13.

ТИГРОВА ПЕШТЕРА. (краи.) ФранкЂ дође, и Hoeio e на конопцу обадва мала тигрића мртва, кое е лодавш. Пре него што самв дознао шта ће сђ нћима да ради. баци онђ крозт> рупу обадвое, Тигру на полК. КадЂ Тигарљ види пред-в собомљ мртве свое мале штенце. почне iS превртати, н загледао iS е ћутећи са сваке стране, и кад-fc се увћри да су обадвое мртви. почне тако ужасно пиштати и урдати, да намт. се свима коса на глави одт> стра наежи. Л почнемт. лсовати Франка, за таи нћговт. поступак-Б: али видимђ изт > nLroвогљ одговора, да онђ никакве надежде Btmie нема за наше спасеше. Што се мене тицало, н самБ се ненрестано надао, да ћемо, номоћу какве неочекиване помоћн, бити избавлћни, Грмллвина лрестаде, и свћжми. разблажушћи ветарт. опетт, се у гори подиже, у зрацима повратившегљ се сунца, кишне каплБице по лишћу блистале су се као ^ia манти. Гледао самв крозљ лештерску одушку како се природа буди. МеђутимЂ ТигарЂ кодђ свои штенадш ле же. To e бћ1ла велика, господствена зверка, кое удови у свои дужини нћнои протегнути, снагу свои мишица показиваше. Изђ нћни са страшнбјмђ зубма снабдћвени че лк»сти, текла е пена. У еданЂ ма чу'се изђ далБине нека страовита рика, Koiofi ТигарЂ своимђ орећимЂ се ецанћмЂ одговараше. Наша сумна после неколико минута ислуни се. ерЂ мм угледасмо едногЂ, маићгЂ одђ пређашнћгЂ, j' великомЂ скоку кђ нама лриближугоћегЂ се Ти гра. То бмпше тигрица ! — Нћна рика , почемљ е мртва тћлеса свои тигрића смотрила, превазиђе све, што смо годђ чули. Наипосле престаде сђ урланћмЂ кое се у жа лостно муиланћ лреобрати; затимЂ лрислони нгошку на одушку да пронађе оне, кои су н1.не штенце noy6ifl.in Када нћни погледи падоше на иасЂ, сђ чрезвичаиномЂ силомђ гориши на каменЂ, и можда 6w успћла одтиснути га, да iofi нисмо предузећу са сдруженвЈМЂ усилнванћмЂ нашимђ на супротЂ стали. После неколико осуећени покушан опетЂ се Тигру приближи, као да се сђ нбимђ посавћтовати хтела; после тога обое се брзо удале, и изчезнуше намЂ предЂ очима. НБиова рииа све се сла6ie чула, и наскоро еасвимЂ престаде. ТадЂ дотрче обе наше индшске вође на улазакЂ пештере, и принуде насЂ кђ бћгству, као единомЂ средству cnaceHia; ерЂ су звћрке безЂ сумнћ на другои страни

планине јоштђ за кака†улазакЂ у пештеру знале. У наивећои хитнби одтуримо каменЂ, кои насЂ е досадЂ закланно, и изићемо изђ пећине, кол насЂ живе саранити хтеде. СадЂ наново чусмо рику Тигра, али смо брзо нашимђ вођама слћдовали, и предузмемо наипречш путЂ, кои намЂ збогЂ множине коренл, шиблн и гранн, сђ коима е бурл путЂ покрила бмла, бћгство отешчавал1е. ВартонЂ се едва вукао , и sii . i смо чешће постоикивати морали, да се не 6bi изгубио. Овако смо чита†четвртЋ сата бегали, кадЂ у едан. путЂ вика едногЂ вође нашегЂ предвозвести намЂ, да се Тигри за нама у потери налазе. Мм смо се таманЂ предЂ еднимЂ рогознимЂ мостомђ налазили, кои е преко едногЂ потока намештенЂ 6 бјо, и по комђ су само индјанци нбиовимђ лакимЂ ходомђ прелазити могли. Са стрменимЂ обалама обкруженЂ, сливаше се потокђ беснећомЂ силомђ и хукомЂ у дублБину. Линколнђ , ФранкЂ и л корачали смо безЂ икакве незгоде преко моста; но ВартонЂ 6Bianie ioniT^ на средини моста, када тигри изђ оближнћ шуме изскоче, и спазивши насЂ, удесе свое ужасно урланћ. Мм се попнемо на стћне лредЂ нама десивше се, а Вартонђ , кои едва и другу страну потока срећно достиже, извади свои ловачкш ножђ и одсече свезе, ст. коима е мостђ на обали утврђенЂ 6bio, надагоћи се, да тимђ , нашемЂ непр !лтелн) путЂ пресече. Али текЂ што е онђ таи мостђ o6a.iio, дотрчи тигрица, и хтеде потокђ да прескочи, но нћна снага недостигне, и падне у потокђ , и буде брзиномЂ воде тако о стћне оштре ударена, да се на млого комада разбила. Но тимђ , друп'и ТигарЂ нимало се неуплаши. него и онђ учини таи истни покушаи, и силнимђ скокомђ прескочи провалу. Но само е сђ преднБимЂ шапама достигао оне стране обалу, и тако преко стрменитости висећи узалудно се мучш да се успенћ. ВартонЂ , кои му е сасвимЂ на близо 6бш, пође брзо кђ нћму и забоде му свои ловачши нонјђ у прси. Лростно прикупи ужаснБш ТигарЂ сву свого силу, одулре се еа стражнБимЂ ногама о стћну, и счепа Вартона за бутину; но оваи ни наиманћ у присуствЈго духа неклоне, него сђ левомЂ рукомв увати се за едно дрво, и снажно све дублћ у прсима Тигра притискиваше свои ножђ . Све ово догоди се за едно магковенћ. Инд]'лнцб1. Линколнђ , ФранкЂ и н, притечемо му у ломоћБ. Линколнђ счепа одђ Вартона пушку кон е поредЂ нћга лежала. и тако снажно удари по глави Тигра, да ова страовита