Шумадинка

зверка свои плћнт> испусти, и стропошта се у бездну Али несрећнми миадићљ. ачину скогђ ударца непрорачунавши, оклизне се, и почемЂ се ни загпто nie придржати могао, падне у потокђ , на повргиини ноега. угледасмо га за едно тренуће, и затимљ за навћк7> изчезе. Очантелна вика подигне се изђ свјго rp.ia. Н кадх. ce одђ могг стра повратимг,, видимђ гди полумртавЂ Вартонђ лежи на краго потока. Рана, изђ кое му е крвБ кулала, 6biame дубока. Наста вече, и мм морадосмо се phuiHTH , овде ноћв провести. Индјанци наложе ватру К010МЂ 6w насЂ одђ дивлви зверова сачували. Нешто мало воћа едемЂ, и целу ноћг. безЂ сна проведемЂ поредЂ Вартона, кога дубоки уздисаи задавали су ми стра' и бригу. Сутра данЂ однесемо га у село; но при свои нашои бриги и неги, неповрати се више. ТрећегЂ дана ужасно дрктанћ протресе му тћло: подигну се v вмсину , проговори неколико неразговетнБЈ рћчи, за тимђ спусти се , и вшше га Hie бмло. Ово е бно свршетакЂ могђ жалостногЂ путована на Чимборасо. И када самг. Вартону мого последнго дужностЂ укалао, ускоримЂ што пре оваи предКлЂ оставити, кои ме е на горку тугу опоминно. и употребимЋ прву прилику да се у Европу вратимЂ. БЕРБЕРННЂ. (и.1и: хилада в вдно 6piaHi.) Гостгодинг (самЂ у соби хода и говори.) ОсамЂ саtu ' прошло, а могђ бербернна Јоште нел1а да ме o6pie. Али морамЂ га чекати. ОваквогЂ берберина вредно е имати. Докђ ме o6pie. онђ ми изприпов^да све на свету новости. Одђ како ме почео брјлти , недржнмЂ ни едне новине; ербо онђ зна више новости' него све новине. Берберинг (утрчи у собу.) Добро готро желимЂ господине. Седите да васЂ oopiaM^. Вм сте ме мало чекали. Данаске самв се одоцнјо . Морао самБ се одоцнити. КадЂ се месоеђе свршаваго, онда неможе нико у своiofi дужности бнти точанЂ. Прођоше нзмђ Фапшнвке. друго готово нема ништа ново. Прођоше и опрогитене noкладе. Милина е бнло погледати, како еданЂ другомЂ иде. и кано се опраштаго. То е лепЂ обичаи, да се лгоди на таи данЂ мире, и еданЂ другомЂ праштаго све увреде, и заричу се у лгобави, слоги и прЈнтелЂСтву да живе, само штета што те опроштене покладе врло редко падаго. GданпутЂ у години. За насЂ Србе требало бн да те опроштене покладе, у години дана баремЂ 365 пута долазе. А овако Hie ништа, еданпутЂ у години дана опран^тамо еданЂ дрјгомђ , а неизброено пута вређамо се, варамо се, и наносимо еданЂ другомЂ штету. — Таи оби чаи може 6t»i ти да е и кодђ Руса и Француза , ербо башЂ на опроштене покладе, састао се ђенералЂ руск !и ОстенЂ -СакенЂ са ФранцускимЂ ђенераломт. КанроберомЂ. и помирили се и еданЂ другомЂ све опростили. ГосподинЂ. Како можсшђ тако безЂ смисла да бр^ лвшђ ? Они да су еданЂ другомЂ опростили , не бм се после тукли, а мм чуемо да су се сутра данЂ после тога састанка одма тукли. као и до садЂ,

Берберинг. Па то е са свимђ прнродна стварв. he прјнтелви текЂ кадЂ се помире, онда еданЂ другомЂ копаго лму. ЗарЂ вм мислите да кодђ нас -ђ , или ма гдћ, кадЂ на опроштене покладе, еданЂ д ру гомђ иде и опрашта се и приате.1Ђски непридте.ш неприлтелн грли и лгоби, кои су у свађи 6 б 1 ли мире се, кои нису говорили проговоре; зарЂ Bbi мислите да е сутра данЂ веће прјнтелЂство и слога у свету; зарЂ bbi мислите да се чистмп понеделЂникЂ зато тако зове, што су све свађе и непринтелћства очишћене са овогђ света; не, господине, вм се варате. Опроштене покладе, и праштанћ и помиренћ, то су само обичаи, кои су нзмђ остали одђ наши старм прадћдова. Кои су прости и искрени бнли. Мм хвала богу нисмо Bbiiue прости, па неможемо бмти ни искрени. Само одвећЂ простЂ човскђ , може бмти искренЂ у овомђ нашемг, изображеномЂ времену. Знате вм шта е искреностб ? искренЋ бмти значи говорити свакомЂ оно што мнслишђ , бмти искренЂ значи ни наиманћ непретварати се. А то е толико колико самЂ свого срећу уб!лти. Правогт> и скреногг» моввка морао 6 бј светЂ изђ свогђ друшгва у пустинћ протерати. У свакои држави има по една уредба. коа строго казни свакогЂ оногђ кои е искренЂ. У целомЂ свету, закони и уредбе небране намЂ да мислимо како намЂ е волд; али, показуго нзмђ ограниченЂ путЂ. коимђ морамо ићи; т. е: уче насЂ , и заповћдаго намЂ, да по прописаномЂ калупу говоримо. О. да нема у свету тога закона противу искрености , то естљ, да се незабрангое оно говорити што човекЂ мисли, онда бм свакш човекЂ онако о себм мислш какавЂ есте fl вамЂ опетЂ кажемЂ да искрености нема на свету. ГосподинЂ. Та доста веће о тои искрености. Кажи ми шта си хтео нешто ioinTe казати о опроштенимЂ по" кладама. Берберинг\ А, — то самв вамЂ хтео казати , да опроштене покиаде, што се тиче опраштанв и помиренд ништа у свету незначе. КанроберЂ и ОстенЂ-СакенЂ; састаии се на опроштене покладе, опростили еданЂ другомђ , разговарали се; па сутра данЂ тукли се. Исто е тако и кодђ насЂ. Сви поврве изђ куће у кућу, изгрле се излгобе се, заедно вечераго, и опросте све еданЂ другомђ , па сутра продуже опетЂ свои посао, т. е. сутра о петЂ мрзе се, свађаго се, и ломи еданЂ другомЂ вратЂ, као годђ и пре опроштенм поклада. Тога обичан небм бнло на свету, да е сђ нбимђ икакавЂ интересЂ човечји скопчанЂ. Таи обичаи бмва безт. икакве штете и трошка, зато и трае. Зашто нема обичаа, на Форму тји опроштенн поклада, да узму кредитори свое тевтере, па да иду своимђ дужницмма , и да избришу рачунЂ, и да кажу: нека е просто; него праштаго еданЂ другомЂ оно што нипЈта невреди. Избришу са свога езмка непр!втелство, да га дублћ у свомђ срцу запишу. — Видите господине, опроштене покиаде, нису јништа друго него ново лето лукавства, преваре и свађе. Вн ммслите да само едно ново лего има, кое 1. Ннуара почивћ. Hie истина. 1. Септемврјв е МуаремЂ и Тешири, када турска и Евреиска нова година починћ. 15. Августа починћ ђачка нова година. О номђ ko нема свое куће , нћму о митрову дне и о ђурђеву дне починћ нова година. Ко радо nie ; нћм} 7 е о 1о«ангодне нова годвна. У Новембру починћ рачунска нова година; па шта се чудите да и свађе и •непр!нтелБСтва. славе и светкуго свого нову годину на о-