Шумадинка

ги душевни производи и споменици. Гди овакови податци недостак); врло 6w тешко и готово немогуће било и наиболћмљ историку и испитателго древности, народЋ иакавЂ. ма у комђ смотрешго доволбно познати и оцћннти. При оваковимЂ обстонтелствама мора се сваки и са површнимљ познаванкмг. задоволвити. Ово смо само зато иавели, да напредЂ кажемо високимђ гостима овогђ за веденјн. да нетреба одђ данашнћгЂ слова немогуће очекивати. Време кое сама за предметљ данашнћ беседе више по наклоности и лгобави кђ србскимЂ стварма него по момђ у овои струци знанго и вешгини изабрао, могне се означити као време варваретва у литератури европеиск1и ■ иарода. i После давнашнћ пропасти већЂ заборавлћни . негда цветагоћи грчки република; кадЂ на развалинама римске републике , абсолутизмЂ , самовластје и необузданоств властолгобиви римски царева неограничену монарх1 - го подигоше, и нб Ј овои нигда неоцћнимои литератури и свакомЂ слободнЈемЂ душевномЂ разв1анго ногомђ завратЂ стадоше. КадЂ е и ово нђшво неизмћрно или болћ рећи светско царство, почемЂ е своимђ грднимЂ разпространенћмЂ. сваку свезу и усредоточавагоћу силу изЈубило, као жертва свогђ безграничногЂ и претераногЋ надмоћ1*л пропало; кадЂ су затнмђ у народ. комешанго и преселлванго, више сурове и дивлћ хорде аз1атски народа цћлу Европу преплавиле, мачемЂ и огн К мђ опустои1иле. у оваковомЂ комешанго народнћмЂ. у комђ е наифише предиво бмло челичнми панцирЂ, наиболн украса npciro оклопђ и штитђ , украса главе шлемЂ. наивеће художество и вештина хитанћ перни буздована и снажно владанћ са коплћмЂ и оттримЂ мачевима, наивећа слава воиничко осваинћ туђи земалн; наиболви занатЂ и занимаше разбоиничко четованћ. —- У оваковомЂ векимЂ времену, неможе се о никаквомЂ душевномЂ разBianro народнћмЂ, о никаквимЂ художествама, занатима и умћтностима, говорити. Овомђ злу слћдовало е доцн^е и друго, религЈозно трвеић. у ово време спадаго и крстоносни походи , иои су толико милшна лгоди стали. Свемогућа и неограничена Epapxia западне цркве, подђ видомђ распространлванн единоспасавагоћи догми ове цркве, ишла е на то, да све народе и државе нћнои свемогућои диктаторскои власти подчини, да све владателћ своимђ вазалима учини, како бм онда по CBoiofi волби , свемогућомЂ буномЋ или анатемомЂ ове на престолЂ подизала или свргавала. Релнпн е бмла истоветна са државомЂ, и као што се у стара времена могло рећи нема права безЂ државе, тако се садЂ могло рећи изванЂ христјннске религ1в западнћ цркве нема ни права ни дри:аве. Подђ оваковимЂ окресностима и толикимђ незгодама и опасностима окружена и изложена налазила србска др. жава за време ићне прве величине и растени. И 6aiui> у оно време, кадЋ е у цћлои Европи свакомЂ слободн1 'емЂ развЈанго народнћмЂ путЂ препреченЂ. свакомЂ полету душевномЂ крила пресечена, — кадЂ е цела наука ограничена бћЈла наскрбно изтражаванћ и пабирчеић изђ погублћни и растурени папира стари класически спнсателн у овако незгодно време починћ велимЂ прво душевно и разшнић србскогЋ народа, и потоме у толико е оно за насЂ важше и знаменитје, у толико већма морамо оне му-

жеве почитовати и уважавати, у толико се већма , Hbioвомђ великомЂ духу дивити; у колико су они веће незгоде побћдити, веће препоне одклонити, и образованго народнБи путЂ прокрчиги знали. (краи слћдуе.)

СЛЕПАЦЂ А Л I Н. (краи.) „Ои ! Хеи ' Стои npiahe ! u повичемЂ за дервишемЂ и потрчимЂ за нбимђ. Онђ ме чуе, и одма стане. „Брате !" рекнемЂ му н „нисамЂ се сетш да су камиле одвећЂ тврдоглаве и Јогунасте када свого главу подигну, и зато ћешЂ тбх иевештЂ бмтн такве бештге као што треба управлати. fl се 6 оимђ, да нећешЂ нн са тридесетЂ камила моћи на краи изаћи — а са четрдесетЋ Hie ни мислнти , него даи tw мени едну десетину камила, да ти у томе барЂ признателностБ мого укажемЂ, и колијко засадЂ могу помогпемЂ. УверенЂ буди, прјнтелго мои? да н то збогЂ твое среће иштемЂ." „Н самБ уверенЂ" одговори спокоино дервишЂ, „да ти прјателго мои савршено право имашЂ. Узми дакле сђ милимђ богомЂ ionittj десетЂ камила по твоши волби; али немои на сиротинго заборавити, него е подпомажи колико годђ можешЂ; ерЂ зато самБ ово благо одред1 'о." КадЂ самБ десетЂ камила, по моши волби изабрао, видећи дервиша сасвнмЂ спокоина, отмемЂ ма' и сувише се обезобразимЂ. У место да благодаримЂ добродушномЂ човеку на уступлћномЂ ми богатомЂ дару, рекнемЂ: лгобезнни мои брате, будући н сђ тобомЂ добро ммслимђ, то теби самоме на разммшленћ оставлнмЂ, промисли само колико ћешЂ са тридесетЂ камила муке и главоболћ имати, зато држимЂ да ће за тебе добро и полезно 6 бјти , да шштб едно десетћ камила л узмемЂ." „Може 6 б 1 ти да имагпЂ право," одговорн онђ. Узми! али само ш на добро употреби!" — Опрости ми владателго правовернн ! Д самБ ти био подобанЂ ономе човеку, кои водену болестБ има, па ма колико uio , све е же" данЂ и никако се доволбно напити неможе. Ние ми доста 6 бјло iiito самБ већЂ двадесетЂ камила безЂ по муке измолш. него садт^ шште силнје за благомђ грамзећи наново станемЂ молакати и плакати, шштћ за едну десетину; и н !и одма доб1емЋ одђ милостивогђ и великодушногЋ дервиша, кои ме опетЋ опомене, да на сиротинго и човеколгоб1е не заборавимЋ, и да свакадЂ живо у памети имамЂ , да смо сви у божЈимЂ рукама , одђ кога свач^а срећа или несрећа зависи. О ! fl самБ му се обећавао и са свачимЂ га уверавао, да нећу себично сђ богатствомЂ поступати, већЂ човеколгобиво га на сиротииго и на друге помоћБ потребугоће бћдне, колико могу , употребити. Наипосле загрливши га, станемЂ га лгобити и на ново ласкателно молити, докђ нисамБ и они последнБи десетЂ камила измолш, и тако л одђ мога предоброга дервиша лепимЂ начиномЂ . узмемЂ и благо и камиле. I у. » „Брате ! Н 6ti рекао да tbi тво 1* омћ желвомЋ и че- знбомђ за благомЂ , претеруешЂ границу, Нека ти све