Шумадинка

63

ст, мидимђ богомљ просто буде, а блага ни мало нетребамв. мени e оно излишно, зато гледаи те се барт. тбј човекопристоино сђ НБиме усрећи, но на мое опомене никадЂ не заборави. и одђ свегт. срца пр1нтелБски ти ;келимт>, да те ммлостивбји 6 огђ одт > сваке страсти и се^ бичности сачува ! " 'Товори далћ колико ти драго" помислимђ а у себи „та Tbi има!ПЋ доста блебетлви†езикЂ, и зато ми безљ икаква затезапн и размишлвванн СЕе до едне камиле равнодушно уетупи, што у кутјици таково средство имашЋ, сђ коимђ можешЂ десет-b илнда пута веће вредности, не* го ш го камиле ст. благомЂ износе, за едан^, часЂ набавити; а да кут1ица Hie одђ тако велике важности , помислимђ да е небм толико брижлБиво Tpamio . и кздђ е нашао, брже болћ у нћдра е cartpio ? Стои! све самв до-, 6io, а и кутјк) морамЂ до 6 б 1 ти , па 6 бјло лепимЂ или насилнимђ нзчиномђ ." Тако ме е зли духЂ подбунБивао, и готовђ самБ 6bio и безЂ молбе да е отмемЂ, почемЂ самБ много лчи одђ дервиша 6 бш; но опетЂ се тргнемЂ мало? и рћшимЂ се на лепЂ начинЂ до кутЈе н нћногЂ опредћленн доћи. ЗахвалимЂ дервишу на лгобави и доброти и загрливши га рекнемЂ му: „ Богђ нека твокз доброту и^реликодушностб богато награди. Али лшбезнБш мои брате, н самв сувише лшбопитлБИБЂ. Кажи тм мени iouiTe , нашта ти она у кут!и помада ? — И а 6 б 1 те у наивећои покорности замо.но 1 — да ми шште и нк> поклонишђ : ерЂ кадЂ си се као дервишЂ света и свачега на свету одрекао, то нашто ће ти кутјн сђ помадомЂ ? " . ' ДервишЂ ништа непроговори него извади Кут1*к» и преда ми: „Ето ти е" — рече ми сасвимЂ милостиво , .,н еданЂ могу башЂ ништа неимати, и само бг.1 радЂ 6bio да тебе усрећимЂ, па да се подпунимЂ задоволБствомЂ одђ мене растанешЂ, сђ драге волћ дао бм ти шштђ uito да имамЂ, но самЂ знашЂ и видишђ да кромћ овм мои старм алЂина ништа више немамЂ, и да самв садЂ опетЂ онаи убогји дервишЂ, кои самБ бмо и пре него што смо благо нашли и задобили. „Дервишу ! Брате! Анђелу хранителго мои ! " рекнемЂ r „е дедБ садЂ подпуни меру великодушнимЂ доброчинствомђ твоимђ , и научи ме шта ћу сђ овомђ помадомЂ; кон е безЂ сумнТ, одђ велике важности, радити." „Намажи мало," бмаше му одговорЂ, „сђ нбомђ лево око, па ћешЂ тада моћи сво подземно благо видиги: но никадЂ немои да се преваришЂ, па десно око да намажешЂ ! « „А зашто небм и десно ?" запитамЂ га н„Зато, ерЂ ћешЂ ослепити !" одговори ми онђ. „Е да ! tbi желишЂ сђ тимђ да наивећу важноств ове такне, за себе задржкшЂ, помислимђ у себи; и будући е онђ ту таину наиоолћ знао, затворимЂ лево око н замолимЂ га да ми мало намаже. да се уверимЂ да - ли e тако као што ми каже. Онђ to свесрдно учнни. И када самћ око отворЈо, имао самБ шта видити, на све стране по гудурама, пећинама блискимв и удалћнимЂ мћстима неброено блвго и сваконке дрггоцћности. у наивећемЂ биистанго и трептанго, тако да ми скоро одђ силне сниности очи засенуше. Одђ велике радости упрепастимЂ се

и изванЂ себе дођемЂ, но затимЂ се опетЂ одма добро разсвестимЂ. „О ! Хо ! дервишу мои , " помислимђ садЂ у себи 5 нећешЂ ме тм обманути ! Све л добро и прекрасно знамЂ, знамЂ богами знамЂ ! Ако и десно око сђ помадомЂ намажемЂ, тада ћу не само моћи силно благо видити, већЂ и задобити, па ово текЂ важи. а шта ми е оно , што саочима видимђ." „Лгобезнми брате !" замолимЂ га а , „е дедЂ намажи ми садЂ мало и десно око, ерЂ н самв уверенЂ. да ми ништа шкодити неће ! " „Та за име Бога ! зарЂ си већЂ sa6opaBio што сзмб та казао ? немои се упропастити !" но са†нћго†npiaтелвскји говорЂ, мегш ништа непоможе. Онђ се кукавацЂ бадава трудш и мучш да ме одђ луде намере одврати па опегЂ све бадава ! И наипосле кадЂ ме свакоако поче советовати, да се н те за мене упропастителне желћ оканемЂ, счепамЂ га за вратЂ и као бћсомучанЂ продеремЂ се: „СадЂ ћу те н памети научити обешеннче еданЂ, кадЂ нећешЂ да ми желго испунишЂ ! " — О ! тм свемогући Боже! „проговори онђ уздишући:" л ти се сл» драге волћ покоравамЂ, и испунићу ти желго; но знаи да те лакомство заслепило, и зато ћешЂ морати овогђ часа ослепити." „Умукни еданпутЂ," помислимђ у себи, „таманЂ ће една и иста помада моћи човека ослепити , коа му уедно н силу дае много и сувише видити," тако самЂ садЂ ммслт, и затворимЂ десно око, кое ми дервишт,, у наивећемЂ свомђ тешканго и ндикованго, намаже ! " „О ! Владателго правовернм, на велику жалостБ и несрећу мого, кадЂ самБ очи oTeopio, у надежди наивеће благо задобити, покара ме 6 огђ , тако, да садЂ више ништа на овоме беломе свету нисамЂ видити могао. Све ма е садЂ предЂ очима тавно и мрачно постало. „Н постадо правмн слепацЂ ! " „О дервишу! брате, мои рођенми брате , " проговоримЂ ожалошћенимЂ гласомЂ „смилуи се, и учини да до6ieM^ видђ ! тм си у станго то учинити , ерЂ сву таину природе врло добро разумешЂ ! " „бдини Богђ може то учинити, призиеаи нћга у помоћ&; л ти помоћи не могу! " одговори ми дервишЂ. II на сву мок) молбу опетЂ ми пређашнћ повтори: „Н ти садЂ непомого. а лепо самЂ ти предсказао, шта ће те снаћи па не бно до тога доћи : — Tbi си ме натерао, да ти и десно око намажемЂ , при свсмђ томђ , и ако самЂ се упинно да те прЈателЂскш одђ силногђ лакомства одвратимЂ. Што е ту е. д сздђ више нреиначити не могу!" КадЂ самЂ видш да ми ништа неможе помоћи, у наивећои понизности и покоркости замолид1Ђ га, да ме неостави сама, да пропаднемЂ, него да ме са собомЂ поведе, докђ не наиђемЂ на кака†КараванЂ, сђ коимђ ћу после моћи у БагдадЂ отићи ! " О свемогући Боже! онђ ме остави moi'oh судбини, узме спого кутпо и отера сђ богатимЂ товаромЂ све камиле. Н самЂ сада као и свак1*и слепацЂ по пустинБИ тамо амо као мува безЂ главе тумарао, изђ потока у по-