Шумадинка

ево пасулв мене нигда Hie npeBapio, мора да е што украд ено — даи баби едну оку брашна оч1К> ти, да заранимЂ мого сиротинм). Жена. Ддна бмла, па ти мени погоди да мене мјжђ неволи. Циеанка. Ето и Tfai сама кажешт.. Али тм иожешЂ да га обчинишЋ. Л имамљ траве и корена, ево на, ово ти покланамЂ, то е н а в а л а, то држи подђ левомљ рукомљ, а могу ти дати п o в р а т е па да полуди за тобомЂ, али то е скупо, тога врло мало имамт>, то чакт> изђ мисирЂ доносе наши. Даи баби едну цваицику и мало пастрме, па да ти баба даде те траве, па ако се неповрати> а tbi ми плгони у очи, и кадљ ме другш путђ видишђ кајки ми да самБ циганка. Жена. НекЂ ђаво носи и таи цванцикЂ. па шта ћу радити сђ овимђ коренћмЂ. Циганпа. Утуцаи ситно па помешаи са проинимЂ брашномЂ, па кадЂ ти мушЂ заспи а ти му мети у носђ — па кажи: то изкио, а мене неиздио. — Д а и баби мало пастрме. Жена. Аиде у куину да ти дамЂ брашна, пастрма Hie 1 оштђ сува. (оду.) (завћса падне.) г. п о л в л е н i е (сутра данЂ.Ј 4oeim. Море жено, мал' не црко ноћасЂ одђ киннн — незнамЂ шта ми е. Гледаи пуни ми бркови перути^ канда самБ мекинћ лизао. Жена. Назебо си човћче — тбз долази кући panie па нећешЂ имати кинвице. 4oeihb. Право имашЂ. БашЂ одђ садЂ како се одоцнб1мђ , а ти ме псуи колико хоћеп1Ђ. — Само данасЂ немои ме чекати на ручакЂ, морамЂ ићи у село, радЂ caMi. да нешто купимЂ, па ако се погодимђ видићешЂ. 3. П о н в л е н i е. (после три дана.) Жена. (сама седи забринута.) — Али то е чудо, све ми циганка погодила. Мои човекЂ Kynio ми краву, и невиче садЂ више онако на мене као пре. Погодила ми и за крађу. И за минђуше погодила ми е да ће се украсти. Ко сме то моме човеку казати. — ЗнамЂ шта ћу. МорамЂ се учинити да самв болестна. (Узме мараму па веже главу. И како види мужа да иде, а она легне.) Чов%кг. (Уђе на врата.) А гле садЂ, шта ти е жено? Жена. (бчи.) flo мене, оћу да умремЂ. Чов%кг- Ама шта ти е за бога. Жена. (бчи.) Ло човече, одђ мене нема ништа, мени е тако тешко, ако ми овако буде шштђ неколко сати, л ћу умрети. flo човече, ао добро мое, хоћемо на вћки да се растанемо. Чов%кЂ. (Уплаши се.) Одо л да доведемЂ брзо док. тора, небои се шено 6огђ е милостивђ . (Изтрчи на врата, и оде да тражи доктора.) Жена. (У стане и почне се сменти.) Е башЂ садЂ самв се уверила, да ме воли мужЂ; али опетЂ ко му сме казати да су минђуше украдене. Ние ми жао што ће

онђ да трчи и да тражи доктора , али ми е жао што ће морати плаћати после доктору и у апотеку: али опетљ како ћу му казати за минђуше. (Види мужа да иде, и брзо легне.) ЧовекЂ. (Утрчи сђ докторомЂ) ево господине, потрчите молимђ васЂ, ево тште е жива. Докторг. (Спусти шталв и капу на столицу, приђе жени, и увати е за руку и ћути. Жена жмури и ечи.) ЧовекЂ. Шта е господине за бога има ли надежде ? Докторг. Надежде има да ће остати , али е врло опасно. Вид'те неможе више ни да гледа. (Гледа сзбјкђ.) 6 збшђ има добарЂ. ЧовекЂ. То знамЂ господине, да сзшкђ има добарЂ^ него шта ioS 6bi. да тако на еданпутЂ падне, као одђ грома. Докторт,. (Седне па нешто напише.) Ево, трчите у апотеку. Па ioS подаите свакогЂ сата по едну кашику. fl ћу после опетЂ доћи. Са овомђ болестћу ше се шалити. Срећа те сте ме одма звали, другч1е она 6 б 1 сутра 1већЂ умрла. (И мужЂ и докторЂ оду ; а жена опетЂ устане.) Жена. Сирома мои мужЂ, садЂ ми га већЂ жао, изкида се одђ стра. Неправедне су жене кадЂ се туже на свое лшде да iK неволе. — Али минђуше? но мене, ко му сме за минђуше казати, ето мое комшинице, већЂ е чула да самв болестна. (Легне одма) (комшиница уђе у собу) Комхииница. Куку мене , па Tbi башЂ лежишЂ. Жена. (Наипре бунца, па после отвори очи.) Ло сестро, одђ мене нема ништа. К.адЂ умремЂ обуците ме лепо. Опашите ми онаи свиленми кушакЂ , да га понесемЂ са собомЂ, да га неноси друга. Оне позлаћене минђуше — ло, молим' те мети ми у уши оне минђуше, да видимђ за живота, ербо мои ће човекЂ оставити другои жени, неће спремити самномЂ. Комшиница. (Тражи минђуше.) flo, па нигди нема минђуша. fl знамЂ овде су увекЂ станле, али сада ш нема. Жена. (ОпетЂ занесе се и бунца.) Минђуше минђуше! (пипа уши.) МужЂ. (Утрчи сђ медециномЂ.) Шта ради ? Комгииница. Ето шта ради, незна ништа за себе. Непрестано иште минђуше, жели сђ нБима да се сарани. Мужг. (Пошто ioJi дао медецину, тражи свуда минђуше.) Гледаи чуда! нигди нема минђуша. За цћло су украдене. Хеи, ко iofi сме сада то казати ? Жена, (Поврати се мало и отвори очи.) Минђуше мое даи те ми; оћу да ме сђ нвима сараните. Муж-Ђ. Али нема нигдћ минђуша. Жена. (Плаче.) flo мене, ето већЂ почео да Kpie мое ствари, да остави кадЂ се опетЂ ожени, да му носи жена. МужЂ. Hie o^iro ми жено, него нема нигдћ минђуша. Гледаи само да оздравишЂ, а минђуша хвала Богу има доста у чаршш.