Шумадинка

Ј !>еоградЈ 1. Марта 1855.

ЛИСТТз ЗА КНБВЖБВНОСТћ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателБ ЛгобоиирЂ Н. Нснадови^љ.

ТЕЧ.

IV.

Оваи листт. изиазн вториикомЂ и петкомт., ц^зна му 6 за три м&сеца 4 цванцика.

Ж 18

С Л 0 В 0. (краи.)

|зила ое текЂ ио варошима ио една нормална школа, данасг, већг> имаде у Cp6in близу до 400 основнб1 школа, Три полу-гимназЈе , една Гимиазш сб Ј1ицеумомт> овде у

Напоследку и матер1алво благостанћ nie изг. ви Д а |Београду, Eoroc.ioBia, воена Академја и землћдћлска шкоизгуб.1'ћно, ово намг> доказун) толики маидани и рудоко-ј ЛЗ) Тополивница у Крагуевцу, копанћ и топлћнћ бакара пнћ кое су шштЂ подг. првимв кралћвима србскимЂ о и гвоа{ ђ а и вообште метала у Маиданпеку —числоучећи творене. одт> кои и данасг> трагови и развалине стое. Ово су ввЈсоиопочитаемо сабранЈе, само уобште и кратки наводи за површно осветлћнћ душевногљ стана србскогЂ народа онога времена , о коме 6t>i се много нмше, и прострате говорити могло, кадг. небн кругт, и границе данашнћ беседе прелазилп. Изг> obw неколико неоспорими извода, говорни!;г> ласка, да се сваки лако увћрити могке , да Срби Јоштг> у оно време, нису бмди простг>, суровг, и неизобрагкенЋ народг>, него да е напротивЂ еданг> одг> првм поборника на полго душевногљ изобраа>енл бмо. Питанћ на комг> бм степену, данасг> после мало непуни 500 год. србска дршава станла, какву бш рол\ г она данасг, у свету играла, да се у ономг> станго до данасг> непрестано развЈнла, ecv само побоаша и смирена осећана. Н чомђ варварскомг> силомћ притиснути, морадо смо подлећи, каквомг> судбиномг> или чјомђ смо кривицомг> овако казнћни, ше наше испитивати, доста на томг>, докле смо ми . подђ немиломЂ владомЋ варварски освоителн, наинечовечн^е злоставлани, тиранизирани и свакомг, насилш> и своеволБству аничара и ^aia изложени 6 б 1 ли , дотле с у ее други народи европеиски слободдо и безЂ икакве препоне разв!ати и изобрангавати могли. Зато се нетреба нимало чудити. кадЂ видимо на комђ се степеау како душевногЂ изобраа;ена наука и художества. тако и матерЈалногЂ благостана неки други народи евронски наоде, спрамЂ кои се мн текЂ као почетници

понвлгоемо. А и

нисмо ништд nbirue него почетници. ep-b

20 и 30 год. у народнБои просвети, изчезаваго спрамЂ 500 и хи.1нд\ година. СрбскомЂ народ\-, пре 50 година. докђ нис\ г храоромЂ мишицомђ безсмртногЂ Карађорђа и доцшб Милоша, челични ланцц подђ коима e народЂ србскји горко стенао раскинути, и онђ после дуге борбе и крвопролит1 - а неку сполншнго независимостБ и внутрену слободу A o6io — не само да е свакш п у тђ кђ слободномЂ разв^анго и матерјнлномћ благостанго препреченЂ. него му е и самЂ нјивотђ свагда у наивећои опасности 6 bio. За кратко време овогђ слободногЂ суштествованн кодђ насЂ е заиста доста учинћно. Пре 30 година нала-

се младића сваке годиие знаменито расте. В. Правителство и народЂ србски доста знамените жертве на ову цћлБ приносе. Али ово све и треба и мора да буде. Данзсђ већЂ Hie вмше време за полагано напредованћ, ерЂ су дрз 'ги далеко предЂ нама измакли , мм морамо гигантске кораке чинити, ако смо ради , да одђ други преплавлћни . угушени и прогутани небудемо. Треба еданпутЂ и Србинг> да упозна, да су данас -Ђ , како за матершлно благостанћ, тако и за Физически и слободанЂ обстанакЂ, наука и художества исто тако нуждна. као и лебЂ и вода за одршанћ здравла. И стина да се може неко наћи , кои ће рећи да у природи нема скока; али између скока и времену сходногђ брзогЂ напредована треба правити разлику. Нетреба до века викати ,,Hie овомђ или ономђ шштђ време, мм нисмо за ово или оно шштђ дорасли, или ше јоштђ то за Cp6iro" Овако могу говорити само они, коима е непознато, шта науке и художества данасЂ у свету чине, и потоме ове достоино уважавати незнаду, или коима штедра подашноств оскудћва. Прошло е време изгово. ра. Све што е за другога добро и полезно , то е и за Србина. Србинт> е исто тако за сваку науку^и х\ г дон;ество дорастао и способанЂ као ЕнглезЂ ФранцузЂ и НемацЂ, или кои му драго другш народЂ, и сама клима и поднеб1*е нечине у obom ^j смотрен1го никакву разлику, зарЂ се небм могле оне исте науке кое се пр^даго и уче у Паризу ? Лондону Бечу или Берлину, исто тако предавати и научити и v Београду. само даи средства, што негда нисмо могли то садЂ можемо, препоне су све уклонћне , Cp6ia хвала богу данасЂ сваку слободу ужива , само крћпка и постоана вола пакЂ е све задобивено. — Нека отвори народЂ свое благаинице, и нека сваки само по могућству са штедромЂ рукомЂ на олтарг^ просвете жертвуе, пакЂ ћемо онда и мм за иратко време све оно имати сђ чимђ се данасЂ други народи диче и поносе; само некЂ нико немисли, да се ово све са малимЂ жертвама постићи може, политичне мћре овде незадоволаваго, за велике цћли нз г ждна су и велика средства. И текЂ онда кадЂ Cp6in како на боиномЂ полго. тако и на полго вћштине наука и художнства доволвно свои по-