Шумадинка

70

борника имала буде. Кадг. у овои краснои землви Cp6in, радиноств науке и художества процветаго, кадЂ пребогато нћдро србске землћ у свакомЂ смотрен1го изцрплћно и на нашу ползу употреблћно буде. Кадт> ова свакимЂ благомљ обилна Срб\и у красну башту претворена буде; онда можемо казати да смо оно довршили, што су славни Неманићи започели, да смо завћтљ нб1овћ испзнили, и онда ће се текЂ у подпуномЂ смислу славити СрбскЈи Просветителв Савва на млога и премлога лћта. ♦ Б Е Л А Р У Ж А. (сг н&лачкогт..) I Првии ЛнуарЋ године 1850 већЂ е настушо бмо. По улицама престолне вароши М. јогптг. е све живо било. и изб поедини кућа разлего е се ускликЂ веселм друагства, надалеко нрозЂ ведру, ладну зимнго ноћв. У еднои одђ главнБт улица, првми катЂ едне, палати подобне куће, бмо е величествено осветлћнЂ, гди су мимопролазећи застаикивали, и звуке озгодолазеће музике бала слушали. ПредЂ вратима, кон су бмла окићена светлећимЂ се >i>eнћрима, станло е 'неколико кола , изчекивагоћи на госте, кои се нису могли лако изђ круга тога увеселенн отргнути. На звонари близулежеће катедралне цркве изби два сата, кадЂ некЈи човекЂ у велико апунџе ув1енЂ , ступи кђ едномЂ одђ служителн, кои су се кодђ степена разговарали. „Прјлтелго, ко обитава у овои кући ? " упита онђ тихо. .,Совћтниковица СимонићЂ" бмо е одговорЂ. ,,Па прави ли она ово веселћ и игранћ ?" запита странБзи брзо. „бсте она господине ! " „То се добро слажеРече онаи у нпунџету, потомђ благодари за дато му извћстје; пакЂ брзо ступи у осветлћну авл1№. Служкинћ и богато обучене слуге, трчали су низђ простране, ћилимима застрте степене горе и доле , и неосврћући се на овогђ , сада дошавшегЂ. По нвиовои великои хитнби видило се, да вала многоброино другкство послужити. СтранБШ е неко време сматрао ово хитно тумаранћ, и чинило се, као да е 6bio нерћшимЂ , на кога ће се одђ овм обратити. КадЂ, одђ еданпутЂ ступи изђ еднм врата некш сћдми служителв , носећи у руци лепу корпицу сђ малимЂ китама цвећа напунћну. Странми, кздђ види тога старогЂ слугу, обрадуе се. „ђорђе!" прошапће онђ . СтарацЂ дигне главу , и зачуђенЂ ступи му ближе. Испитугоћи сматрао е онђ лице овогђ странногћ, у нпунџе замоганогЂ човека. „Господине," проговори онђ, „н незнамЂ, ко ми ту честв указуе " „ђорђе, старми npiflTe^ro. зарЂ ме заиста Bbiiiie непознаешЂ ?" „Не. никако" одговори старацЂ. „Овде вамЂ се немогу казати — одведи ме у каквз 7 собу, гди ћемо сами 6 б1ти." СтарацЂ отвори она иста врата , на кон е бш изишао ; садЂ су се обоица налазили у простои еднои соби. кон е сђ зеленомЂ лампомЂ осветлћна бнла. СтранацЂ

скине свого капу, спусти нку одђ нпунџета натрагЂ, и *садЂ се нћжно. бледо лице човека, кои е тридеств до тридестљ и две године могао имати , покаже. СтаромЂ ђорђу изпадне корпа изђ руке одђ радостногЂ удивленн. „Боа:е !" повиче онђ , „смемЂ ли моимђ очима веровати, — господинђ ФранцЂ ? ? " „Л самБ , добрБЈи Ј>орђе," рекне ФранцЂ, сгарцу лгобезно руку пруживши. „ФранцЂ ОсбекЂ стои предт, Т0б0МЂ , СТ ј душомЂ и тћломЂ." „Ахђ , опростите . драгји госиодине , што васЂ одма познао нисамБ; већЂ самв остарјо и осћдш " „А и н самв се променш, ел ? Кажи слободно, да е мон цве>агоћа оол лица већЂ изчезла, и да л болешлБиво изгледамЂ. Но манимо се тога , мон старвш, добрБш пр1нтелго ; благодаримЂ случаго , кои ми е помогао кућу ову и у нбои васЂ наћи. Пре едногЂ сата н самБ дошао сђ пута. У гостилници дознамЂ , да богата удовица СимонићЂ . кои е пре годину дана изђ Хамбурга овамо се доселила, наолизу обитава, и да данасЂ приликомБ наступанн нове године снннђ балЂ дае — за то оћу да ову прилику употребимЂ, и да се са сестромЂ могђ почившегЂ отца састанемЂ, пакЂ ћу сутра са зоромБ, далћ путовати. У чини да се састанемЂ са мошмђ теткомЂ, дода брзо ФранцЂ, „пакЂ ћешЂ ми сђ тимђ такову услугу показати, за кого ћу ти вћчно благодаранЂ остати." „ЗарЂ нећете кодђ насЂ неколнко барЂ дана остати ? " запита ђорђе. „КадЂ 6 б 1 6 б 1 ло могуће, л се небБ1 дуго затезао; ал' свак!и ми е сатЂ скупЂ. ђорђе. а морамЂ самЂ желити, да ми мон тетка потаино састанакЂ дозволи, и да нико присудств!е нћногЂ сестрића не примћти; и не дозна." „ЗарЂ ни РобертЂ, единБ1и смнт. ваше тетке ?" „Шта зарЂ е РобертЂ овде ? " Запита ФранцЂ зачуђенЂ. „О нђ е пре месецЂ дана дошао , и ову ће зиму кодђ матере провести. Оваи балЂ e нћгово дћло. Госпол зацело nie на то мислила, да тако снино веселћ чини, почемЂ шштђ ни година дана прошла ше. одђ како е Г. СимонићЂ умро. У овимђ салама надЂ нама, сама е богата госпоштина ове вароши скуплћна , а господинб РобертЂ Hie хтћо штедити, већЂ е показао, да е онђ единБШ наслћдникЂ, славне и велике трговачке куће Симонића." ФранцЂ е сђ мутнимЂ погледомЂ стано предЂ старцемЂ: и слушао га. „РобертЂ е овде !" шаптаое онђ у мисли задублћнЂ. „Н самБ мис-iio, да се младми поглаварЂ трговине те, у Хамбургу налази. „ђорђе" рече онђ далћ , „н имамЂ узрока, да мое присудство одђ Роберта дотле KpieM^. докб се са нћговомЂ маикомЂ не разговоримЂ. Тебм се повћравамЂ, ерЂ знзмђ да си tbi момђ почившемЂ отцу, кнБиговодителго умрлогЂ Симонића вбшш пр !нтелБ него слуга бмо. ђорђе, л имамЂ наипретежше узроке, да мое присутствЈе у таиности држимђ, и да што годђ могу брже, далћ путуемЂ." „ В б 1, вб 1 сте овде ! " рекне тронутЂ старацЂ, узевши младића шштђ едномЂ за руку. „Заиста е бмо вашЂ отацЂ мои прЈнтелБ. Мм нисмо . имали таинБг, еданБ одђ другогЂ , и често смо о вама , говорили — — "