Шумадинка

71

ћути. ђорђе, ћути!" рекне тужно Францх,. fl знамЂ шта оћешЂ да кажешЂ. Ако а некадт. могђ отца на небу опетљ видимђ , то ћу му за оно и одговарати, што му е у нћговимЂ последнБИМЂ данима бригу причиннвало, Време пролази ! " дода онђ узнемиренБ , могу ли н твои повратакЂ овде очечивати '? u ..Приправите се , да еа госпојомћ Симонића говорите ! " ђорђе помогне Францу , те оваи свое путничко ппунџе скине, потомђ узме свош корпу cx> цвећемЂ и изиђе. „Сирома младићЂ !" говораше онђ сзмђ у ходу. „Готово бм мис.но, да нћгово бледо, суво лице, и нћгови немирни погледи потврђуи) оно, што се о нћму сумнн. Како е цветагоћи и лепЂ бшо онда. кздђ нзсђ е последнби путЂ nocfeTio - —- садЂ га заиста иебм могао познати. Милостива госпон мора га примити, па макарЂ а морао какво лукавство употребити, да га св нбомђ саставимђ . Та сирома ФранцЂ сб1нђ е н К ногђ брата, а могђ наиболћгЂ npiarenfl • " ФранцЂ ОсбекЂ ходао е немирно у соби доле и горе. Н. С тупимо садЂ, на по' сата пре одђ ђорђа у снино украшену главну салу удовице Симонића. Домаћица и гости. као да су се утицали, да већи и већи луксузЂ и богатство покажу. Великш брои млади госпа у наидражестшемЂ одћлу 6i»io е ту скуплћнЂ; ту Hie 6 бмо главе, кон) nie блистакзће се цвеће. нити груди . кое H ie кака†драгоцћнми одђ дЈаманта нанитЂ украшавао. ПаризЂ и Лондонђ дали су свон наискупла рува за ово веселћ. Вечера е бмла прошла, и шампанћромЂ угренни гос.ти, предали су се са правомЂ ватренОмЂ тежнБомЂ брзои радости игре. Уморни старци седили су по собама при игри, или за асталима, кои бендоше иатоварени Флашама, пунБШЂ вина. С б 1 нђ домаћице РобертЂ СимонићЂ, стаао е са скрштенммЂ рукама у угнућу едногЂ прозора, и гледао е замишлћно у игру. Чинило се, као да онђ obo свеобште веселћ недћли, кое е онђ самЂ, своимђ богатствомт, спреMio. Са мутнимЂ но ватренммЂ погледомЂ , прат !о е онђ еданЂ игран)ћ1и парЂ, кои е изђ два , едно другомЂ противна лица саставлћнЂ бмо. ИграчБ бмо е човекЂ одђ свои 40 година; онђ е имао на себм елегантно одћло за балЂ, одђ врло отворене бое, и са†е окићенЂ 6tio златомђ . Лице му е бмло сасвимЂ голо. но изпрекрштано млогимђ борама, кое су се збогЂ непрестаногЂ смешенн 10 штђ нснје з'казивале. Нћгову прилично дебелу главу украшавала е црна парока, кои е надЂ челомЂ као каква перушка изгледала. Нћгова играчица бмла е наилепша госпа у дружству ономђ , премда nie више сасвимЂ млада бмла, и нећемо се преварити, ако нћнЂ вћкЂ на 22 године процћнимо. Она е бмла просто у црну свилу обучена, тако, да се нћнЂ величественми стасЂ свагда у кругу играгоћш разликовао одђ други. Нћна е нога наиманн бмла одђ cBiro, кое су се тогђ вечера по патосу крећале. На ићномЂ снћгобћломЂ округломЂ врату свћтлш се танакЂ златанЂ ланацЂ сђ еднимт, малимЂ крстомтз. Нћне пуне груди украшавала е една проста бела ружа.

одђ потмулогЂ сребра. Као што е изразЂ нћногЂ лепогЂ лица, 6 б 1 ло е и нћно движенЈе мирно, алЂ одђ неописане милине и величества. (продужиће се.)

БЕРБВРИНЂ. Господинг. ОпетЂ морамБ да те псуемЂ, што си дошао тако рано ? БерберинЂ■ (Извади сатЂ) ево гледаите ни минутЂ вБпме ни минутЂ манћ, управо 8 caTifi. а у толико рекли сте ми да вамЂ свагда дођемЂ. Господинг. Hie то истина, на момђ е сату текЂ пола осамЂ сати . а мои сатт, нелаже. Л мои сатЂ CBaKiit данЂ дотеруемЂ по торонвскомЂ сату. Берберинг. То васт, баиЈЂ онда сатЂ наивише вара. — Знате вм шта су сатови ? Сатови могу се уподобити лгодма и нђшвои памети или нбјовимђ мнћнјдма. Онаи човекЂ нека се неФали млого са својомђ мудростћу. кои свое мнћше свак1и часЂ по туђемЂ мнћнЈго управлн. ЧовекЂ кои нема свое сталне памети и свога искуства, таи ни очему неуме rio своемв разуму да суди, него свагда разпитуе како онаи или оваи већш господинђ mbic.ih, па тако и онђ ммсли. Како 6 бi то могло 6 бпи да онаи сатЂ, само зато што е на торнго, што е великш, и ilito е вб 1 соко подигнлтђ, мора истинито и наиправ!е означавати врел1е. КадЂ вб 1 тако слепо веру'ете ономђ великомЂ сату; то 6fai вб ! валБда веровали и онммђ лгодма кои су одђ судбине на вБ1оока места поставлћни, да они 6 огђ зна шта неистинито кажу. Господине, малБш сатЂ у џепу, кои кадЂ показуе колико е сати неправи ларму и нелупа у велико звоно, правилше може ићи него сви они велики сатови по торонБнма. Исто тако и еданЂ малБШ човекЂ, може о чему болћ мислити и болћ пресуђивати, него гдћ кои. кои cy r близу кралћвогЂ престола. — Ко нема у свомђ џепу добарЂ сатЂ, и ко се неможе на свои сзтђ ослонити; таи свагии часЂ гледа колико е сати на торонго. То толико значи, колико: ко се неузда у свого паиетт, таи разпитуе о свакомЂ предмету како друпи о томе ммсле. Велики сатови на торонБима , нису ништа друго него великш, познати и у власти лгоди. Већина управла се по тбшђ великимЂ сатовима ; а кздђ кадЂ и принуђени смо да се по нвима управлнмо. Ласкателви дотеруго свое сатове по торонвскимЂ сатовима; они да чуш сздђ у 8 сати да на торонго изб1и 12 сати. ohbi 6 б 1 одма свое сатове на дванаестЂ натерали; да ме болћ разумете, то значи: ласкателБИ придворнБ1 немаго нигда свога мнћшн и свога убћђенн, они су створени само да своа мнћнја управлнго по мнћш'го свои кралћва и свои министра; т. е. они нав, : нго свое сатове по сатовима кои су велики, и кои кадЂ оглашуго време далеко се чуго; и онда и они сатови на торонБима, кадЂ виде, да се сви сатови по нБИма управлнкк немогу нигда право ићи; а при,томђ ће опетЂ свагда мислити да Hafinpasie иду. Сатов и, што су на већои висини, и што су већш, тбшђ већма греше, ербо cv изложени ветру и прашкни. — Велики сатови на торонвима, могу врло добро ићи, када се управлнго по малимЂ сатовима, а мали сатови када се о" петЂ управлнго по сунцу, а сунце е правда бож! - н кое нигда нелаже. Нисте bbi нигда видили лепЂ. златанћ и врло скупоценЂ сзтђ гдћ иде погрћшно ? Нисте bbi видили