Шумадинка

78

„Н самЂ сђ томђ намћромЂ дошао , да се са сестромљ мога доброгт. отца састанемт>; ако ли ме и она одб^е, то в у кући мои едиив! сродника на овомђ овету, ништа више тражити немамЂ." Удовица e уплашено, напрасно ово преображенћ лица свогћ братића сматрала. „Посћтите ме опетљ сутра у подне!" промрмлн она. „Десетт, е минута доста , лгобезна тетко! " молт e ФранцЂ ст> видимимђ некимг. страомЂ. „Д морамБ путо" вати — к „Ево новаца !" повиче Робертг, извадивШи свого скупоцКну и пуну кесу, и бацивши е предг. младогЋ Осбека на патосЂ. „Путуите господине, путуите ct милимђ богомб ! " „То е премного ! " повикне ФранцЂ са загушенммЂ гласомЂ, и дрктећи цћлимЂ тћломЂ, ступи еданЂ коракЂ натрагЂ. Роберте, тм си нитковђ ! " придода далћ са у« сЈннимЂ погледомЂ, кои су нћговомЂ бледомЂ лицу ужасанЂ изгледЂ давали. „Мени , мени бацашЂ предЂ ноге твого кесу као каквомЂ просвку ? fl самБ хтћо заборавити; но тш мое сећанћ силома поджижешЂ. -—■ " „А чега се то поминћ господинђ ?" запита РобертЂ, ужасно разнреногЂ Франца са поругателнимЂ погледима мер ^ећи га. „Да половина тогђ иманв, коимђ се господинђ СимонићЂ предЂ светомЂ хвали, мени принадлежи! G ctb , господине, н знамЂ врло добро, да е мои отацЂ нешто вмше, него кнвиговодителБ свога зета бмо. У овои су кеси украденм новцм! " Дода онђ гурнувши кесу ногомђ одђ себе. „Задржте ifi bbi , нека навашои души гору као оганБ пакленми! В зшђ е отацЂ старогЂ свогђ кнбиговодитела дао господскш саранити, све су новине пуне бмле описиванд сниногђ оногђ погреба и смртне обаве, и нћгова се вћрностБ авно споминала, ал' новцб 1 нћгови остадоше таино у каси. КадЂ caMt а мое право тражити почео, мене за безумна прогласе — " „А н ћу таи прогласЂ потврдити! " рекне Робергљ ладно и спокоино. „Кои се усуђуе мртваца у землБи псовати и безчестити, таи е безуманЂ. Мати , тм си господарЂ у кући, — н очекуемБ твого заповћств, ако нећешЂ тм, в ћу изићи изђ куће." Пуни образи удовице баху мало побледили, но са важнимђ смешенћмЂ проговори она: „Сирома мои братанацЂ има ту погрешну ммсао, да е нћговБ ота!\Ђ потаинми ортакЂ могђ покоиногб мужа 6 бш, онђ неће никако да вћруе, да е онаи само првб1и кввиговодителБ бмо. и да е зато годишнго плату одђ хилнду талира примао — лепЂ новацЂ за поединогЂ човека. Но оканимо се свађе — правичностБ мужа могђ 6biла е превећЂ позната, да е неможе еданЂ лакомисленБш човекЂ тако лако упрлнти и оцрнити. Да се пзкђ небм чинило, да самБ л рада, да сђ поклонима стару погрћшку оперемЂ, то дижемв мое руке сасвимЂ одђ господина Франца — гди е блена ? Оћу да идемЂ да спавамЂ." Она зазвони у едно звонце кое е поредЂ нћ, на ед номђ асталчићу 6 б 1 ло . На таи гласЂ отворе се врата одђ оногђ кабинега, и блена изађе.

„Госпо! Госпо !" повиче ФранцЂ удовнци са ужаснимђ усколебанћмБ. И хтћдне и далћ нешто говорити ал напрасно, као да му се сво тћио и душа окаменнла, гледао е укочено у дошавшу блену. Лготина матере и смна тако e велика 6 бјлз . да они садашнћ станћ миаде девоике, кое е нбиоволпз сасвимх. наличило, ни прим1>тили нису, као ни пуноважећш онаи погледЂ , коимђ е она у Франца погледала. У исти ма дала му е она са дрктећомЂ рукомЂ сво Ј омђ знакЂ на белу ружу ону на прсима нћнммЂ. Таи знакЂ дћиствовао е као какво чародКиство на окаменћногЂ Франца; нћгове черте лица оживе, у ладносветлећемЂ оку нћговомЂ укаже се суза , и, обе руке притиснувши на груди, трудјо се напрасно полвленћ радостногЂ чувства да угуши. Са пречовечнБШЂ усилнванћмЂ траж1о е покон. Но поазленћ дражестногЂ овогђ сушчества пресилно e на нћга дћиствовало, да Hie могао слћдства нћгова у себм затворити. Зато претисне обема рукама лице, и почне горко плакати. Сузе човека дирну и наиладнје срце; госпоа СимонићБ, као и РобертЂ, нису могли плачућемЂ овомђ свое сажаленћ одрећн. Обадвое су држали, да е ова брза промена у нћму слћдство намћре госпое Симонићке, кого е она мало пре изговорила. „Нћго†е разумЂ заиста страдао ! " прошапће РобертЂ cBoioK матери, но доста нсно, да е то поредЂ нби стоећа влена чути и разабрати могла. блена погледа жестоко кђ небу. Ззтимђ е чекала мирно на заповћсти удовице. Осимђ необузданогЂ движенн груди нћнм, Hie друго ништа могло издати она чувства кон ce у внутрености нћногЂ срца волнун 1 .. Лице нћно 6 б 1 ло е бледо ал' мирно. Госпов СнмонићЂ устане. „Даи руку , дћте мое ! " рекне тихо к' влени. Ова е подпомагала тромои госпи у ходу нћномЂ. „Tbi ћешЂ Роберте овогђ господина тћшити ! " дода она, окренувшн се одлазећи к' сину свомђ. Но РобертЂ е то едва чуо ; блена , ков му ce у oвомђ поавленго јоштђ хилиду пута леиша указала, цћло е нћгово сушчество обузела. Нћгови ватрени погледи, као да су хтћли оно дражестно створенћ прогутати. И ФранцЂ дигне главу, и оштро е гледао за обема женскинаиа, кое су полако к' вратима ишле. Нико осимђ Франца примћтш Hie, да е блена и по другш путЂ на белу ружу кон е нћне груди украшавала, знакЂ дала. Врата се затворе, и ФранцЂ и РобертЂ садЂ су сами еданЂ сђ другнмЂ 6 б1ли . Мучно ћутанћ садЂ наступи. МладБ^и трговацЂ Hie моћи имао да свогђ сиротногЂ рођака остави, кои е са склоплћнммЂ рукама, као да е тихо богу се Mo.iio и са преображенимЂ лицемЂ на врата гледао, кроЗЂ кон су оне две изишле бБ1ле. Одђ еданпутЂ као да се Hie могао са силомђ чувства свои далћ борити , окрене се брзо кђ рођаку свомђ, и счепа га за руку. (продужиће се.)

БЕРБЕРИНЂ. Господинг. Шта има ново на Криму ? Берберипг,. Ново гроблћ. До сздђ се еднако бонли и Руси и сагозницм зиме, а садЂ су почели да се бое