Шумадинка

79

врућине. Мало сунце обасн.ш. а они већт, дали се у бриrv шта ће бм>и кадЂ обвиадаго врућине, па почне онн 100 хиинда мртви rli.ieca, што су на итнви и плитко саранћни. трунути. Нерачунашћи мртве конћ. 1 оштђ сада кадЂ угрее сунце примћчаваго неку маглу по врву гробова и некш особитми мирист>; и тано летосв имамо се надати куги, коа ће имати чести ступити на упразнћно место колере. ГосподинЂ. Ама теби нешто данас-b дркће рука. Као да < и одржао ptnt што си казао да ћеш Ђ да почнешљ да пЈешЂ. БерберинЂ. Боже сахрани, нисамг. л пјннђ , само самг> млого певао п!нне пеоме, па може бмти да самв се одљ песама onio: а вм знате да се човекљ наивише onie одђ п1лнски пес-ама и одђ млоган лета. (полако пева.) „Ништа на свету лепшега Hie, Него у друштву када < е nie , КадЂ свако готро и свако вече, У друштву п} 7 не чашице звече, Када се безбрижно накриве капе, Када сви редомЂ чаше изкапеРуино онда се вшо та-iaca, А свакш пева изћ свога гласа: fl ћу полазећ' сђ овога света , Певати niflHt млоган лета Ко годе хоће нека се стара, НекЂ зида куће, некЂ тече пара. С ђ богагствомЂ срећанЂ неможешЂ бмти, Ако неумегиЂ подобро пити. Ко хоће нека новине чита, Шта има ново ?" некЂ вазданЂ пмта. КадЂ ће се Руси сђ Турцнма бмти? БеЗЂ бриге а ћу све вжо пмти. ГосподипЂ. Доста, доста, немои вмше да певашЂ, него гледаи да ме непосечешЂ. БерберинЂ. Небоите се ништа господине, л да хоћу лгоде да сечемЂ, д бм ишао на Кримљ. Тамо има млого посеченБЈ лгоди. Тамо е ока свинбскогђ меса 4 цванцика а човеч1е месо бадава, ича га доста; тамо е ока црвеногЂ BiHa 6 цванцика а за сто ока крви човеч^е неда нико ни две паре. (ОпетЂ почне да пева.) „Ништа на свету л епшега Hie, него v друштву када се uie. ГосподинЂ , Болћ 6 бј 6 бјло да певатЂ : Ништа на свету горега Hie; него берберинЂ кадЂ п Ј лнђ 6pie. БврберинЂ. Н взмђ опетЂ кажемЂ да н нисамБ п Ј лнђ ; истина nio самБ мало нешто, одђ синоћБ до готросЂ, али мб1 остали лгоди нисмо као вм госиода да се тако одма onieMO, нама треба 24 сата као Кралћвићу Марку, да еднако шемо, па текЂ онда да се може казати да смо ninни. Свак1и човекЂ колико вБнае потроши, поеде и nonie толико вмше вреди. ЧовекЂ некЂ нерачуна да е оно што има у џепу нћгово, донде, докле годђ непотроши , ербо може наирасно умрети. Само оно што човекЂ потроши оно е нКгово и нико му неможе одузети. КадЂ човекЂ на Bepeciro троши. то онђ продужава свои животђ, т. еонђ кадЂ умре npeeapio е смртБ. Н немамЂ ни жене ни деце, нигди никога свога на овомђ свету. па како видимђ мало готовм новаца, н брже- гледаиЂ да поедемЂ и по-

ш<змђ , ербо се 6 оимђ да неумремЂ, па оно мало новаца да неприпадне шпиталго. А друго пмти Hie греота, греота е ести господине, ербо збогЂ ела изгубили смо раи а не с 6 огђ пића. Познато вамЂ е да су АдамЂ и Ева изтерани изђ Ран, што су ели а не сбогЂ тога што су пили; а знате и то, да е после лгодма за утћху за изгублћнимђ РашмЂ створено вјно , да нБиме свого тугу блаже, и будите увћрени да су лгоди добро надокнађени за изгублћнми Раи; ербо мало 6 бј ce нашло сада у свету лгоди кои 6 б 1 се у Раи повратили гдћ нема siHa. И тако лгоди у пићу добили су оно. што е АдамЂ збогЂ ела изгубт. — На свету овомђ међу лгодма има различногЂ п !лнства, премда е све право и едно исто шннство. Ко се onie ШампаномЂ таи Hie нимало шинђ . K o се onie МалагомЂ и Мадеромг. таи е само весео, ко се onie простимЂ вјномђ за тога кажу: накитт се; а ко се onie ракЈомЂ за тога кажу: отрескао се и ошлБокао се. ГосподинЂ. Н те неразумемЂ шта хоћешЂ да кажешЂ. БерберинЂ'. Ето шта хоћу да кажемЂ: за одвећЂ велику господу кадЂ се oniro нико несме илинеће да каже: ш*ннђ е, него кажу: Hie ни мало ги.чнђ него се претвара, и ко га непознае кака†е веселлкЂ у друштву рекао 6si да е ш "анЂ. За мало манго господу кадЂ се oniro кажу: ала е весео. За шштђ манћ лгоде кадЂ се oniro, обично говори се накитт се, jKpacio се, нашо се мало. А сиромаха и кадЂ грозница увати, < ветЂ се осврће за нбимђ па каже: гледаи како се onio. ЧудноватЂ е оваи светЂ господине. МБЈСлите bbi кад!> годђ умире, да онтз жали што иде између овм зли лгоди ? Hie истина, онђ жали само што иде изиеђу пунм чаша, што оставлн пуиЂ асталЂ сваке ђаконје. Жао му е што умире а Hie 10 штђ кога свогђ ближнћгЂ упропастјо, што се nie шштђ комђ осветЈО) што Hie 1 оштђ кои сандукЂ напунЈо. ЧовекЂ кои нигдћ ништа на овомђ свету нема, таи весело полази на оиаи светЂ, и радуе се да умре, у надежди да ће баремЂ што годђ на ономђ свету наћи.

М И Р 0 ђ I fl. КалендарЂ Hie ништа друго него една конта нашегЂ живота; кого конту исплаћуемо свакји данЂ, а незнамо колика е су 7 ма, и коликш е рачунЂ. То е едина конта, кого човекЂ Hie радЂ да брзо изплаги. Нема дана кадЂ намЂ се на рачунЂ те суме неодб1е по мало одђ живота- ЧовекЂ што годђ вмше жива, све манћ има да живи. ЧовекЂ и непознае како се радуе што му се смртБ приближава. Млоге чувмо гди кажу : кадЂ ће то лето већЂ едан -путЂ доћи ? То толико значи. колико кадЂ 6 б 1 казао: кадЂ ће ми се неколико месеци одђ живота одузети. Cjiprh е свршетакЂ свио желн и ceiro послова. Смртв Hie тако грозна као што е лгоди представлнго ; докђ смо живи мм незнамо шта е смртБ, а они iiito су помрли, ни еданЂ се Hie на нго потужш. Нрава смртв то е староств. Човеку е опредћлила природа да живи до 80 година. и ко умре у тои години; за тога можемо рећи да му е дошла смртБ. А за све оне друге кои умру пре него што доживе 80 година, tiie смртн крива. Или су сами криви и.ш други предмети што су око нби. У нашемЂ времену права смртБ — т. е. она кон има запове< тб да само старе