Шумадинка

ТЕЧ. SV. | Б Е Л А Р у Ж А. (продуагено.) fl самБ васЋ молила господине, да ми дате времена " промуца влена. „А и вм сами потребуете га, да оиу познате, ком> у вашу породицу узети желите. Незаборавите да се то ваше целе будућности тиче!" „О Боше, то вКчно сушпннћ и мудрованћ ! " новиче Робертг> готово извант. себе. .,И се небоимЂ да ће се мон лгобовв променути, врљ ви блена, остаћете та иста. и ако вм завћсу сђ ваше прошлостн никадтв и нескинете." „Bhi полажете велико повћренћ на мене, кое а можда и незаслужуемЋ " „Мое се подозренћ простире само на слободу срца вашегЂ." „Н бш вамт. одавна казала, господинђ СимонићЂ, кадт> бш сг> те стране скопчана бмла. Д ужностб благодарности зактћва пространу признателноств." „блена, дакле bw можете јоштђ изборљ чинити ? " ,,fl могу!" прошапће она, спустивши збунћио очи доле. Робертт, се бацм предЂ нк» на колена; брзо счепа нћне мале ручице, и noKpie ifi сг> ватренммЂ полгобцБ1ма. „Оида, блена," повиче онт>. „нећу престати трудити се да вашу лнзбовг. придобЈемЂ. Ал познаиге и bbi вашт> положаи у нашои кући —- " „Устаните господине!" повине млада ова женска, са мукепунБтмт, страомЂ , гледагоћи оштро на клечећегЂ Роберта. Она га дигне. и отргне се тихо изћ нћговш руку. У томђ тренутку зачуе се звонцеусоби госпође СимонићЂ. блена се поклони па оде на една врата. „Оваи анђео бшће моа невћста, па макарЂмисе цео светЂ на сувротЂ ставјо ! " прошапће усхићенЂ РобертЂ„Она неможе другчје чинити. ерЂ она е нћжноосећагоћа, скромности пуна дћвица. А хђ садЂ бш све лгоде sarp.iio. сзе 6bi iS тако срећнвшЂ vhhhio , као што самв а садЂ. признанћмЂ онимђ вленинимЂ усрећенЂ. Она ме лтоби ! Нема Bbinie сумнћ о томђ ! " На сатЂ после гогђ догађан, прјдви се адвокагЂ Петри. СамЂ РобертЂ одведе тогђ правобранителн у собу матере свое. кон га сђ великимЂ лгобопитствомЂ прими.

f jw т

„Госпо," почне адвокатЂ. „н самг, за бранителн не. когђ Франца Осбека изабратљ, кои еу вашои кући, збогЂ некогЂ политичногђ преступлешл уваћенЂ и у тамницу одведенЂ." „На жалостБ ! " повиче лготито удовица. У осталомЂ, господине, а васЂ молимђ да ме далћ у ту жалостну стварБ неуплећете . ерЂ н непознаемЂ Франца Осбека ; нећу да га познаемЂ, премда е онђ на несрећу мои братић ђ . Зацело нетреба, л мислимђ. никаквогЂ далћп^ сведочанства. да советниковица СимонићЂ ниукаквомЂ одношен!го ни сагозу сђ еднимЂ свудЂ гонћнв1МЂ демократомЂ нестои. Н самБ га се одтресла шштђ пре негЂ што се онђ противЂ државе подигао 6 бш. 1 ' „Ни то се пакЂ неможе рећи, " дода РобертЂ, „да смо му ми бћгство олакшали: онђ е захл ћвао новчану помоћв. — Mbi му е нисмо дали, само да се неб&1 сђ нбимђ н икако у какво сношен1е ставили." „Опростите," рече мирно адвокатЂ, „моа намћра Hie, каквогЂ сОучастника v преступлен!к» обтуженогЂ изтраживати, да бм валБда сђ тбшђ нћгову кривицу умалити хтћо, коа. на жалостБ морамЂ признати, сасвимЂ е всно позната; алЂ дужностБ ми налаже извидити, колико нћговомђ казиванго веровати могу." . „Да неће господинђ ОсбекЂ валвда и свогђ бранителн да слаже ? " дода подсмевателно РобертЂ. „Мож'да не сђ намћромЂ, господине, но несрећа е нћговЂ духЂ тако ослабила, да л само сђ великомЂ предосторожношћу нћгсве изговоре узети могу. Тако напримћрЂ онђ непрестано потврђуе да половина вашегЂ иманн нћму принадлежи •— " АдвокатЂ прекине свого бесћду и погледа у госпого СимонићЂ са финимђ осмћхомЂ. Но ова, на то приправна, остане сасвимЂ мирна. „Иа вм господине, оћете валБда да му то право судеискимЂ путемЂ задоб^ете ? „Не, госпо, на то нисамБ опредћленЂ за сздђ. fl бм морао рђавЂ адвокатЂ бмти, кадЂ 6w криминално преступленје са пар.:ицомЂ о наслћдЈго смешати хтћо." „Шта е дакле v томђ случаго цћлБ в§ше посћте ? " запита РобертЂ. „Ништа друго, већђ да се о душевномЂ станго оногђ јсужна известимЂ. Све одђ тогђ зависи, сђ кое точке !при обрани н будемЂ почео, кое е наравно . наитегкји за-

У Београду 19. Марта 1855.

ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕВНОСТћ. ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчреДниКЂ и издавателБ ЛшбомирЂ IS. Ненадови?|1».

Оваи листђ изиаза вторникомт. и петкол-b, ц1зна зи в за три аАсеца И цванцика.