Шумадинка

датакг, свакогг. правослова- Дћла, коа несамо што су свое дћнство чинила, већ-Б и сведоцима посведочена, немоше ни наиоштроумнји правдословЂ одрећи, и то бм бћ1ла велика погрћшка, кадљ бм и а мое клЈенте на таи начинг> бранити хтћо. Францг, е ОсбекЂ, по момг, мнћhi'io већЂ изгублћнт.; зацело ће га на смртв осудити, ако ми не изиће за рукомт,, да му едно место у заведенио луде»ј , ненабавимгз. Мои е задатакт, таи , да га колико е годђ монјно више одђ претеће казни ослободимт., па буде ли онг> лћкарима у руке преданг,, то онда Hie никаква казнБ, већг, случаи. кои ra е и онда постићи могао, кадЂ небм 6bio преступникг,." Мати и синђ погледак) се са значећимЋ погледомЋ, кое позорлвивомЂ овомђ адвокату неоетаие непримћтно, премда е онђ свои сатЂ извад!о и цмФре на истомђ сматрао 6 бш. „Господине," почне садЂ РобертЂ, ,,вм потврђавате о Францу Осбеку мнћnie, кое сзмб н већЂ одавна о ис" томђ имао. Нћгова нападана на иманћ и честв могђ почившегЋ отца, одвише су луда , негЂ да бм .ш здравми разумЂ измислити и предузети могао. До садЂ смо мм пропустили да лвно издсненЈе о нћму недамо, почемЂ смо имали призрћнјн као на сродника ; но садЂ е наша дужностб , и мн се радо сђ вама саншавамо , да о слабомЂ станн) духа нћговогЂ истинито свћдочанство дамо." „Онда е све испунћно, што самв одђ васЂ очекивао." рекне адвокатг,. ;! Вм сђ тммђ испунлвате жалостну дужноств, но избавлите животђ сдногђ човека. кои збогг, неки обстодтелства, ипакЂ наше сажаленћ заслуаг} г е. ПравдословЋ мора му таково наравно одрећи, почемЂ онђ са ладнимЂ разумомЂ мора изтражива ги и спре" мати оно, шта ће нћгову невиностБ осведочити моћи, Испадне ли ми за рукомЂ да осведочимЂ, да е ФранцЂ ОсбекЂ шштђ npie знаке лудила показивао, то ће се онда наравно и признати морати, да е онђ и политично преступлеше у томђ станвд учинити морао, почемЂ исто преступлеше и тако печатЂ наЈилуђегЂ безумја на себи носи. Мм ћемо само истину сведочити, госпо," дода онћ , обрнувши се удовици: „А. истину смемо предЂ целимЂ све" томђ признати. Тако дакле а васЋ сматрамЂ за сведоке онога, што ћу и предЂ судомЂ потврђавати, а вм господине, бмћете тако добри, да на позивђ суда тамо дођете ? " РобертЋ се поклони, за знакЂ да потврђуе речи адвоката. „Душевна болестБ вашегЂ братића," продужи адвокатЂ далћ, обрнувши се Симонићки, „тако е осо 6 б 1 тогћ начина. да е врло оштарЂ погледЂ потребанЂ, да бм се познати могла. Онђ говори добро и са строшмЂ, и нћгови наводи наличе на наводе каквогЂ разумногЂ човека кои се на увћренћ осланл. Изђ едногЂ разговора сђ нбимђ л самБ нсно увидјо, да ће ми ревностно нротивословити, ако л нћгову душевну болестБ у присудствјш нћговомЋ за основђ обране нћгове употребимЂ. И но томе бмће ми врло тешко сведочанства навести, за то самБ прину" ђенЂ, узроке -узажити, кои ће велику и напрасну проме" ну нћговм чувства проузроковати, по Koioii самБ га и и као болестна познао. па бм се тако и суд1е осведочиле. Мои Кл1ентЂ мора самЋ свош несиособностБ и слабостБ дуча засведочити, безЂ да мош намћру погоди."

.,1 осподине адвокате," рекне удовица, „s се чудимЂ вашемЂ оштроум1 "к). Избавите могђ братића одђ смрти и предаите га сигурнои пазнБи у дому лудм, па онда можете мон) благодарностБ очекивати. Та ми е мисао ужасна, да членЂ мое породице смрћу едногЋ преступника умре. Избавнте га, избавите га, па ма пп а ме ста.10 ! " „Моа честБ, као правдослова, то захтћва ," одговори НЈлш. „Па мислите ли вм заиста да е онђ гве досадЂ изћ безулп'^ чинјо ? " „6 стб госно," бмо е постоннђ одговорг>. „Неке особите ствари бмваш кодђ нћга као урођене, и кћ истимђ принадлежи и несрећнми таи случаи сђ наслћдјемг, , кои онћ никако изћ главе неможе да изб!е." РобертЂ е за то време нрорачунјо добитакЋ, кои ће му одтудЂ припасти, ако адвокагЂ, кои то све по овога мнћи1Ш , изћ користолгобЈл чини, свош цћлБ постигне. СадЂ опише цео поступакг, несрећногЂ Франца пре н'егЂ што су га ухватили, tn. саму ону промену непритаи, кон се у нћму догодила кадг, « влена у собу ушла бмла. „То потврђенћ мое подкрћплава! " рекне К>лШ. „Ко е та млада девоика ? " запита онћ далћ равнодушно. Удовица m} r даде извћсгЈе o нбои. „Она е бмла више година учителБка кодћ неке Енглезке породице. коа е прошле есени v свое отечество вратила се." Сђ овимћ заклшчи удовица извћстје свое. „На препоруку мога лћкара, примимЂ л блену као другарицу кђ себи, и морамЂ признати, да е она онои предпо.менутои препоруци подпуно одговорила. Она е лепа, воспитана и добра! " дода удовица сђ тихимђ гласомЂ. АдвокатЋ е неколико минута мислш. ,,Ал' н мислимђ да е ФранцЂ ту младу госпу гдигодђ пре видјо ? " запита онђ. „Зацело Hie! " повиче брзо РобертЂ. „Онда, кадЂ е онђ онамо безумно се кривш Hie га она ни погледала а камо ли да га е поздравила. Мирно оде изђ собе са мошмђ маикомЂ. А што е она на Франца упечатленћ учинила, то е ласно погодити, ерЋ е Ндена дивно и дражестно поавленћ." „АдвокатЂ опрости се одћ удовице,- РобертЋ га испрати до степена. „Господине," рекне му РобертЂ, ,,бб 1 ћете намБ учинити велику услугу, ако оногђ апсеника избавите одђ смрти. Породица СимонићЂ обећава се, несамо трошакЂ за издржаванћ нћгово у дому луди, водити , већЂ и валаномЂ нћговомЂ бранителш сваку суму исплатити •— " „Н узимамЋ слободу да после на ту точку дођемо." проговори адвокатЂ. „Како се сврши посао , л ћу мои рачунЋ донети." (продужиће се.)

СМИРЕНМИ ГОРДМИ. (Из-b Гелерта.) Никаква погрешка на другоме невређа насЂ толико, колико гордостБ, а ни едну опетгз нечинимо тако лако, или на себи непримћчавамо тако слабо, као ту исту, Гако исто нема готово ниедне добродћтелБи. Koiofi се на